Neuspeh SAD da na Savetu bezbednosti UN proguraju rezoluciju za produženje embarga na oružje Iranu ukazuje na sve veću izolovanost Vašingtona po pitanju Irana i nuklearnog programa te zemlje, ali i otvara put za duboku diplomatsku krizu u jednom od glavnih tela Ujedinjenih nacija, pišu svetski mediji.
Jedan glas podrške
Pokušaj administracije predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) da na neograničeno produži embargo na oružje Iranu doživeo je dramatičan neuspeh, pošto je u petak, 14. avgusta, obezbedila samo jedan glas podrške u Savetu bezbednosti UN s 15 članova, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Poraz SAD u naporu da produže embargo, koji prema nuklearnom sporazumu svetskih sila s Iranom iz 2015, ističe u oktobru, s druge strane, povećava mogućnost da Trampova administracije pokuša da Teheranu vrati sankcije UN, ukazuje britanski list, podsećajući da je Tramp povukao SAD iz sporazuma 2018.
Državni sekretar SAD Majk Pomeo (Mike) optužio je Savet bezbednosti UN da je odbio razumnu rezoluciju i da je "neoprostivo" što embargo nije produžen.
Predlog SAD podržala je samo Dominikanska Republika, nestalna članica Saveta bezbednosti UN, dok su Kina i Rusija, članice s pravom veta, bile protiv. Ostalih 11 članica je bilo uzdržano. Za usvajanje rezolucije je potrebno devet glasova za i da nijedna članica s pravom veta nije protiv.
Ruski predsednik Vladimir Putin u petak je predložio video samit s tri evropske zemlje – Francuskom, Nemačkom i Velikom Britanijom – poznate kao E3, kao i sa SAD, Kinom i Iranom da se izbegne, kako je rekao "konfrontacija i eskalacija" u UN, navodi Fajnenšl tajms, dodajući da SAD optužuju Rusiju da želi da prodaje oružje Iranu.
E3 su pokušale da pronađu kompromis koji bi odrazio njihovu zabrinutost u vezi s Teheranom, ali da se ne uništi nuklearni sporazuma i takođe, kako ukazuje list, i koji bi Rusija i Kina mogle podržati.
Ponižavajući poraz
SAD su pretrpele ponižavajući diplomatski poraz u UN kada su čak i najsnažniji američki saveznici odoleli pritisku Trampove administracije da zauzmu tvrdu liniju, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times) i ističe da je poraz podvukao sve dublju globalnu izolaciju SAD po pitanju Irana.
S druge strane, poraz na Savetu bezbednosti bi Trampovoj administraciji mogao otvoriti put za nanošenje maksimalne štete Iranu uoči američkih predsedničkih izbora u novembru, ukazuje list, uz konstataciju da iako je glasanje u petak bilo o trajanju embarga za oružje, u srcu spora SAD i drugih članica Saveta bezbednosti leži nuklearni sporazum Irana i svetskih sila.
Sporazum potpisan 2015. nalagao je ukidanje sankcija Iranu koji je zauzvrat pristao da obustavi nuklearni program, ističe Njujork tajms, dodajući da je taj dogovor jedan od glavnih diplomatskih uspeha tadašnjeg predsednika Baraka Obame (Barack) koji su podržali neki od najbližih američkih saveznika, poput Velike Britanije, Francuske i Nemačke, kao i najsnažniji protivnici Kina i Rusija.
Tramp je došao u Belu kuću s obećanjem da će demontirati nuklearni sporazum s Iranom i postići bolji, ali je, kako piše Njujork tajms, po povlačenju SAD iz sporazuma 2018, pokrenuo diplomatski požar koji je povremeno eskalirao ka ratu.
Iako je Iran u početku posle povlačenja SAD nastavio da se pridržava sporazuma, njegovi lideri su nedavno iskazali nezadovoljstvo odustajući od ključnih odredbi, uključujući ograničenje obogaćivanja uranijuma i zaliha nuklearnog goriva.
Vraćanje sankcija Iranu
Iako su se SAD povukle iz nuklearnog dogovora s Iranom, Vašington je pretio da će iskoristiti odredbu dogovora za pokretanje postupka za brzo vraćanje (snapback) svih sankcija UN Iranu, ako Savet bezbednosti ne produži embargo na oružje, ukazuje Rojters (Reuters).
Diplomate predviđaju da će proces takozvanog "brzog vraćanja" sankcija u Savetu bezbednosti UN biti haotičan pošto se ostale učesnice sporazuma iz 2015. protive takvom potezu, podvlači Rojters, dodajući bi uspeh Vašingtona u tom manevru na kraju moga ubiti nuklearni sporazum jer bi Iran izgubio glavnu inicijativu za ograničenje svojih nuklearnih aktivnosti.
SAD su po izlasku iz sporazuma jednostrano vratile snažne sankcije, dok je Iran u odgovoru na to prekršio delove nuklearnog sporazuma. Brzo vraćanje sankcije bi zahtevalo da Iran, između ostalog, suspenduje aktivnosti obogaćivanja i prerade uranijima, uključujući istraživanja i razvoj, zabranu uvoza opreme za sisteme lansiranja raketa s nuklearnim bojevim glavama, kao i vraćanje ciljanih sankcija desetinama pojedinaca i entiteta.
Za brzo vraćanje sankcija, SAD treba da ulože žalbu Savetu bezbednosti UN da Iran krši nuklearni sporazum, posle čega bi, kako objašnjava Rojters, Savet u roku od 30 dana trebalo da glasa o rezoluciji za nastavak ublažavanja sankcija. Ako rezolucija ne bude usvojena u tom roku, sve sankcije UN Iranu koje su bile na snazi pre nuklearnog sporazuma, automatski bi bile vraćene.
Mada zasad nije jasno kako bi Rusija, Kina ili neka druga članica Saveta bezbednosti UN mogla da zaustavi SAD od aktiviranja brzog vraćanja sankcija ili da li proceduralno postoji način da se to uradi, diplomate iz nekoliko zemalja će verovatno argumentovati da SAD legalno ne mogu aktivirati vraćanje sankcija i da stoga neće uvoditi kaznene mere Teheranu, navodi Rojters.
Kriza u Savetu bezbednosti UN?
Američki predsednik u subotu, 15. avgusta, najavio je da će upotrebiti kontroverznu tehniku za brzo vraćanje sankcija Teheranu, što bi moglo imati ogromne posledice po nuklearni dogovor s Iranom, navodi agencija Frans pres (Agence France-Presse).
Evropski saveznici SAD su bili skeptični prema mogućnosti da Vašington iznudi sankcije, dok stručnjaci, kako ukazuje AFP, kažu da brzo vraćanje sankcija preti da gurne Savet bezbednosti UN u jednu od najgorih diplomatskih kriza.
Tramp je u subotu takođe rekao da "verovatno neće" učestvovati na samitu koji je predložio Putin za rešavanje situacije s Iranom. "Mislim da ćemo sačekati do izbora", rekao je Tramp.
Vašington post (The Washington Post) takođe ukazuje da pojedini analitičari strahuju da bi insistiranje SAD na brzom vraćanju sankcija moglo izazvati egzistencijalnu krizu u Savetu bezbednosti UN.
"Pitanje je da li ostatak Saveta bezbednosti veruje da je brzo vraćanje (sankcija) legitimno", rekla je Trita Parsi iz Kvinsi instituta za odgovorno državništvo (Quincy Institute for Responsible Statecraft). "Moguće je da će ignorisati to. A kakva je vrednost Saveta bezbednosti ako ne mogu da se dogovore kakav autoritet imaju?"
SAD argumentuju da iako su izašle iz nuklearnog sporazuma, kao njegov originalni "učesnik" zadržavaju pravo da pokrenu vraćanje sankcija po bilo kom pitanju koje krši odredbe dogovora, dok Rusija i Kina odbacuju poziciju SAD tvrdeći da Vašington posle napuštanja sporazuma nema pravo da traži zadržavanje embarga na oružje, ukazuje list, dodajući da Evropljani žele da očuvaju dogovor i da brinu da bi mogli izgubiti uvid u iranski nuklearni program preko posmatrača Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).
Pompeo je ocenio da će odluka Saveza bezbednosti UN posejati haos u uništavanje i najavio da će SAD blokirati trgovinu oružja s Iranom uprkos glasanju u petak. "SAD nikada neće napustiti svoje prijatelje u regionu koji su više očekivali od Saveta bezbednosti", rekao je on.
Tramp i Pompeo tvrde da Iran ostaje pretnja regionalnog stabilnosti, u velikoj meri zato što nastavlja da dostavlja oružje militantnim grupama u susednim zemljama, podvlači Post, dodajući da su Pompeo i njegovi saradnici dve godine vodili kampanju lobiranja za zadržavanje embarga na oružje Iranu i da je šest arapskih država u Zaliskom savetu za saradnju bilo za njegovo produženje.
Međutim, povlačenjem iz nuklearnog sporazuma SAD su ostale izolovane po tom pitanju, čak i među saveznicima koji dele zabrinutost u vezi s Iranom i njegovom trgovinom oružjem, ističe američki list. Glasanje, na kojem su SAD, kako navodi Post, pretrpele ponižavajući poraz u UN, predstavlja snažno odbacivanje "kampanje maksimalnog pritiska" i pristupa Trampove administracije Iranu.