Populizam u Evropi u poslednjih par meseci dobija na snazi. Posle Italije, Mađarske i Austrije, sledeća zemlja kojoj se smeši jačanje populističkih političkih partija je Švedska, čija demokratska stranka očekuje vrtoglavi uspeh na izborima u septembru. Svetski mediji, osim na jačanje populizma, upozoravaju na to da Evropa nije daleko odmakla od Praškog proleća.
Imigracija omogućava prodor desnice u Švedskoj
Fajnenšl Tajms (Financial Times) posebnu pažnju, kada je reč o jačanju populizma u Evropi, posvećuje Švedskoj i navodi primer grada na jugu Švedske, Hasleholma, gde se, kako piše list, prošle godine dogodio mali politički zemljotres.
"Švedske demokrate, antiimigrantska populistička desničarska partija sa korenima u neonacističkom pokretu, odavno su izopštile ostale švedske političke partije. Ali prošlog proleća tri partije desnog centra u Hasleholmu iskoristile su švedske demokrate da obore lokalnu vlast pod vođstvom levice", objašnjava FT i dodaje da se na nacionalnim izborima 9. septembra, švedske demokrate nadaju daleko većem političkom zemljotresu.
"Ali ovakav ishod bi bio dubok šok za Švedsku koja je zasnovana na konsenzusu, i koja se već dugo ponosila time što je za imigrante možda najtraženija evropska zemlja, a istovremeno zbog pružanja velike socijalne pomoći države."
List smatra da će se zbog svega navedenog rezultati izbora u Švedskoj pažljivo pratiti u ostatku Evrope, odnosno da iako je evropski mejnstrim preživeo niz izazova od krajnje desnice 2017. godine, rezultati izbora ove godine u Italiji i potencijalno sada u Švedskoj pokazali su da je region i dalje podložan populističkoj poruci, posebno na temu imigracija.
FT objašnjava i da postoje različiti stavovi u četiri partije desnog centra o tome kako se baviti švedskim demokratama.
"Dilema je jednako akutna za švedske demokrate. Ako druge stranke odbiju da se uključe, da li su oni destruktivni ili konstruktivni? To je velika rasprava unutar stranke."
List piše i da, kada je reč o imigraciji, švedske demokrate predlažu ograničavanje spajanja porodice za imigrante, ubrzavanje deportacije, poboljšanje brige za starije i borbu protiv kriminalnih bandi.
"Od svih predloga švedskih demokrata koji su izazvali kontroverzu, imigracija nije na vrhu liste. Na tom mestu je predlog stranke da Švedska održi referendum o napuštanju EU."
Orban je izbegavao Obamu, ali ima prijatelja u Trampu
U ruralnoj Mađarskoj premijer Viktor Orban dominira medijskim pejzažima. Njegovi saveznici kontrolišu glavne regionalne novine, koje pružaju podršku pokrivanju antiimigrantske Orbanove i njegovu metodičku eroziju demokratskih kontrola i ravnoteže u zemlji, piše Njujork Tajms (New York Times).
NYT dodaje da je u novembru prošle godine izgledalo da će se nešto promeniti, doduše skromno, kada je Stejt dipartment objavio grant od 700.000 dolara kako bi pomogao razvoju nezavisnih medija u Mađarskoj.
"Za Stejt dipartment grant bi bio nastavak dugoročnog američkog napora za promovisanje slobodnog govora. Za administraciju Orbana, to je bila još jedna provokacija Sjedinjenih Država, zemlje koja od 2012. godine na njega gleda kao na izgnanika", piše list i podseća da iako su izabrani finalisti, izbor je odložen za jul, a Stejt dipartment je najavio da se novac umesto toga može koristiti u drugim delovima Evrope.
List navodi i da je Obamina administracija u velikoj meri odustala od Orbana, odnosno da ga je kroz izbegavanje visokokvalitetnih, bilateralnih kontakata kažnjavala za njegove autoritarne tendencije.
"Ali sada je administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) okrenuta ka njemu, što signalizira novi angažman sa Mađarskom, kao i s obližnjom Poljskom... Nekim evropskim diplomatima i analitičarima, uticaj Trampa u Mađarskoj produbljuje uverenje da njegova administracija pokušava podeliti Evropsku uniju, blok na koji on gleda kao na snažnog trgovinskog konkurenta."
NYT zaključuje da je sa programom za izgradnju onoga što on naziva "neliberalnom demokratijom", Orban najuticajniji populistički lider u Evropi.
"On je kultivisao veze sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, pozvao je na "kontra-kulturnu revoluciju" unutar Evropske unije i predstavio se kao zaštitnik evropskog hrišćanskog identiteta. Njegovi kritičari tvrde da je podrio ravnotežu u zemlju, kao i da je izbacio izbornu kartu i stavio sudstvo pod rukovodstvo jednog od svojih najstarijih prijatelja."
Problemi koji su pogodili italijansku populističku vladu
Koalicija Pet zvezdica i Liga imala je uspešan početak, ali moglo bi doći do problema, navodi Politiko (Politico) i dodaje da je medeni mesec gotovo završen za italijansku vladu.
Uprkos strahovima od haosa kada su uspostavljene Pet zvezdica i Liga desnice formirali savez u junu, koalicija se pokazala popularnom kod birača - istraživanja pokazuju da 60 odsto Italijana podržava vladu.
Zasad je situacija dobra, ali u narednim nedeljama Rim mora da preduzme neke važne odluke koje bi mogle odrediti budućnost vlade - pa čak i da li će preživeti.
Politiko prenosi i izjavu Matea Salvinija (Matteo Salvini), lidera Lige i ministra unutrašnjih poslova koji je rekao: "Ako preživimo septembar, onda vlada ide napred, inače ..."
Neke od najvećih prepreka koje vlada mora prevazići su usvajanje budžeta, veliki infrastrukturni projekti i moguće otkazivanje prodaje najveće čelične industrije u Evropi - čeličnog pogona u Tarantu na jugu Italije, što bi značilo gubitak oko 14.000 radnih mesta u regionu koji je već u krizi, piše briselski portal.
Praško proleće još uvek proganja Evropu
U okolnostima u kojima se danas nalazi Evropa Fajnenšel Tajm (Financial Time) podseća na 1968. godinu i navodi kako još uvek postoje lekcije koje treba naučiti iz Praškog proleća.
Praško proleće izgleda daleko, jer je geopolitički ambijent u kojem se odigralo odavno nestao. Godine 1968. Hladni rat podelio je Evropu na dva dela. Njegova istočna polovina je potpala pod komunizam - represivni, turoban sistem vlasti koji je uvezen iz Moskve četrdesetih godina prošlog veka i nije bio odbačen na stranu narednih 21 godinu. Danas, države Češka i Slovačka su nezavisne, sve prosperitetnije demokratije i članice NATO-a i EU.
Prva od lekcija koju treba naučiti je ta da doktrinarne ideologije i političke prakse, bez obzira na to da li su komunizam u stilu šezdesetih godina ili netolerantne dogme današnje radikalne desnice i levice, sadrže seme sopstvenog pada. One predlažu neadekvatna rešenja složenih problema modernih društava. Oni terorišu kritičare, ismevaju stručnjake i omalovažavaju razum. Na taj način stvaraju ekonomsku neefikasnost, socijalne tenzije i političko nezadovoljstvo.
Druga lekcija je da je ljudska žeđ za političkim pravima, pravdom i nacionalnom slobodom nezasita. Ovo je prikazano tokom komunističkog perioda: Istok Berlin 1953., Budimpešta 1956., Prag 1968., Gdanjsk 1980. i preko baltičkih država 1988-91. Patriotizam Čeha i Slovaka je više građanski od nacionalističkog karaktera. Ali oporavak nezavisnosti je jedan od njihovih najznačajnijih dobitaka 1989. godine, piše FT.
Treća lekcija je da političku borbu ne treba voditi, kao u većini današnjeg sveta, na jeziku mržnje i nasilja.
Ove tri lekcije su važne zbog preoblikovanja političkog okruženja Zapada tokom protekle decenije. Liberalizam je u povlačenju, vladavina prava je ugrožena i nacionalni populizam je u porastu. Transatlantski razdor potkopava NATO. Evropskoj uniji nedostaje ujednačenost, politička volja i dobre ideje. U nekim gradovima, ožiljci moći počivaju u rukama tajnih, manipulativnih moćnika ili uvredljivih, sujetnih demagoga, ističe Fajnenšel Tajms.