Po prvi put tokom jesenjeg zasedanja, u glavnoj sali Skupštine Kosova u Prištini, održana je sednica, ali bez prisustva opozicije. Usvojen je niz zakona, među kojima i onaj o ličnim kartama koji predviđa izdavanje na jezicima manjinskih zajednica na lokalnom nivou.
U sali je bio prisutan 81, od ukupno 120 poslanika.
Prvobitno je sednica Skupštine sprečena bacanjem suzavca, a zatim je i u skupštinskom holu ispred glavne sale bačen suzavac prilikom pokušaja opozicije da probije kordon obezbeđenja koji ih je sprečio da uđu u glavnu salu, nakon što je predsedništvo Skupštine donelo odluku o suspenziji opozicije tokom zasedanja u ponedeljak.
“Naše poštovane kolege iz opozicije, veliki deo njih su sami sebe izbacili iz Skupštine, bilo upotrebom suzavca, bilo ometanjem održavanja normalne sednice. Pozivamo ih da dođu i da učestvuju u radu Skupštine kako bi imali zajedničke rasprave u interesu naših građana. Ovo nije dobra slika, ali smo obavezni da nastavimo sa radom”, kazao je predsednik Skupštine, Kadri Veselji tokom nastavka sednice.
Opozicija se protivi odluci predsedništva.
EU na Kosovu: Neprihvatljiva opstrukcija
EU na Kosovu: Neprihvatljiva opstrukcija
Kontinuirana nasilna opstrukcija u radu Skupštine Kosova, kojoj smo svedočili danas, nije niti prihvatljiva, niti će rešiti ijedan problem građana Kosova, navode u zajedničkoj izjavi predstavnici Kancelarije EU na Kosovu, Specijalnog Predstavnika EU i ambasada/kancelarija država članica EU na Kosovu.
"Pozivamo na povratak dijalogu u političkom životu uopšte, i naročito u Skupštini kako bi se sprečila dalja esklacija nasilja koja bi mogla dovesti do oštećenja imovine i opasnosti po ljudske živote. Narodu je potrebno da cela Skupština i institucije rade i rešavaju ekonomske, socijalne i ostale izazove sa kojima se suočavaju svakodnevno."
U saopštenju se ističe važnost sprovođenja dužnosti institucija prema svojim zakonskim obavezama i nadležnostima: "Niko nije iznad zakona, i zakon se mora podjednako odnositi na sve. U društvu kojim upravljaju principi vladavine prava, odluka sudskog tela se mora poštovati bez obzira na to o kome se radi. Istovremeno, u obavljanju dužnosti, institucije imaju obavezu da obezbede potpuno poštovanje ljudskih prava lica u pitanju."
U zajedničkoj izjavi navedeno je i da su mirne demonstracije opozicije u subotu primer demokratskog načina iskazivanja neslaganja sa političkim odlukama i "dokaz da je Kosovo sa svojim političkim liderima u stanju da se upusti u politički dijalog služeći se demokratskim sredstvima."
Aida Durguti, potpredsednica Skupštine iz redova Samoopredeljenje, rekla je da je opozicija htela da učestvuje u radu Skupštine, te da je njena suspenzija od strane predsedništva u suprotnosti sa Pravilnikom o radu ove institucije, i Ustava Kosova. Najavila je proteste na ulicama.
“Vidite kakve su mere poduzete kako bi se ometalo učešće opozicije. Vidite iza nas osiguranje. Dvorište je puno specijalnih jedinica koji žele da onemoguće učešće opozicije na sednici. Opoziciji sada ostaje jedan put, to je put protesta, jer je i protest deo demokratskih institucija, pošto je demokratija sada eliminisana unutar institucije kao što je Skupština Kosova”, kazala je kada je počelo zasedanje Skupštine.
U međuvremenu, oko i unutar zgrade Skupštine u ponedeljak su raspoređene snage bezbednosti. Svi koji ulaze u Skupštinu prolaze kroz kontrolu. U skupštinskoj sali je ispred govornice raspoređeno obezbeđenje.
Opozicija: Policijska država
Glauk Konjufca iz pokreta Samoopredeljenje nakon aktiviranja suzavca kazao je da je opozicija odlučna da blokira rad Skupštine. Konjufca je ponovio pred novinarima da je opozicija kosovskim vlastima dala tri moguća rešenja za prevazilaženje trenutne situacije: povlačenje sporazuma sa Srbijom i Crnom Gorom, referendum na kojem bi se građani izjasnili o sporazumima i održavanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Fatmir Ljimaj, lider Inicijative za Kosovo, kazao je da se u subotu videlo da je vlast preokrenuta u opresivnu koja pritiska glas opozicije, mlati aktiviste, hapsi poslanike, i koja na kraju upada u kancelarije jedne parlamentarne partije.
„Ovo se zove režim policijske države. Oni te uveče biju, hapse, a ujutru te zovu na dijalog. Njihov dijalog je nasilje, pritisak, i hapšenje ljudi i poslanika. To je pravo lice ove opresivne države“, kazao je Ljimaj.
Policija je inače u ponedeljak uhapsila još dva poslanika opozicije, Fisnika Ismailjija iz pokreta Samoopredeljenje, jer su kod njega našli dve boce za koje se sumnja da je suzavac, kao i Hadži Šalju iz Inicijative za Kosovo, potvrdili su iz Samoopredeljenja. Podsetimo, u subotu je u Prištini u sedištu Samoopredeljenja uhapšen i poslanik Aljbin Kurti i određen mu je jednomesečni pritvor.
Kurti je uhapšen na osnovu naloga Osnovnog suda u Prištini zbog opstruisanja rada Skupštine i aktiviranja suzavca u zgradi Skupštine.
Pored njega, u pritvoru se iz istog razloga nalazi i Donika Kadaj Bujupi iz Alijanse za budućnost Kosova, a policija još uvek traga za Aljbuljenom Hadžiuom i Fatonom Topalijem iz Samoopredeljenja.
Muhadžeri: Veći jaz između vlasti i opozicije
Predsednica Kosova Atifete Jahjaga pozvala je u nedelju na uspostavljanje političkog dijaloga svih političkih subjekata u zemlji, sa ciljem da se izbegne upotreba nasilja kao sredstva za rešavanje problema, i u skladu sa tim obezbeđuje demokratski red u zemlji, saopšteno je iz kabineta kosovske predsednice.
Atifete Jahjaga
Kosovski analitičar Artan Muhadžeri smatra da će, nakon događaja u subotu jaz između vlasti i opozicije Kosova biti još veći, a tome su doprinele obe strane. On dodaje da Kosovo sada prolazi kroz najveću političku krizu od 1999. godine.
„Jednu takvu blokadu, tako oštar rečnik i tako čestu upotrebu eksplozivnih sredstava, ali i upotrebu policijskih snaga, nismo nikad do sad videli. Ovo je najveća kriza, i nažalost, to nagoveštava još veću krizu koja može da se desi u budućnosti. Zbog ovakvih stavova, zbog ovih ideologije vlasti i opozicije, država Kosova će imati velike probleme“, kazao je on.
Muhadžeri ocenjuje da je ova situacija pokazala i da kosovski političari nemaju političke kapacitete, a ni moralne, da se zaustave onda kada je potrebno. On dodaje da upotreba velikih policijskih snaga prema jednom političkom subjektu veoma loš znak za Kosovo.
„Pošto kosovski lideri ne žele i nemaju nimalo volje da dođu do nekog rešenja ove blokade, na političkoj sceni potrebna je jedna politička snaga veća od vlasti i kosovske opzicije. To je međunarodna snaga, Washington, Brisel i Berlin, koji trebaju da izvrše pritisak na kosovsko rukovodstvo kako bi se pronašlo rešenje. Nastavak ove blokade može da prouzrokuje posledice“, zaključio je on.
Otkako je 25. avgusta Kosovo potpisalo sporazum sa Srbijom o Zajednici srpskih opština, a potom i onaj o demarkaciji sa Crnom Gorom, opozicija je suzavcem blokirala rad Skupštine.