Dve lokalne samouprave u Srbiji odlučile su da isplate novčanu pomoć zaposlenima i zvaničnicima zarad "prevazilaženja energetske krize".

Vlasti u Bajinoj Bašti na zapadu Srbije i Nišu na jugu zemlje izazvale su svojim odlukama osude opozicije i dela građana, između ostalog, jer su zarade lokalnih zvaničnika više od prosečne plate u Srbiji.

U međuvremenu, ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović najavila je 20. novembra da će od 2023. godine struja u Srbiji poskupeti za manje od deset odsto, a gas za 11 odsto.

Nakon interesovanja medija i upita Radija Slobodna Evropa (RSE) pojedini lokalni zvaničnici su se odrekli pomoći ili najavili da će je donirati ugroženim građanima.

Izmenom pravilnika do isplate pomoći u Bajinoj Bašti, funkcioneri najavili da će je donirati

"Niko nije primio ništa što mu ne pripada po propisima".

Ovako je Zorka Radoičić, načelnica opštinske uprave Bajina Bašta, između ostalog, obrazložila odluku da se zaposlenima u toj opštini dodeli novčana pomoć zbog energetske krize.

"Tu ima jedan pravilnik o isplati solidarne pomoći, prošle godine je bila isplata zbog COVID-a (pandemije, prim. aut.). Ove godine je rečeno da se pomoć isplati svima koji ispunjavaju uslove, a uslov je bio da primanja ne prelaze određeni limit", navodi ona za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Radoičić je dodala i da je limit za isplatu pomoći neto zarada od 120.000 dinara (oko 1.020 evra).

Ulica u Bajinoj Bašti, mestu u zapadnoj Srbiji

Radoičić kaže da je solidarna pomoć isplaćena i njoj kao zaposlenoj u opštini i da je ona još uvek "nije podigla" i da razmišlja o tome da novac donira.

Predsednica opština Bajina Bašta Vesna Đurić i njen zamenik Milenko Ordagić nisu bili dostupni za izjavu za RSE.

Dnevni list Politika objavio je 22. novembra izjavu predsednice opštine Bajina Bašta da su ona i njen zamenik odlučili da novac daju u humanitarne svrhe.

Prema podacima Agencije za sprečavanje korupcije o zaradama funkcionera , neto plata (bez poreza i doprinosa) predsednice opštine Bajina Bašta Vesna Đurić je 100.000 dinara (oko 852 evra), a njenog zamenika Milenka Ordagića 98.000 dinara (835 evra).

Prosečna zarada u Bajinoj Bašti za avgust 2022. iznosila je 58.008 dinara (495 evra), a prosečna zarada u Srbiji nešto je viša i iznosi 75.282 dinara (oko 642 evra), prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Pravilnik o postupku za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć u opštini Bajina Bašta donet je 2019. godine, a u njemu je prvobitno pisalo da se ova pomoć isplaćuje, između ostalog, u slučaju bolesti zaposlenog, gubitka ili uništenja imovine, kao i rođenja deteta.

Pravilnik je više puta menjan, a 10. novembra 2022. opštinsko veće donelo je odluku da u pravilnik unese i mogućnost isplate pomoći "u ublažavanju i prevazilaženju posledica energetske krize".

RSE imao je i uvid u rešenja kojim je predsednici opštine Bajina Bašta i zameniku opštine po tom osnovu dodeljena pomoć u iznosu od 49.500 dinara (oko 420 evra), a iznos pomoći zavisi od visine zarade zaposlenog.

Pročitajte i ovo: Šta se dogodilo energetskom sistemu u Srbiji?

Građani Srbije su, inače, kao i u drugim evropskim državama pogođeni energetskom krizom usled rata u Ukrajini. Zbog rasta cene energenata Vlada je u više navrata usvajala mere zamrzavanja cene goriva i ogreva.

Reakcija opozicije i građana

Slaviša Canić, odbornik opozicione Demokratske stranke u lokalnoj Skupštini u Bajinoj Bašti, ocenio je da isplata ove pomoći nije etički čin, jer je reč o novcu građana Bajine Bašte.

"Normalno bi bilo da se dodeljuje u slučaju nekih većih tragedija, ali ne za ove potrebe. To su sredstva ljudi koji rade u pekarama, u kafićima, ljudi koji imaju primanja oko 30.000 dinara (255 evra)", kaže on.

RSE je pričao i sa pojedinim građanima Bajine Bašte, koja broji populaciju od 26.022 ljudi.

Jelena Vukašinović, meštanka Bajine Bašte, kaže da je pročitala u medijima i na društvenim mrežama da su se funkcioneri te opštine odrekli pomoći, ali smatra da je sporno što je to bilo rečeno "nakon objave medija".

"Ne dopada mi se sve to. Mislim da kriterijumi (za dodelu pomoći, prim. aut.) treba da se postave drugačije i da se pomogne socijalno ugroženima", kaže ona.

Sa njenim mišljenjem slaže se i Boris Jovanović koji kaže da su za ovu odluku građani saznali od opozicije u opštini.

"To je skandalozno. Zaposleni u javnom sektoru, poljoprivrednici, svi ostali službenici zaslužuju isti tretman od države. Ne možete tretirati sebe kao građane prvog reda, a ostale koji plaćaju poreze i dažbine gradu tretirati na drugi način", kaže on.

Goran Matić iz Bajine Bašte takođe misli da su funkcioneri takvom odlukom pokušali da privileguju sebe u situaciji energetske krize u odnosu na ostale građane koji "imaju te iste probleme, samo mnogo drastičnije u odnosu na primanja koja su niža".

Pročitajte i ovo: Predsednica Evropske komisije najavila 160 miliona evra pomoći Srbiji za energente

Pomoć prvo dodeljena u Nišu, pa je se funkcioneri odrekli

Sličan slučaj dodele pomoći funkcionerima i zaposlenima dogodio se u oktobru u šest gradskih uprava u gradu Nišu.

Zaposleni u gradskim upravama dobili su pomoć od 40.000 dinara (341 evro) na osnovu izmene (aneksa) Kolektivnog ugovora koji sindikati zaključuju sa poslodavcem.

U aneksu Kolektivnog ugovora piše da se pomoć isplaćuje zaposlenima "u cilju prevazilaženja negativnog uticaja i posledica energetske krize".

Inače, prema zakonu, u zaposlene u lokalnim samoupravama se ubrajaju i funkcioneri koji su imenovani na određene pozicije, kao što je, na primer, funkcija gradonačelnika.

Iz kabineta gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski su za RSE rekli da je isplata spomenute pomoći opravdana "zato što je u skladu sa zakonom i što Grad Niš finansijski dobro stoji, mnogo bolje nego prethodnih godina".

U odgovoru se takođe navodi i da je Niš izdvojio sredstva u prethodnom periodu za socijalna davanja, kao i za pomoć u prevazilaženju krize za, kako se objašnjava, Nišlije koje su na evidenciji Centra za socijalni rad - kroz davanja za ogrev, jednokratne i višekratne pomoći.

Centar Niša, grada na jugu Srbije

"Gradsko veće je odlučilo da pomoć da i zaposlenima u gradskim upravama, tim pre što je gotovo polovina zaposlenih na minimalnoj ceni rada (oko 407 evra za puno radno vreme, prim. aut.)", piše u odgovoru.

Slično kao i u Bajinoj Bašti, zvaničnici Niša su objavili da će se odreći pomoći.

"Svih 25 funkcionera koji su na stalnom radu se odreklo pomoći koju je ukupno primilo 700 zaposlenih u šest gradskih uprava", navodi se u odgovoru RSE.

Inače, gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski je Agenciji za sprečavanje korupcije Srbije prijavila prihode od 114.000 dinara (oko 972 evra).

Prosečna zarada u Nišu za avgust 2022. bila je 72.291 dinar (616 evra), podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Pročitajte i ovo: Lideri država Zapadnog Balkana dogovaraju regionalno tržište energije

Miodrag Stanković iz opozicione Demokratske stranke kaže za RSE da je kao odbornik u Nišu tražio promenu te odluke, ali da to do toga nije došlo, već da su se samo funkcioneri odrekli pomoći koja im je dodeljena.

"Drago mi je da je deo sredstava vraćen u budžet grada koji je bio namenjen funkcionerima. Time se otvorila mogućnost da on bude usmeren na one kojima je to najpotrebnije, a to su socijalno ugroženi", rekao je on.

Stanković je naveo da bi o tome kome će se novac usmeriti trebalo da se odlučuje na jednoj od narednih sednica Skupštine grada kada se bude raspravljalo o rebalansu budžeta grada.

On smatra da su funkcioneri odricanjem pomoći želeli da prevaziđu „situaciju koja je nastala u javnosti“.

"Da se nije zatalasalo u javnosti, verovatno da bi veliki broj funkcionera prihvatilo i primilo tu novčanu pomoć", kaže Stanković.

Kako država pomaže građanima tokom energetske krize?

Prema podacima državnih institucija u Srbiji iz oktobra, država sprovodi više mera kako bi pomogla građanima da se izbore sa rastom cena energenata.

Jedna od tih mera je umanjenje računa za struju domaćinstvima za 15 do 30 odsto za manju potrošnju. Država takođe ograničava cenu goriva, kao i peleta za grejanje.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula Von der Leyen) izjavila je krajem oktobra da će Srbija dobiti 160 miliona evra direktne pomoći da se izbori sa energetskom krizom.

Iz EU poručuju da Srbija treba da nabavlja gas iz više izvora jer je trenutno skoro u potpunosti zavisna od ruskog gasa, što utiče na cenu ovog energenta. Srbija je zato u februaru počela sa izgradnjom gasovoda Niš-Dimitrovgrad, a rok za završetak radova je oktobar 2023.

Gasovod je deo šire inicijative Evropske unije – Južnog gasnog koridora, koja za cilj ima smanjenje zavisnosti Evrope od ruskog gasa.

Pročitajte i ovo: Pušten u rad gasni interkonektor Bugarska - Grčka

Sa druge strane, Srbija i Mađarska su dogovorile izgradnju naftovoda koji bi omogućio da se Srbija snabdeva "jeftinijom naftom sa Urala priključenjem na naftovod Družba (Prijateljstvo)", kako su saopštile mađarske vlasti.

Izgradnja naftovoda dogovorena je nakon što je Evropska unija (EU) nametnula 6. oktobra nove trgovačke sankcije Rusiji, ali još uvek nema roka za završetak izgradnje.

Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je u svom ekspozeu plana Vlade pred Skupštinom 25. oktobra da je energetika apsolutni prioritet vlade.