Pomirenje u regionu nakon poslednjih ratova na Balkanu, doprinos političara tom procesu, te potencijal civilnog društva da uspostavi procesa pomirenja, bile su teme debate održane u Prištini u organizaciji REKOM-a, regionalne inicijative za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1991. do 2001.
Žarko Puhovski, univerzitetski profesor iz Zagreba, naglasio je da se za pomirenje naroda u regionu, koji su prošli kroz ratni period, mora uzeti u obzir nekoliko da su ratovi završeni i da postoji dovoljno svesti o tome šta su oni doneli. Postavlja se, međutim, pitanje kako raspodeliti odgovornost za rat koja nikada 100 posto ne pripada samo jednoj strani.
Prema oceni profesora Puhovskog, sve strane posle rata moraju ponovo sesti za sto kako bi uspostavile komunikaciju, što ne znači da odmah moraju da vole jedne druge.
“Ono što je između rata i pomirenja jeste mukotrpna, postupna, svakodnevna normalizacija. Ako ne možemo živjeti s drugima, moramo najprije biti u stanju živjeti jedni kraj drugih, a da se ne pobijemo. Pa onda, korak po korak“, kazao je on.
Bivši ministar spoljnih poslova Kosova Enver Hodžaj ocenjuje da je pitanje pomirenja između nacionalnih zajednica osetljivo.
„Ako iz perspektive 2015. pogledamo na zemlje Balkana, vidimo da su i Kosovo i ostale zemlje postigle napredak po tom pitanju. Ali, još uvek je daleko jedno zdravo pomirenje, po mom mišljenju. Možda trebamo sačekati još nekih 10 ili 20 godina. Iz tog razloga, region je i dalje krhak i nesiguran. Govorim o političkom delu koji, bez sumnje, utiče na pomirenje kao proces“, naveo je Hodžaj.
Petar Miletić, bivši srpski poslanik Skupštine Kosova, govoreći o pomirenju, osvrnuo se na trenutnu političku situaciju, odnosno na briselski dijalog. Po njegovim rečima, sporazumi koji su proizašli iz ovog dijaloga su u funkciji normalizacije odnosa Kosova i Srbije. Međutim, kako naglašava, uticaj Beograda na kosovske Srbe je veoma jak i stoga je Beograd najviše odgovoran za nastalo nepovoljno stanje po Srbe u zemlji. On smatra da je međunarodna zajednica napravila grešku što je pokrenula dijalog Kosova i Srbije, te da je, umesto toga, trebala da uspostavi dijalog između predstavnika Vlade Kosova i autohtonih predstavnika kosovskih Srba.
„Dijalog u Briselu i dijalog između Beograda i Prištine, ili Kosova i Srbije, nije dijalog između dva društva. To je dijalog između dve vlade. I taj dijalog se ne spušta na teren. Ovde se ne radi o pomirenju Kosova i Srbije, ovde se radi o pomirenju Srba i Albanaca. Ovaj proces ne ide u tom smeru. Nema dijaloga između Srba i Albanaca, već je između Vučića i Mustafe, pre toga između Dačića i Tačija. Umesto da Briselski sporazum doprinose pomirenju, on nas udaljava“, kazao je Miletić.
Na debati su objavljeni stavovi i izjave nekoliko političara iz ove i prošle godine u vezi pomirenja, te pregled mišljenja onih koji su uključeni u proces pomirenja, kao što su pripadnici civilnog društva, intelektualci, te akademici i žrtve rata.