Ideji "malog Šengena", u koju su predsednik Srbije i premijeri Severne Makedonije i Albanije juče sa samita u Ohridu ponovo pozvali i ostale države regiona, na Kosovu se ne protivi samo predsednik Hašim Tači, koji je odbio i učestvovati na ovom skupu, nego i ostali politički lideri.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Severne Makedonije Zoran Zaev i premijer Albanije Edi Rama su već 10. oktobra u Novom Sadu potpisali Deklaraciju o namerama o uspostavljanju "malog Šengena" između te tri zemlje.
Vaš browser nepodržava HTML5
Vučić, Zaev i Rama o 'malom Šengenu'
Kako je rečeno juče u Ohridu, cilj "malog Šengena" je omogućavanje protoka ljudi i robe kroz region bez velikih administrativnih procedura.
"Srbija, Severna Makedonija i Albanija imaju inicijativu kojom pozivaju ostalih šest zemalja da joj pristupe. Balkan se menja, postaće bolje mesto za život i značajniji faktor na evropskom kontinentu. Akcioni plan predviđa non-stop otvorene granice, da ljudi mogu da putuju kroz region samo ličnom kartom, brze trake za kamione, sa konačnim ciljem veće mobilnosti kapitala i robe", izjavio je juče u Ohridu premijer Severne Makedonije Zoran Zaev.
Premijer Albanije Edi Rama prokomentarisao juče da "Kosovo greši što ne učestvuje u inicijativi o regionalnoj saradnji".
Tači je odbio učešće zato što je Srbija, kako je rekao, "zaobišla Kosovo na prvom samitu ove regionalne inicijative", te dodao kako je za Kosovo jedina vizija članstvo u Evropsku uniju(EU) i NATO.
"Prema tome, ne želimo da ni u kakvim okolnostima zamenimo našu evroatlantsku perspektivu sa bilo kakvom regionalnom inicijativom", napisao je Tači na Fejsbuku. On je takođe dodao da je ova regionalna inicijativa "besmislena sve dok Srbija i BiH ne priznaju nezavisnost Kosova".
Pročitajte i ovo: Sa Ohrida poziv svima da se priključe 'malom Šengenu'Isa Mustafa, predsednik Demokratskog saveza Kosova (DSK) koji će, očekuje se, formirati buduću vladu Kosova zajedno sa pokretom Samoopredeljenje, inicijativu o "malom Šengenu" uporedio je sa novom Jugoslavijom, sa Albanijom, a bez Hrvatske i Slovenije. On je podsetio i na ranije inicijative o Carinskoj uniji država Zapadnog Balkana, Ekonomskoj uniji država Zapadnog Balkana, i sl.
"Te ideje nismo podržali ni kada smo vodili vladu, nećemo ih podržati kao Demokratski savez Kosova ni na vlasti, ni u opoziciji. Onako kako ne podržavamo promenu državne granice Kosova", prokomentarisao je Mustafa na Fejsbuku, dodajući da je ideja o "malom Šengenu" nastupila pošto prethodne nisu bile uspešne a zbog protivljenja Kosova i Crne Gore.
"Takvi sporazumi stvaraju situaciju u kojoj će porez na granici, porez na dodatnu vrednost, carinski porez, i akciza za Kosovo u velikoj meri sakupljati Srbija (koja nije priznala Kosovo), zato što sa njima imamo najdužu granicu, a sa druge strane, Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora. Kosovo se sad za sad ne graniči ni sa jednom državom EU. Prema tome, ovakvim sporazumom naš suverenitet predajemo susednim zemljama, zato što Šengen (mali ili veliki), podrazumeva jedinstvenu politiku država članica o slobodnom kretanju granice, bez kontrole...", istakao je Mustafa.
Pročitajte i ovo: 'Mali Šengen': Promovisanje poželjne budućnosti BalkanaI lider pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti je prethodno izjavio da "mali Šengen" predstavlja angažovanja Srbije na stvaranju nove platforme za takozvanu "veliku Srbiju", te dodao da se ne sme dopustiti "četvrta Jugoslavija".
Sa druge strane, na dan kada se u Ohridu razgovaralo o slobodnom protoku ljudi i robe, odlazeći premijer i lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj podsetio je da je proteklo tačno godinu dana od kako je Kosovo uvelo taksu od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH, navodeći da je to bila jedna od "najhrabrijih odluka od proglašenja nezavisnosti, da je Srbiji pokazano da ne može da zadaje zadatke, a međunarodnoj zajednici da Kosovo nije podređeno Srbiji".
Pročitajte i ovo: 'Mali Šengen', veliki problemiIz Kosovskog instituta za evropsku politiku ocenili su prethodno da je inicijativa o "malom Šengenu" u skladu sa obavezama i ambicijama država Zapadnog Balkana prema EU, ali su izrazili zabrinutost zbog nedostatka političke volje za rešavanja izazova koji su identifikovani u sklopu Berlinskog procesa, pokrenut pre pet godina.
"U tom smislu, izražavamo skepticizam zbog pokretanja jednog novog procesa, van Berlinskog procesa, ali sa istim ciljevima. Nismo uspeli da shvatimo kako će jedna nova politička inicijativa, sa ograničenim političkim učešćem, postići bolje rezultate", saopštili su iz ovog instituta.