Dok političari u Srbiji gotovo svakodnevno obilaze gradilišta na putevima, što je i u sredu bio slučaj sa Koridorom 10, ova zemlja i dalje ima najgoru putnu mrežu u čitavom regionu. Jedini autoputevi su preostali iz doba socijalističke Jugoslavije, ostali pravci su prepuni rupa, pa se postavlja pitanje da li su loša kontrola trošenja novca, sumnjive tenderske procedure ili veze biznisa sa političarima, razlog što sve više vozača iz inostranstva zaobilaze Srbiju.
Trasu Koridora 10 od Horgoša do Novog Sada, u dužini od 110 kilometara, političari svake godine otvore na nekoliko različitih punktova, ali nikako da je završe. Ponovo je perjanica Miloševićevih graditeljskih poduhvata Milutin Mrkonjić na licu mesta, zajedno sa šefom partije Ivicom Dačićem, po ko zna koji put obećao brzi završetak važnog putnog pravca od severa Vojvodine do juga Srbije.
„Ja sam hteo da kao zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova, ali i kao predsednik partije iz koje dolazi gospodin Mrkonjić kao ministar, da se svojim očima uverim šta se realno dešava na Koridoru 10 imajući u vidu da se o tome pričaju različite priče”, kaže ministar policije Ivica Dačić.
Da je graditeljstvo zgodno mesto za obećanja pa i predizborna razračunavanja, ali i dokaz da ni tu nema jasne državne strategije svedoči i to da ministar za infrastrukturu kritikuje most u izgradnji preko Ade u Beogradu rekavši da je atraktivan, ali nepraktičan i nepotreban.
Zbog loše kontrole trošenja novca, sumnjive tenderske procedure ali i veze biznisa sa političarima u Srbiji ima mnogo manje izgrađenih puteva nego što je uloženo novca. Ukoliko se i stigne do neke kreditne linije, a pojave se neki budžetski problemi, čega u Srbiji ima previše prvo čaga se država odriče su putevi, kaže ekonomski analitičar Milan Ćulibrk.
„Svi se još uvek sećamo priče da bi Koridor 10 trebao da bude završen do Olimpijade u Atini, a evo sada će Olimpijada u Londonu a koridor neće biti završen ni do tada. Dakle, dva olimpijska ciklusa su prošla. Tu je ključ u još jednom problemu. Dok se popravlja i gradi nepostojeći deo koridora, onaj postojeći će postati zastareo i moraće da se popravlja. Znači narednih deset godina nećemo imati jedan normalni autoput kao što ga imaju sve zemlje u okruženju, počev od Hrvatske pa nadalje”, kaže ekonomski analitičar Ćulibrk.
Sumnja u malverzacije
Srbija raspolaže putnom mrežom od 40.845 kilometara, čija se vrednost procenjuje na 13 milijardi dolara. Putna privreda čini 30 odsto ukupne vrednosti neke države, kaže profesor na saobraćajnom fakultetu Milan Vujanić. On kao posledicu loše putne mreže i slabu izgradnju nove infranstrukture vidi pre svega u slabijoj kreditnoj moći države.
„Ako pogledamo primer Hrvatske ona ima 1250 kilometara puta, grubo rečeno, ali imaju dug od 42 milijarde eura, na onaj broj stanovnika. Mi imamo pola duga toga na skoro duplo veći broj stanovnika. Mi bismo vrlo brzo prestigli Hrvatsku po dugovima, odnosno država nije sposobna da u ovim trenucima servisira tu količinu dugova i da je to otprilike razlog zbog čega se ne ide agilnije u izgradnju autoputeva, pa ni Koridora 10”, procenjuje Vujanić.
Međunarodni program za ocenu puteva analizirao skoro 3.000 kilometara puteva u Srbiji i samo jedan odsto puteva je zadovoljavao kvalitete. Beograđani - vozači sa kojima smo razgovarali, kažu da je loša gradnja, korupcija i povezanost politike sa putarima, glavni razlog što se malo i nekvalitetno gradi na putevima Srbije:
„Putevi su u lošem stranju a zašto, verovatno zbog lošeg kvaliteta i neažurnosti”, kaže jedan beogradski vozač, dok njegov mlađi kolega rezignirano dodaje: „U gradu i okolini je jako loše stanje. Što se koridora tiče manje vozim ali ni tamo stanje nije sjajno. Stalno nešto rade, otvaraju a nikako da ga završe”.
“Autoputevi, kada se rade u momentu su dobri. Posle malo vremena su katastrofa. Kvalitet nije dobar. Tu se krade, peru se pare”, direktan je u sumnji jedan Beograđanin.
Na drumovima Srbije jos uvek su vidljivi tragovi oranja Kraljevića Marka, kako reče jedan anonimni vozač. Zbog loše i nameštene kontrole gotovo u svakom timu iz prethodnih vlada neko sedi u zatvoru i tako u proteklih dvadesetak godina.
„I to je ono što zapravo pojačava sumnju da se ovde u mnogim poslovima koji bi trebalo da budu par ekelans državni poslovi, da postoje nekakve sprege koje onemogućavaju da se ti poslovi kvalitetno odrade i plate onoliko koliko vrede. Obično se plati mnogo više nego što taj posao vredi, a kvalitet je mnogo lošiji nego što bi morao da bude”, kaže analitičar Ćulibrk.
Svake godine država obeća po 200 kilometara novih puteva, a izgradi samo 10 odsto. Šteta od saobraćajnih nesreća Srbiju košta oko dva odsto bruto nacionalnog dohotka.
Trasu Koridora 10 od Horgoša do Novog Sada, u dužini od 110 kilometara, političari svake godine otvore na nekoliko različitih punktova, ali nikako da je završe. Ponovo je perjanica Miloševićevih graditeljskih poduhvata Milutin Mrkonjić na licu mesta, zajedno sa šefom partije Ivicom Dačićem, po ko zna koji put obećao brzi završetak važnog putnog pravca od severa Vojvodine do juga Srbije.
„Ja sam hteo da kao zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova, ali i kao predsednik partije iz koje dolazi gospodin Mrkonjić kao ministar, da se svojim očima uverim šta se realno dešava na Koridoru 10 imajući u vidu da se o tome pričaju različite priče”, kaže ministar policije Ivica Dačić.
Da je graditeljstvo zgodno mesto za obećanja pa i predizborna razračunavanja, ali i dokaz da ni tu nema jasne državne strategije svedoči i to da ministar za infrastrukturu kritikuje most u izgradnji preko Ade u Beogradu rekavši da je atraktivan, ali nepraktičan i nepotreban.
Zbog loše kontrole trošenja novca, sumnjive tenderske procedure ali i veze biznisa sa političarima u Srbiji ima mnogo manje izgrađenih puteva nego što je uloženo novca. Ukoliko se i stigne do neke kreditne linije, a pojave se neki budžetski problemi, čega u Srbiji ima previše prvo čaga se država odriče su putevi, kaže ekonomski analitičar Milan Ćulibrk.
„Svi se još uvek sećamo priče da bi Koridor 10 trebao da bude završen do Olimpijade u Atini, a evo sada će Olimpijada u Londonu a koridor neće biti završen ni do tada. Dakle, dva olimpijska ciklusa su prošla. Tu je ključ u još jednom problemu. Dok se popravlja i gradi nepostojeći deo koridora, onaj postojeći će postati zastareo i moraće da se popravlja. Znači narednih deset godina nećemo imati jedan normalni autoput kao što ga imaju sve zemlje u okruženju, počev od Hrvatske pa nadalje”, kaže ekonomski analitičar Ćulibrk.
Sumnja u malverzacije
Srbija raspolaže putnom mrežom od 40.845 kilometara, čija se vrednost procenjuje na 13 milijardi dolara. Putna privreda čini 30 odsto ukupne vrednosti neke države, kaže profesor na saobraćajnom fakultetu Milan Vujanić. On kao posledicu loše putne mreže i slabu izgradnju nove infranstrukture vidi pre svega u slabijoj kreditnoj moći države.
„Ako pogledamo primer Hrvatske ona ima 1250 kilometara puta, grubo rečeno, ali imaju dug od 42 milijarde eura, na onaj broj stanovnika. Mi imamo pola duga toga na skoro duplo veći broj stanovnika. Mi bismo vrlo brzo prestigli Hrvatsku po dugovima, odnosno država nije sposobna da u ovim trenucima servisira tu količinu dugova i da je to otprilike razlog zbog čega se ne ide agilnije u izgradnju autoputeva, pa ni Koridora 10”, procenjuje Vujanić.
Međunarodni program za ocenu puteva analizirao skoro 3.000 kilometara puteva u Srbiji i samo jedan odsto puteva je zadovoljavao kvalitete. Beograđani - vozači sa kojima smo razgovarali, kažu da je loša gradnja, korupcija i povezanost politike sa putarima, glavni razlog što se malo i nekvalitetno gradi na putevima Srbije:
„Putevi su u lošem stranju a zašto, verovatno zbog lošeg kvaliteta i neažurnosti”, kaže jedan beogradski vozač, dok njegov mlađi kolega rezignirano dodaje: „U gradu i okolini je jako loše stanje. Što se koridora tiče manje vozim ali ni tamo stanje nije sjajno. Stalno nešto rade, otvaraju a nikako da ga završe”.
“Autoputevi, kada se rade u momentu su dobri. Posle malo vremena su katastrofa. Kvalitet nije dobar. Tu se krade, peru se pare”, direktan je u sumnji jedan Beograđanin.
Na drumovima Srbije jos uvek su vidljivi tragovi oranja Kraljevića Marka, kako reče jedan anonimni vozač. Zbog loše i nameštene kontrole gotovo u svakom timu iz prethodnih vlada neko sedi u zatvoru i tako u proteklih dvadesetak godina.
„I to je ono što zapravo pojačava sumnju da se ovde u mnogim poslovima koji bi trebalo da budu par ekelans državni poslovi, da postoje nekakve sprege koje onemogućavaju da se ti poslovi kvalitetno odrade i plate onoliko koliko vrede. Obično se plati mnogo više nego što taj posao vredi, a kvalitet je mnogo lošiji nego što bi morao da bude”, kaže analitičar Ćulibrk.
Svake godine država obeća po 200 kilometara novih puteva, a izgradi samo 10 odsto. Šteta od saobraćajnih nesreća Srbiju košta oko dva odsto bruto nacionalnog dohotka.