Kao i drugi dečaci, ovaj 17-godišnji tinejdžer zabavljao se na stanici metroa u Tbilisiju, glavnom gradu Gruzije. Glupirao se na pokretnim stepenicama.
Za razliku od drugih, dečak je gluv i nije čuo naredbu policije da prestane, pre nego što su ga zgrabili i odvukli u malu prostoriju koja služi kao policijska stanica.
Video snimak, koji je po izveštajima napravio očevidac i postavio ih na društvene mreže ranije ove nedelje, pokazuje jednog policajca kako udara i šamara dečaka koji pokušava da se zaštiti rukama, dok drugi policajac to ravnodušno posmatra.
(UZNEMIRUJUĆI SADRŽAJ | video snimak je ustupljen Gruzijskom servisu RSE)
Slike su šokirale mnoge u Gruziji, ali nisu iznenadile one koji prate slučajeve policijske brutalnosti u državi na Kavkazu od oko 3,7 miliona stanovnika.
"Teško da bi se ovo moglo nazvati izolovanim incidentom policijske brutalnosti. Ono što je potrebno jeste temeljan i značajan odgovor vlasti na trajan problem nedostatka odgovornosti za slične zloupotrebe", rekao je u pisanoj izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE), Đorđi Gogia, ekspert za Južni Kavkaz u Hjuman rajts voču (Human Rights Watch).
Dan posle incidenta u Tbilisiju, u javnosti se pojavilo više video snimaka s tvrdnjama o policijskim zloupotrebama u Gruziji. Ovoga puta u gradu Zugdidi na zapadu zemlje, gde je policajac navodno više puta udario jednu ženu.
Sva tri policijska službenika, koji su deo dva poslednja incidenta, privedeni su i optuženi pod pritiskom javnosti. Protesti protiv policijske brutalnosti u organizaciji opozicionog Ujedinjenog nacionalnog pokreta održani su 26. januara u Tbilisiju, Zugdidiju, Batumiju, Goriju i Telaviju.
Sa protesta u Zugdidiju protiv policijske brutalnosti, 26. januar 2022.
Dok su ovoga puta vlasti brzo reagovale, u prošlosti su bile optuživane da vuku noge kad istražuju zloupotrebe u policiji. U tolikoj meri da se više Gruzijaca u potrazi za pravdom okrenulo Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu (ECHR).
Sporost bi mogla da se nastavi imajući u vidu da je vladajuća partija Gruzijski san u decembru - uprkos zabrinutosti zapada, uključujući Vašington i Ujedinjene Nacije - uspela da u parlamentu usvoji zakon koji ukida nezavisno telo čiji je zadatak bio da istražuje policijske zloupotrebe.
Dva incidenta za dva dana
"Gluv je? A šta ako ga ja sad nateram da govori? Evo, nateraću ga da progovori", čuje se policajac koji je odvodio tinejdžera do male prostorije na metro stanici Isani u Tbilisiju 24. januara.
Na tragu postojećih kritika, nezavisna poslanica Tamar Kordžaia na Tviteru je napisala: "Policijska brutalnost je rasprostranjena i svakim danom postaje sve gora."
"Nekažnjivost za zloupotrebe organa reda su trajan problem", piše o Gruziji u poslednjem godišnjem izveštaju Hjuman rajts voča. Dodaje se i podatak da je gruzijskom zaštitniku građana podneto 133 pritužbi na zloupotrebe zatvorskog osoblja ili policije.
Poslednji incident još jednom je osvetlio "sistematsko ugnjetavanje" s kojim se osobe s posebnim potrebama suočavaju u gruzijskom društvu, rekao je Đorđi Akmeteli, predsednik nevladine organizacije Pristupačno okruženje za sve.
"Postoji osećaj u društvu da oni imaju tu moć da nas nateraju da prohodamo, da nemi progovore, da se otvore oči slepima. Često nam kažu: 'Nemojte koristiti kolica, navići ćete se, puzite i naučićete da hodate'. Imam osećaj da je to i ovoga puta bio slučaj. Policajac jednostavno nije prihvatio da dečak nije mogao da govori", rekao je Akmeteli za Gruzijski servis RSE.
Akhmeteli: Poslednji incident osvetlio sistematsko ugnjetavanje ljudi s posebnim potrebama (januar 2021.)
Prijatelj pretučenog dečaka rekao je za portal Tabula da je ovaj priveden zato što je sedeo na držaču za ruke na pokretnim stepenicama i da ga je policajac šutirao i pre napada u policijskoj stanici.
Dan kasnije, 25. januara, u Zugdidiju na oko 320 kilometara zapadno od Tbilisija, pojavio se snimak na kojem policajac udara ženu.
Identifikovan samo kao G. B, policajac je, kako se navodi u saopštenju tužilaštva, "navodno udario svoju prijateljicu u lice tokom privatne rasprave". Priveden je i optužen za napad.
U potrazi za pravdom na drugom mestu
Frustrirani nedostatkom pravde kod kuće, mnoge žrtve navodnih policijskih brutalnosti u Gruziji okrenule su se Evropskom sudu za ljudska prava (ECHR).
"Predmeti koji se tiču policijskog nasilja prema građanima godinama su na policama i Gruzija je već izgubila jedan deo postupaka u Strazburu, zbog činjenice da se takvi slučajevi ovde ne istražuju efikasno", rekla je Eka Kobesašvili, pravnica iz Hjuman rajts voča.
pročitajte više Gruzija na 'opasnoj raskrsnici' posle anti-LGBT nasiljaIzmeđu 2004. i 2021. godine ECHR je odlučivao o 14 slučajeva navodnih policijskih brutalnosti i da li su oni propisno istraživani. Sud u Strazburu našao je da u 12 od tih slučajeva vlasti nisu na pravi način ispitale navode o zloupotrebama.
Sud je 2019. naredio Gruziji da Nikolozu Goguadzeu isplati deset hiljada evra kao nadoknadu za policijsku torturu koju je pretrpeo u Tbilisiju maja 2011. Ustanovljeno je da je Goguadze bio podvrgnut fizičkom i psihološkom zlostavljanju kako bi priznao da je učestvovao u navodnoj zaveri da se svrgne vlada.
Ovo je u Gruziji poznato kao "Slučaj Kintsvisi" koji kritičari vlasti smatraju izmišljenim i zasnovanim na lažnim tvrdnjama, bez gotovo ikakvih dokaza predstavljenih u javnosti. Navodne policijske zloupotrebe nisu do kraja ispitane ni osam godina kasnije.
Nikolozu Goguadzeu (na fotografiji, oktobar 2016.) isplaćeno je deset hiljada evra kao nadoknada za policijsku torturu
Goguadze je posebno izdvojio policijsku inspektorku Mariani Čoloiani koja je, kako kaže, napuštala prostoriju, navodno nezadovoljna odgovorima koje je od njega dobijala. U prostoriju su potom ulazili drugi policajci koji su prebijali osumnjičenog.
Ova policajka pojavila se u još jednom slučaju policijske zloupotrebe u decembru 2019. kada je Luka Siradze, 15-godišnjak iz Tbilisija, izvršio samoubistvo skokom s devetog sprata solitera u kojem je njegova porodica živela.
Kao u slučaju s Goguadzeom, policajki se pripisuje da je ključna osoba u timu istražitelja koji su Siradzea sumnjičili da je član bande koja je ispisivala eksplicitne grafite na zgradama u gruzijskoj prestonici.
Ali za razliku od Goguadzeovog slučaja, policajka ovog puta jeste optužena da je prinudila tinejdžera na priznanje. Osuđena je na tri godine zatvora, ali je u avgustu 2011. puštena na slobodu posle samo polovine odslužene kazne zbog "primernog ponašanja u zatvoru".
"Verovatno su joj rekli da mora u zatvor, ali da će ranije biti puštena. Ovo je jasan primer da ljudi iz sistema mogu da prođu s bilo čim, oni imaju pravo na sve", rekao je za RSE Beka Siradze, Lukin brat.
Policijska brutalnost će bujati?
Napori da se sistem pročisti naišli su na prepreku, upozorili su brojni aktivisti kada je partija Gruzijski san iskoristila većinu u parlamentu da izglasa ukidanje kancelarije državnog inspektora, nezavisnog tela koje je istraživalo policijske zloupotreba.
Vladajuća partija 25. decembra je predložila zakon kojim se zamenjuje telo koje se osim slučajeva brutalnosti snaga javnog reda bavila i zaštitom ličnih podataka.
Opravdavajući ovaj potez, članica Gruzijskog sna Mamuka Mdinaradze rekla je da su dve funkcije ujedinjene u nekadašnjem telu "nekompatibilne".
Kontroverzni zakon zvanično je stupio na snagu 13. januara kada ga je potpisala predsednica Salome Zurabišvili, uprkos apelima nevladinih organizacija i zapadnih vlada.
Salome Zurabišvili (januar 2021.)
Ukidanje "jedne od najverodostojnijih, najnezavisnijih i najmerodavnijih institucija u Gruziji" poslala je "jezivu" poruku svim institucijama u zemlji fokusiranim na zaštitu ljudskih prava, saopštio je 14. januara UN u Gruziji.
"Ovo je urađeno bez bilo kakvih konsultacija, ne samo s predstavnicima gruzijskog civilnog sektora i međunarodnim partnerima Gruzije, već ni sama kancelarija nije bila konsultovana", objasnio je Gogia.
Kritična je bila i američka ambasadorka u Tbilisiju Keli Degnan (Kelly Degnan) koja je rekla da je zakon "potkopao odgovornost vlade".
Međutim, još postoji šansa da bi se stvar mogla preokrenuti. Državna inspektorka Londa Toloraia izjavila je ranije ovog meseca da će protiv odluke podneti žalbe Ustavnom sudu Gruzije, kao i Evropskom sudu za ljudska prava.
Preveo: Danijel Apro