U Čaglavici je danas predstavljena incijativa za formiranje političke asocijacije koja se zove Pokret za Kosovo i Metohiju. Ona će, kako je najavljeno, biti formirana do kraja aprila ove godine.
Šta je cilj ovog pokreta? Momčilo Trajković jedan od incijatora za njegovo formiranje kaže:
„Namera nam je da napravimo taj srpski kompromis i uobličimo ga u jednu politčku asocijaciju koja se zove Pokret za Kosovo i Metohiju.U Beogradu ćemo takođe održati konferenciju za štampu, a tamo ćemo od naše države zahtevati da rešava probleme koji su nagomilani i da rešava one probleme koji, pre svega, treba da budu u funkciji jačanja pozicije Srba koji su ostali ovde, da kažem i drugog naroda, ali i konačnog rešavanja povratka prognanih na svoja ognjišta ovde na Kosovu i Metohiji“.
Inače, na ovoj konferenciji za novinare su učestvovali i koordinator incijative Miroslav Šolević, predstavnik organizacije „Opstanak“, kao i poslanik Skupštine Kosova Slaviša Petković.
Miroslav Šolević, poznat na Kosovu kao predvodnik protesta i demonstracija Srba na Kosovu i širom bivše SFRJ sredinom osamdesetih godina, čovek koji je važio kao udarna pesnica politike Slobodna Miloševića u to vreme, ističe da je na Kosovu izuzetno teška situacija pošto velika većina građana Kosova – Albanaca nikada neće prihvatiti da živi u Srbiji.
Održiv povratak
Pokret nije stranka, kaže on i ističe da je ovo Pokret za jednokratnu upotrebu:
„I svaki pokret je za jednokratnu upotrebu. Znači on se pravi da izvrši određene zadatke i određene ciljeve, iza toga možda ostane neka matica u celini, a ono drugo se razilazi svak na svoju stranu.“
Prema njemu organizacija pokreta predstavlja veliku kritiku za kosovske, međunarodne ali i institucije Srbije:
„Ovo što se mi organizujemo, to je jedna velika kritika i za međunarodnu zajednicu i za kosovske privremene institucije i za državu Srbiju. Jer po našoj oceni kada bi oni radili ono što treba da rade, mi ne bi trebalo da se pojavljujemo. Zašto ćemo mi da se pojavljujemo? Šta tu treba neki pokret koji će da soli pamet ovom ili onome, ako se sve dobro radi.“
Šolević ističe da pokret nudi partnerski odnos svima i spreman je da se u ostvarivanju ciljeva obrati svim mogućim međunarodnim i drugim institucijama:
„Ne postoji albanska partija, parlamentarna ili vanplarlamentarne kojoj nećemo ponuditi dijalog na ovu temu, pogotovu na pitanju da li ste vi zaista spremni da podržite nas koji smo prognani.“
Prema Šoleviću, u procesima povratka raseljenih nedostaje ključka stvar, konkretne aktivnosti da se povratak raselenih dogodi. Prema njemu, za povratak se deklarativno, veoma dobro izjašnjavaju kako kosovske tako i međunarodne institucija, ali i vlasti u Srbiji. Međutim svemu tome nedostaju konkretne aktivnosti na stvaranju uslova da se povratak dogodi i da bud održiv.
Šta je cilj ovog pokreta? Momčilo Trajković jedan od incijatora za njegovo formiranje kaže:
„Namera nam je da napravimo taj srpski kompromis i uobličimo ga u jednu politčku asocijaciju koja se zove Pokret za Kosovo i Metohiju.U Beogradu ćemo takođe održati konferenciju za štampu, a tamo ćemo od naše države zahtevati da rešava probleme koji su nagomilani i da rešava one probleme koji, pre svega, treba da budu u funkciji jačanja pozicije Srba koji su ostali ovde, da kažem i drugog naroda, ali i konačnog rešavanja povratka prognanih na svoja ognjišta ovde na Kosovu i Metohiji“.
Inače, na ovoj konferenciji za novinare su učestvovali i koordinator incijative Miroslav Šolević, predstavnik organizacije „Opstanak“, kao i poslanik Skupštine Kosova Slaviša Petković.
Miroslav Šolević, poznat na Kosovu kao predvodnik protesta i demonstracija Srba na Kosovu i širom bivše SFRJ sredinom osamdesetih godina, čovek koji je važio kao udarna pesnica politike Slobodna Miloševića u to vreme, ističe da je na Kosovu izuzetno teška situacija pošto velika većina građana Kosova – Albanaca nikada neće prihvatiti da živi u Srbiji.
Održiv povratak
Pokret nije stranka, kaže on i ističe da je ovo Pokret za jednokratnu upotrebu:
„I svaki pokret je za jednokratnu upotrebu. Znači on se pravi da izvrši određene zadatke i određene ciljeve, iza toga možda ostane neka matica u celini, a ono drugo se razilazi svak na svoju stranu.“
Prema njemu organizacija pokreta predstavlja veliku kritiku za kosovske, međunarodne ali i institucije Srbije:
„Ovo što se mi organizujemo, to je jedna velika kritika i za međunarodnu zajednicu i za kosovske privremene institucije i za državu Srbiju. Jer po našoj oceni kada bi oni radili ono što treba da rade, mi ne bi trebalo da se pojavljujemo. Zašto ćemo mi da se pojavljujemo? Šta tu treba neki pokret koji će da soli pamet ovom ili onome, ako se sve dobro radi.“
Šolević ističe da pokret nudi partnerski odnos svima i spreman je da se u ostvarivanju ciljeva obrati svim mogućim međunarodnim i drugim institucijama:
„Ne postoji albanska partija, parlamentarna ili vanplarlamentarne kojoj nećemo ponuditi dijalog na ovu temu, pogotovu na pitanju da li ste vi zaista spremni da podržite nas koji smo prognani.“
Prema Šoleviću, u procesima povratka raseljenih nedostaje ključka stvar, konkretne aktivnosti da se povratak raselenih dogodi. Prema njemu, za povratak se deklarativno, veoma dobro izjašnjavaju kako kosovske tako i međunarodne institucija, ali i vlasti u Srbiji. Međutim svemu tome nedostaju konkretne aktivnosti na stvaranju uslova da se povratak dogodi i da bud održiv.