Upotreba uvredljivog termina za Albance, na sajtu pogrebnog preduzeća u Novom Sadu, probudila je rasprave i osude, te nametnula pitanje da li bi oni koji su postavili problematičan sadržaj na internet trebalo da odgovaraju.
Građani Novog Sada su u ponedeljak 9. jula, reagovali i lokalnim medijima dostavili informaciju o neobičnim navodima na sajtu Javnog komunalnog preduzeća (JKP) Lisje iz tog grada, koje se bavi između ostalog uslugama sahranjivanja.
U opisu na sajtu stoji da se na groblju u novosadskom naselju Veternik, koje je pod upravom Lisja, sahranjuju "pravoslavci i katolici, a od 1964. godine i građani muslimanske veroispovesti i Šiptari".
Velika polemika potegla se pre svega na društvenim mrežama, gde su mnogi građani komentarisali da Javno preduzeće koristi uvredljivi naziv za jednu od mnogobrojnih nacija koje žive u Vojvodini i Srbiji.
Lisje je nakon reakcija javnosti i lokalnih medija koji su preneli informaciju, nekoliko puta menjalo navode na sajtu, međutim, ukoliko danas posetite stranicu tog preduzeća, videćete da i dalje stoji informacija da groblje u Veterniku "od 1964. godine sahranjuju i Šiptare muslimanske veroispovesti". Tim rečima.
Iz Lisja su za lokalni portal 021, koji je prvi potegao pitanje o diskriminatornom nazivu za Albance na sajtu, objasnili da sporni tekst tu stoji od osnivanja samog sajta, 2006. godine.
"Na ovu činjenicu ukazao je neimenovani novinar jednog novosadskog portala i to tako što je tendenciozno objavio kako JKP Lisje upotrebljava pogrdan izraz za Albance, te kako ih diskriminiše. Odmah sutradan izvršen je uvid u monografiju, i tekst je ispravljen. Tačnije, ispravili smo tekst na originalni, kakav i stoji u monografiji 'Lisje', koja je izdata 1997. godine povodom obeležavanja 35 godina pogrebne delatnosti Grada Novog Sada", stoji u odgovoru Lisja.
Verujem da je tehnička greška: Demo Beriša
Predsednik Matice Albanaca u Novom Sadu Demo Beriša kaže za Radio Slobodna Evropa da ovaj postupak jeste za osudu, ali pomirljivim tonom dodaje da je sigurno u pitanju tehnička greška.
"Očekujem izvinjenje JKP Lisje, da će izaći sa jednim saopštenjem, jer Novi Sad, posebno Vojvodina i Srbija, u ovom trenutku nemaju potrebe za ovakvim i sličnim provokacijama. Smatram da je ovo nepažnja nekog od službenika JKP ili da je čak možda neko iz neznanja da je to tako postupio i objavio na svom sajtu. Jer izdvojiti ljude i posle života je negativna stvar i mislim da za tim nema potrebe", konstatuje Beriša.
Beriša dodaje da su određeni izrazi ušli među ljude, ali da postoji prećutno pravilo i da se zna da sporni izraz nosi sa sobon negativnu konotaciju, te da se paralela može povući i sa albanskim pogrdnim izrazom za Srbe.
"Ako bismo rekli 'Ška' ili 'Škavel', u tom trenutku bismo ušli u problem gde je pogrdan naziv. To je jedno nepisano pravilo, nepisano ponašanje koje je ostalo u upotrebi u narodu", kaže Beriša.
Advokat iz Novog Sada Veljko Milić, izjavio je da bi zbog ovog slučaja odgovorno lice iz JKP Lisje moglo da odgovara jedino na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije.
"I to u prekršajnom postupku, gde je zaprećena simbolična novčana kazna. Što se tiče zakonske regulative Srbija, kao i po drugim pitanjima, ne zaostaje puno, ali je potrebna odlučnija reakcija nadležnih organa prilikom sankcionisanja govora mržnje i svakog drugog oblika diskriminacije", naveo je Milić.
- Žandarmerija obezbeđuje albanske radnje
- Novi incidenti u Vojvodini: Zapaljena vrata džamije, kamenovane poslastičarnice
Kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić smatra da ovi primeri, kao i napis na sajtu Lisja, dovode u pitanje mogućnost autentičnog dijaloga među građanima Vojvodine i Srbije.
"Dakle i post mortalem se građani ove zemlje dele na poželjne i nepoželjne. Ovo preti da postane jedna vrsta jezive poruke, naime da i nakon smrti, to nešto što bi bila međunacionalna i međuetnička mržnja i jeziva stigmatizacija se zapravo ne završava. Ukoliko samo upredimo šta je sve ovakav govor mržnje umeo da izazove devedesetih pa i kasnije, onda je stvar jasna da su ovakvi ispadi, moram da kažem iracionalni kulturološki i sociološki ispadi, jer su na drugi način neobjašnjivi, zapravo ono što čitavo ovo kulturno područje gura u jedan novi konflikt", konstatuje Bosnić.
Treba podsetiti da su Vojvodini Albanci redovno na meti kada se zaoštrava retorika u procesima pregovora Beograda i Prištine o statusu Kosova. Ovo nije prvi put da su nazivani pogrdnim imenima, a kao nadrastičniji slučaj zapamćeno je nasilje i paljene pekara čiji su vlasnici Albanci širom Vojvodine, u oktobru 2014. godine, posle utakmice Albanija - Srbija u Beogradu.
Tada je u Novom Sadu stradalo oko šest objekata, a napadi su zabeleženi i u Somboru, Bečeju, Apatinu, Banovcima, Sremskoj Mitrovici, dok je u Subotici zapaljena Muhadžir džamija.