U nekada najvećoj fabrici kamiona na Balkanu, pribojskom FAP-u projektovanoj za godišnju isporuku 7.000 vozila, nakon jednomesečnog kolektivnog godišnjeg odmora pogoni su ponovo prazni. Kako je saopšteno u FAP-u, fabrika neće raditi do 16.septembra zbog nedostatka posla, a oko 1.500 radnika upućeno je na plaćeno odsustvo.
O upućivanju radnika na plaćeno odsustvo zajedničku odluku doneo je Izvršni odbor FAP-a i tri reprezentativna sindikata, Industrijski, Asocijacija slobodnih nezavisnih sindikata i Sindikat metalaca Srbije. Razlog za ovakav postupak, kako je navedeno u saopštenju koje potpisao generalni direktor Zoran Zaković, je da posla nema.
Realna tražnja za privrednim vozilima gotovo da i ne postoji. Za vreme trajanja plaćenog odsustva uštedelo bi se na struji, telefonu, prevozu, a novac dobijen od subvencija opredelio bi se za plate zaposlenima, kaže se u saopštenju.
Radnici su ogorčeni jer kako kažu ne traže milostinju već posao.
Dragoje u FAP-u radi 35 godina. Platu nije primio četiri meseca. Kaže da mu fabrika duguje 150 hiljada, a on sada nema ni dinara.
„Toliko godina sam radio na mašini. I da idem sad negde da zaradjujem da preživim. Pa to je bruka. Išao sam da radim na gradjevini po Srbiji, a sada nema ni to. Veći problem od neprimanja plata su neoverene zdravstvene knjižice.Čovek se razboli, kako da ide kod lekara. Mora da plati. Odakle? Kako preživljavam?Malo pomogne sestra, malo otac i majka i molim Boga da se niko od moja tri člana porodice ne razboli.Teško se ovde živi. Teško. Treba da idem da berem groždje. Ne znam kako ću u ovim godinama. Nisam više ni mlad“, kaže Dragoje.
„Evo do čega smo dovedeni“, priča Dragan poslovodja u pogonu Montaže FAP-a koji je u ovom preduzeću već 38 godina i dodaje: „Ako se FAP ugasi, nema ni Priboja. Svi će se iseliti u potrazi za poslom i ova opština koja je nekada bila u vrhu po primanjima postaće selo.“
Zorica koja je, kako kaže, u ovom preduzeću provela najbolje godine svog života, sada se bori da preživi.
„Pa sa ovim što nam rade ukinuto mi je ono osnovno ljudsko pravo, pravo koje mi je Ustavom zagarantovano, pravo na rad.“
FAP-ovi majstori, inženjeri, ekonomisti primorani su da rade bilo koje sezonske poslove. Od gradjevinskih poslova pa do branja malina u Arilju ili kupljenja šljiva u Čačku. Ali svi su saglasni u jednom - bez FAP-a nema ni Priboja. Svi očekuju pomoć od države i nadaju se da će se pronaći strateški partner.
„Teško je. Teško je. I ono što imamo od uveravanja da će se FAP-u pomoći, da će se pomoći u onom obimu koliko FAP predstavlja taj potencijal na državnom nivou.FAP je u grupi 29 preduzeća u restrukturiranju, koja će ostati da svoju sudbinu rešava do prve polovine 2014. godine. Jun iduće godine FAP će dočekati ili sa strateškim partnerom ili podržavljenjem imovine. Država neće, kao do sada, prodavati kapital već imovinu koju će po osnovu svog ulaganja konvertovati u svoju imovinu“, kaže direktor FAP-a Zoran Zaković, objašnjavajući da će u slučaju podržavljenja radnici koji ostanu bez posla dobiti 300 eura po godini radnog staža. Za one koji ostanu to znači veću uposlenost u smislu državnog preduzeća koje će se upošljavati po potrebama kako država proceni.
Vlasnik 86 odsto kapitala FAP Korporacije a.d Priboj je država. Na prethodna tri tendera nije bilo zainteresovanih za kupovinu pribojskog FAP-a, koji je bio nosilac razvoja ne samo Priboja već i celog regiona.
O upućivanju radnika na plaćeno odsustvo zajedničku odluku doneo je Izvršni odbor FAP-a i tri reprezentativna sindikata, Industrijski, Asocijacija slobodnih nezavisnih sindikata i Sindikat metalaca Srbije. Razlog za ovakav postupak, kako je navedeno u saopštenju koje potpisao generalni direktor Zoran Zaković, je da posla nema.
Realna tražnja za privrednim vozilima gotovo da i ne postoji. Za vreme trajanja plaćenog odsustva uštedelo bi se na struji, telefonu, prevozu, a novac dobijen od subvencija opredelio bi se za plate zaposlenima, kaže se u saopštenju.
Radnici su ogorčeni jer kako kažu ne traže milostinju već posao.
Dragoje u FAP-u radi 35 godina. Platu nije primio četiri meseca. Kaže da mu fabrika duguje 150 hiljada, a on sada nema ni dinara.
„Toliko godina sam radio na mašini. I da idem sad negde da zaradjujem da preživim. Pa to je bruka. Išao sam da radim na gradjevini po Srbiji, a sada nema ni to. Veći problem od neprimanja plata su neoverene zdravstvene knjižice.Čovek se razboli, kako da ide kod lekara. Mora da plati. Odakle? Kako preživljavam?Malo pomogne sestra, malo otac i majka i molim Boga da se niko od moja tri člana porodice ne razboli.Teško se ovde živi. Teško. Treba da idem da berem groždje. Ne znam kako ću u ovim godinama. Nisam više ni mlad“, kaže Dragoje.
„Evo do čega smo dovedeni“, priča Dragan poslovodja u pogonu Montaže FAP-a koji je u ovom preduzeću već 38 godina i dodaje: „Ako se FAP ugasi, nema ni Priboja. Svi će se iseliti u potrazi za poslom i ova opština koja je nekada bila u vrhu po primanjima postaće selo.“
Zorica koja je, kako kaže, u ovom preduzeću provela najbolje godine svog života, sada se bori da preživi.
„Pa sa ovim što nam rade ukinuto mi je ono osnovno ljudsko pravo, pravo koje mi je Ustavom zagarantovano, pravo na rad.“
„Teško je. Teško je. I ono što imamo od uveravanja da će se FAP-u pomoći, da će se pomoći u onom obimu koliko FAP predstavlja taj potencijal na državnom nivou.FAP je u grupi 29 preduzeća u restrukturiranju, koja će ostati da svoju sudbinu rešava do prve polovine 2014. godine. Jun iduće godine FAP će dočekati ili sa strateškim partnerom ili podržavljenjem imovine. Država neće, kao do sada, prodavati kapital već imovinu koju će po osnovu svog ulaganja konvertovati u svoju imovinu“, kaže direktor FAP-a Zoran Zaković, objašnjavajući da će u slučaju podržavljenja radnici koji ostanu bez posla dobiti 300 eura po godini radnog staža. Za one koji ostanu to znači veću uposlenost u smislu državnog preduzeća koje će se upošljavati po potrebama kako država proceni.
Vlasnik 86 odsto kapitala FAP Korporacije a.d Priboj je država. Na prethodna tri tendera nije bilo zainteresovanih za kupovinu pribojskog FAP-a, koji je bio nosilac razvoja ne samo Priboja već i celog regiona.