Pogled iz Kremlja na srpskog premijera Aleksandra Vučića u dobroj meri se može detektovati u mnogim komentarima ruskih provladinih analitičara, ruskih medija i njihovih filijala u Srbiji. Svi oni su gotovo horski srpskom premijeru spočitavali da je mnogo više uradio za NATO nego za Rusiju, a pojedini mediji su nakon aprilskih izbora gotovo slavili ulazak proruskih stranaka u parlament Srbije.
Ruska državna televizija NTV istakla je da je povratak Vojislava Šešelja u parlament "veoma važan rezultat", zato što će "ojačati političke i ekonomske veze sa Rusijom i boriti se protiv promene Ustava".
Tas primećuje da Vučić, iako sarađuje s Rusijom, održava aktivno partnerstvo sa NATO paktom, i takođe ističe važnost činjenice što će u parlament ući više "patriotskih stranaka" koje se zalažu za čvršću saradnju sa Rusijom.
"Tu pre svega mislim da ‘radikale’ Vojislava Šešelja i koaliciju DSS-Dveri", izjavio je za Tas Nikita Bondarev, šef istraživačke grupe za Balkan pri Ruskom institutu za strateške studije.
Bondarev je ocenio da je “Vučić uradio više za NATO nego za Rusiju".
Dodao je da je "Vučićev problem to što mora da se pridržava proruske orijentacije", jer bez nje nikada ne bi pobedio na izborima, ali je istakao da je srpski premijer "skriveni zapadnjak".
U Vučićevo vreme došlo je do pravog napretka Beograda i NATO. Iako je Srbija odbila da uvede sankcije Kremlju, saradnja s Rusijom već nekoliko godina tapka u mestu, komentar je ruskog portala "Gazeta".
Upitan do koje mere je Aleksandar Vučić neomiljen u Kremlju, Zijad Bećirović iz ljubljanskog Instituta za bliskoistočne i balkanske studije ocenjuje da je pre svega važno shvatiti da jeVučić jedan vrlo pragmatičan političar.
“Svjestan je ekonomske situacije u kojoj se Srbija nalazi i toga da je njena privreda prije svega naslonjena na zapadne i zemlje regiona, što usmjerava i samu srpsku politiku prema članstvu u Evropskoj uniji. Međutim, daleko veći problem je uspostaviti balans između politike prema Ruskoj Federaciji i politike prema Zapadu. Mislim da premijer Vučić vrlo vješto balansira jer smatra da je pragmatično sarađivati prije svega sa zemljama EU, a istovremeno dopušta neku vrstu nacionalno-vjerskog romantizma prema Rusiji, prije svega zbog jednog značajnog dijela biračkog tijela u Srbiji i, uopšte, srbijanske javnosti koja je dosta naklonjena, emotivno, bar, Rusiji. Ono što je najvažnije, međutim, jeste da su strateški interesi premijera Vučića su Evropska unija i strateško partnerstvo sa SAD. Sasvim je sigurno da Rusi takvom politikom premijera Vučića nisu zadovoljni”, ocenjuje Bećirović.
Srpski entitet u BiH kao zamena
Vučić je i sam prilikom prošlogodišnje posete Rusiji naglasio da će Srbija nastaviti prijateljske odnose sa Rusijom, ali uz dodatak da će to biti na racionalnoj osnovi.
Ruski istoričar i politički analitičar Artjom Ulunjan za RSE kaže da se u Kremlju boje da bi Vučić pre ili kasnije mogao da se približi odluci da Srbiju uvede u NATO savez. Upitan kako bi, ako bi se to dogodilo, Kremlj reagovao, Ulunjan kaže:
"Veoma je teško odgovoriti na pitanje šta bi Kremlj učinio ako bi se Srbija suviše približila NATO savezu jer je sada pred Moskvom veoma ograničen set mogućnosti. Ne verujem da bi Rusija prekinula odnose sa Srbijom, pre mislim da bi spustila na niži nivo saradnju u različitim oblastima. Ali, naravno, Moskva bi u tom slučaju pokušala da u nađe zamenu za Srbiju u regionu Zapadnog Balkana. Moguće je da bi Moskva tu zamenu našla u bosanskim Srbima u srpskom entitetu Bosne i Hercegovine, da provocira konflikt u Bosni i da ga koristi kao sredstvo pritiska na Srbiju, Evropsku uniju i NATO“, smatra Ulunjan.
Odgovor na to kako Moskva doživljava Vučića mogao bi se naći i u ljutitom komentaru ruskog portala “Sputnjik”, koji se obrušio na Daniela Serwera, bivšeg američkog diplomatu i profesora Džons Hopkins univerziteta, zbog njegove ocene da Vučić, zato što je jasno opredeljen za Evropsku uniju, u očima ruskih zvaničnika nije poželjan lider.