Pokretanje vlaškog pitanja od strane Rumunije, koja zamalo nije blokirala evropski put Beograda, iznenadilo je građane Srbije jer je retko ko čuo da postoji vlaški problem. Vlasi, koji imaju status naionalne manjine od 2003. godine, za razliku od vojvođanskih Rumuna, ne izjašnjavaju se svi na isti način. Jedni smatraju da im je matična zemlja Rumunija, drugi Srbija, jedni kažu da govore rumunski, drugi-vlaški.
Predrag Balašević, predsednik Vlaške demokratske stranke Srbije kaže da se on
deklariše kao Vlah i da govori rumunski jezik. Njegova matična zemlja je Rumunija. Radiša Dragojević, predsednik Vlaškog nacionalnog saveta, je takođe Vlah ali je njegova matična zemlja Srbija i on govori vlaški za koji kaže da ima sličnosti sa rumunskim jezikom ali i bitne razlike.
U sladu sa tom podelom, različito tumače i stav Rumunije, odnosno potrebu da se zaštite njihova manjinska prava. Radiša Dragojević smatra da je problem na koji ukazuje Rumunija izmišljen, da ne postoji, da je fabrikovan.
“Problem je u želji Rumunije da nas poistoveti sa rumunskom nacionalnom manjinom, jednostavno da nas kao kategoriju izbriše, da nas asimilira i proglasi Rumunima. To mi ne prihvatamo”, kaže Dragojević.
Predrag Balašević, međutim, kaže da oni o problemima položaja vlaške manjine pričaju unazad 10 godina, od demokratskih promena u Srbiji.
“Mi smo tada tražili da se omogući ostvarivanje prava kao što je učenje jezika, bogosluženje na svom jeziku, mediji i slično...”, navodi Balašević.
Dušan Janjić, koga su oba naša sagovornika preporučili kao dobrog poznavaoca vlaškog pitanja, kaže da 2008. godine serijom falsifikata i zastrašivanjima u kojima je učestvovala BIA, Vlaški nacionalni savet preuzima takozvana prosrpska struja.
“Iza te prosrpske struje stoji SPS i tadašnji ministar Čiplić”, tvrdi Janjić.
Preti međuetnička kriza
Rumunija i Srbija, odnosno prethodno Jugoslavija, kaže Janjić, imaju različite interese koji se prelamaju i kroz političke podele među Vlasima.
Bukurešt želi preko te manjine u istočnoj Srbiji koja naseljava i pogranično područje, da obezbedi svoj veći uticaj, dok Beograd ima strah od vlaškog pitanja jer to vezuje za kontrolu granice odnosno teritorije zapadne obale Dunava . Rumunija, podseća dalje Janjić, nije sada prvi put pokrenula pred evropski institucijama pitanje Vlaha u Srbiji.
“Rumunija već godinama drži blokiran Sporazum o asocijaciji u Senatu zbog tog pitanja. Dakle, nije tačno da je Rumunija sad prvi put, povodom kandidature, stavila tu rampu. Zapravo, ja mislim da Rumunija koristi tu
kandidaturu da bi naterala Beograd, ne da odmah rešava situaciju sa Vlasima, već da promeni politiku”, ocenjuje Janjić.
Predsednik Srbije Boris Tadić je novinarima u Briselu potvrdio da je sa rumunskim predsednikom ne jednom razgovarao o vlaškom manjinskom pitanju.
“Ali, to je stvar principa. Svaka zemlja brani svoje nacionalne interese, želeći da svi gradjani , koje svaka država razume kao članove svoje nacionalne zajednice, budu na neki način pod uticajem svoje države kojoj oni dominantno pripadaju. Niko ne može u Srbiji da ubedi bilo kog gradjanina da se izjasni na odredjeni način u nacionalnom smislu. Svako ima pravo da se na popisu izjašnjava kao pripadnik bilo koje etničke grupe i to je pitanje ljudskih sloboda za koje smo se borili 90-ih godina. To je pitanje principa i od toga ne odustajemo”, rekao je predsednik Srbije.
Dušan Janjić, međutim, kaže da je vlaško pitanje samo vrh ledenog brega:
”Mislim da je žalosno za stanje u Srbiji ali korisno za budućnost da je barem jedna strana zemlja otvorila pitanje kršenja političkih prava i sloboda. Pokazaće naredni izbori da će vlaško pitanje biti opštesrpsko pitanje. Da će se preko vlaškog pitanja otvoriti serija manjinskih pitanja i serija kršenja političkih prava i sloboda koji se dešavaju u Srbiji u zadnje dve godine. Jer, tada je u Srbiji doneto vrlo restriktivno zakonodavstvo oko političkog organizovanja, oko biračkih spiskova i svuda je uvedena kontrola države. Sve u svemu, mislim da je ovo prelomni momenat za Tadića, mnogo ozbiljniji nego što se predstavlja u javnosti. Ako se nastavi sa ovakavim stavovima, Srbija će ući u tešku međuetničku krizu”, upozorava Janjić u izjavi za Radio Slobodna Evropa.
Predrag Balašević, predsednik Vlaške demokratske stranke Srbije kaže da se on
“Problem je u želji Rumunije da nas poistoveti sa rumunskom nacionalnom manjinom, jednostavno da nas kao kategoriju izbriše, da nas asimilira i proglasi Rumunima. To mi ne prihvatamo”, kaže Radiša Dragojević.
deklariše kao Vlah i da govori rumunski jezik. Njegova matična zemlja je Rumunija. Radiša Dragojević, predsednik Vlaškog nacionalnog saveta, je takođe Vlah ali je njegova matična zemlja Srbija i on govori vlaški za koji kaže da ima sličnosti sa rumunskim jezikom ali i bitne razlike.
U sladu sa tom podelom, različito tumače i stav Rumunije, odnosno potrebu da se zaštite njihova manjinska prava. Radiša Dragojević smatra da je problem na koji ukazuje Rumunija izmišljen, da ne postoji, da je fabrikovan.
“Problem je u želji Rumunije da nas poistoveti sa rumunskom nacionalnom manjinom, jednostavno da nas kao kategoriju izbriše, da nas asimilira i proglasi Rumunima. To mi ne prihvatamo”, kaže Dragojević.
Predrag Balašević, međutim, kaže da oni o problemima položaja vlaške manjine pričaju unazad 10 godina, od demokratskih promena u Srbiji.
“Mi smo tada tražili da se omogući ostvarivanje prava kao što je učenje jezika, bogosluženje na svom jeziku, mediji i slično...”, navodi Balašević.
Svetozar Čiplić
On kaže da je sigurno u rumunsko-srpskim političkim razgovorima bilo reči i o pitanjima vlaške manjine, ali da su političari u Srbiji ćutali i da nisu obaveštavali o tome javnost koja se sada zato iznenađuje.Dušan Janjić, koga su oba naša sagovornika preporučili kao dobrog poznavaoca vlaškog pitanja, kaže da 2008. godine serijom falsifikata i zastrašivanjima u kojima je učestvovala BIA, Vlaški nacionalni savet preuzima takozvana prosrpska struja.
“Iza te prosrpske struje stoji SPS i tadašnji ministar Čiplić”, tvrdi Janjić.
Preti međuetnička kriza
Rumunija i Srbija, odnosno prethodno Jugoslavija, kaže Janjić, imaju različite interese koji se prelamaju i kroz političke podele među Vlasima.
Bukurešt želi preko te manjine u istočnoj Srbiji koja naseljava i pogranično područje, da obezbedi svoj veći uticaj, dok Beograd ima strah od vlaškog pitanja jer to vezuje za kontrolu granice odnosno teritorije zapadne obale Dunava . Rumunija, podseća dalje Janjić, nije sada prvi put pokrenula pred evropski institucijama pitanje Vlaha u Srbiji.
“Rumunija već godinama drži blokiran Sporazum o asocijaciji u Senatu zbog tog pitanja. Dakle, nije tačno da je Rumunija sad prvi put, povodom kandidature, stavila tu rampu. Zapravo, ja mislim da Rumunija koristi tu
"Svako ima pravo da se na popisu izjašnjava kao pripadnik bilo koje etničke grupe i to je pitanje ljudskih sloboda za koje smo se borili 90-ih godina. To je pitanje principa i od toga ne odustajemo”, poručio je Boris Tadić.
Predsednik Srbije Boris Tadić je novinarima u Briselu potvrdio da je sa rumunskim predsednikom ne jednom razgovarao o vlaškom manjinskom pitanju.
“Ali, to je stvar principa. Svaka zemlja brani svoje nacionalne interese, želeći da svi gradjani , koje svaka država razume kao članove svoje nacionalne zajednice, budu na neki način pod uticajem svoje države kojoj oni dominantno pripadaju. Niko ne može u Srbiji da ubedi bilo kog gradjanina da se izjasni na odredjeni način u nacionalnom smislu. Svako ima pravo da se na popisu izjašnjava kao pripadnik bilo koje etničke grupe i to je pitanje ljudskih sloboda za koje smo se borili 90-ih godina. To je pitanje principa i od toga ne odustajemo”, rekao je predsednik Srbije.
Dušan Janjić, međutim, kaže da je vlaško pitanje samo vrh ledenog brega:
”Mislim da je žalosno za stanje u Srbiji ali korisno za budućnost da je barem jedna strana zemlja otvorila pitanje kršenja političkih prava i sloboda. Pokazaće naredni izbori da će vlaško pitanje biti opštesrpsko pitanje. Da će se preko vlaškog pitanja otvoriti serija manjinskih pitanja i serija kršenja političkih prava i sloboda koji se dešavaju u Srbiji u zadnje dve godine. Jer, tada je u Srbiji doneto vrlo restriktivno zakonodavstvo oko političkog organizovanja, oko biračkih spiskova i svuda je uvedena kontrola države. Sve u svemu, mislim da je ovo prelomni momenat za Tadića, mnogo ozbiljniji nego što se predstavlja u javnosti. Ako se nastavi sa ovakavim stavovima, Srbija će ući u tešku međuetničku krizu”, upozorava Janjić u izjavi za Radio Slobodna Evropa.