Kosovo i Evropska unija održali su prvi sastanak u sklopu pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
Glavni pregovarač sa kosovske strane, ministarka evropskih integracija Vlora Çitaku, na konferenciji za novinare sa pregovaračem iz Evropske komisije, Joost Korteom, rekla je da će se pregovori voditi u četiri oblasti – politika, trgovina, usklađivanje zakonodavstva i politika saradnje.
Na početku sastanka premijer Kosova Hashim Thaçi je kazao da je pokretanje pregovora zasluga svih građana, institucija i političkih partija na Kosovu. Po njegovim rečima, Kosovo je otpočelo svoj siguran put ka Evropskoj uniji, a nakon kojeg će uslediti i integracija u NATO.
„Danas je istorijski dan, zato što počinje jedan nov proces integracija naše zemlje, proces koji se dešava jednom u istoriji svake države, tako i države Kosovo“, kazao je Thaçi.
Ministarka evropskih integracija, Çitaku, kazala je ipak da predstoji dug put do potpisivanja sporazuma.
EU planira da okonča pregovore oko SSP-a sa Kosovom na proleće 2014, a potpisivanje se očekuje na leto.
Joost Kart, zamenik generalnog direktora za proširenje Evropske komisije kazao je da je sporazum „mogućnost koju Kosovo treba da iskoristi“.
Nakon početnih razgovora o liberalizaciji tržišta, uključujući i onog unutrašnjeg, on je najavio nastavak razgovora za tri ostala poglavlja sporazuma na sledećem sastanku 27. novembra.
Zadaci i reforme
Pokretanje pregovora o SSP-u između Evropske komisije i Kosova, u Prištini ocenjuju kao pozitivan, ali i dug proces sa puno izazova.
Kosovo treba da sprovede mnoge unutrašnje reforme, a posebno da napreduje u suzbijanju korupcije i borbi protiv organizovanog kriminala.
Na dan pokretanja pregovora o SSP-u, Grupa za pravne i političke studije objavila je izveštaj pod naslovom “Odnosi EU i Kosova u kontekstu proširenja Unije”, a na njemu je radio profesor Neil Nugent, dobar poznavalac EU i njene politike proširenja.
Dren Doli iz Grupe za pravne i političke studije navodi da su pred Kosovom mnogi izazovi, imajući u vidu njegov spor razvoj kao demokratske država, ali i stav pet članica Evropske unije koje još uvek nisu priznale nezavisnost zemlje.
“Proces članstva Kosova može se razlikovati od onog kod drugih država. Ne samo zbog unutrašnjih karakteristika Kosova, već i zbog činjenice da je EU naučila mnoge lekcije na primerima učlanjenja poslednjih nekoliko država, i svi ti izazovi, kao što su oni oko liberalizacije viza, odrazili su se na određivanje kriterijuma ostalim zemljama koje teže ka članstvu u EU”, kazao je Doli.
U kontekstu evrointegracija Kosova, i nemački ambasador na Kosovu, Peter Blomeyer, kazao je da današnji dan predstavlja dobar trenutak za unapređenje evropske perspektive za Kosovo. On je govorio i o komplikacijama koje se mogu desiti Kosovu zbog toga što pet država članica nije priznalo Kosovo.
“Pet zemalja članica nije priznalo Kosovo. Lično, ne želim da verujem da će to ometati Kosovo na svom putu integracija”, kazao je on, ali i dodao da Kosovo mora da ubedi te zemlje da zaslužuje integraciju u EU.
“Kosovo očekuju veliki zadaci kao što su borba organizovanog kriminala i korupcije, zato što je Unija imala loše iskustvo sa zemljama koje su poslednje učlanjene”, kazao je Blomeyer.
I pitanje nerešenih odnosa Kosova i Srbije dodatan je problem, ali ambasador je izrazio nadu da će tekući dijalog rešiti sva pitanja, pošto Brisel ne želi da primi zemlje sa nerešenim problemima.
Glavni i odgovorni urednik kosovskog dnevnika “Koha Ditore”, Agron Bajrami, kazao je da je otežavajuća okolnost ta što EU sada ima 28 članica sa svojim nacionalnim perspektivama, koje bi na kraju trebalo da se inkorporiraju u konačne stavove EU. Imajući u vidu jako veliki broj članica, učlanjenje u Uniju sada je nešto teže.
“Upozoravamo da će ovaj proces biti dug i sa posledicama i to zato što mi nismo dovoljno pripremljeni za približavanje Uniji, a ni EU nije više ono što je bila pre 10 godina kada je mogla da primi nove države, kada je imala veliku političku volju za integracijom i proširenjem”, kazao je Bajrami.
Inače, pregovori Kosova i Brisela o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju su samo prvi korak Kosova na putu evrointegracija. Kao najmlađa država u Evropi, Kosovo je istovremeno i poslednja u tom procesu, kao i u procesu liberalizacije viza za svoje građane.
Glavni pregovarač sa kosovske strane, ministarka evropskih integracija Vlora Çitaku, na konferenciji za novinare sa pregovaračem iz Evropske komisije, Joost Korteom, rekla je da će se pregovori voditi u četiri oblasti – politika, trgovina, usklađivanje zakonodavstva i politika saradnje.
Na početku sastanka premijer Kosova Hashim Thaçi je kazao da je pokretanje pregovora zasluga svih građana, institucija i političkih partija na Kosovu. Po njegovim rečima, Kosovo je otpočelo svoj siguran put ka Evropskoj uniji, a nakon kojeg će uslediti i integracija u NATO.
„Danas je istorijski dan, zato što počinje jedan nov proces integracija naše zemlje, proces koji se dešava jednom u istoriji svake države, tako i države Kosovo“, kazao je Thaçi.
Ministarka evropskih integracija, Çitaku, kazala je ipak da predstoji dug put do potpisivanja sporazuma.
Vlora Çitaku
„Današnji dan je zaista istorijski zato što obeležava otvaranje jedne nove epohe između Kosova i EU. Ovo će biti dug put i dinamika ovog procesa će zavisiti najviše od naših sposobnosti u sprovođenju potrebnih reforma. One se mnogo lakše mogu postići kada imamo pun koncenzus“, kazala je ona.EU planira da okonča pregovore oko SSP-a sa Kosovom na proleće 2014, a potpisivanje se očekuje na leto.
Joost Kart, zamenik generalnog direktora za proširenje Evropske komisije kazao je da je sporazum „mogućnost koju Kosovo treba da iskoristi“.
Nakon početnih razgovora o liberalizaciji tržišta, uključujući i onog unutrašnjeg, on je najavio nastavak razgovora za tri ostala poglavlja sporazuma na sledećem sastanku 27. novembra.
Zadaci i reforme
Pokretanje pregovora o SSP-u između Evropske komisije i Kosova, u Prištini ocenjuju kao pozitivan, ali i dug proces sa puno izazova.
Kosovo treba da sprovede mnoge unutrašnje reforme, a posebno da napreduje u suzbijanju korupcije i borbi protiv organizovanog kriminala.
Na dan pokretanja pregovora o SSP-u, Grupa za pravne i političke studije objavila je izveštaj pod naslovom “Odnosi EU i Kosova u kontekstu proširenja Unije”, a na njemu je radio profesor Neil Nugent, dobar poznavalac EU i njene politike proširenja.
Dren Doli iz Grupe za pravne i političke studije navodi da su pred Kosovom mnogi izazovi, imajući u vidu njegov spor razvoj kao demokratske država, ali i stav pet članica Evropske unije koje još uvek nisu priznale nezavisnost zemlje.
“Proces članstva Kosova može se razlikovati od onog kod drugih država. Ne samo zbog unutrašnjih karakteristika Kosova, već i zbog činjenice da je EU naučila mnoge lekcije na primerima učlanjenja poslednjih nekoliko država, i svi ti izazovi, kao što su oni oko liberalizacije viza, odrazili su se na određivanje kriterijuma ostalim zemljama koje teže ka članstvu u EU”, kazao je Doli.
U kontekstu evrointegracija Kosova, i nemački ambasador na Kosovu, Peter Blomeyer, kazao je da današnji dan predstavlja dobar trenutak za unapređenje evropske perspektive za Kosovo. On je govorio i o komplikacijama koje se mogu desiti Kosovu zbog toga što pet država članica nije priznalo Kosovo.
“Pet zemalja članica nije priznalo Kosovo. Lično, ne želim da verujem da će to ometati Kosovo na svom putu integracija”, kazao je on, ali i dodao da Kosovo mora da ubedi te zemlje da zaslužuje integraciju u EU.
“Kosovo očekuju veliki zadaci kao što su borba organizovanog kriminala i korupcije, zato što je Unija imala loše iskustvo sa zemljama koje su poslednje učlanjene”, kazao je Blomeyer.
I pitanje nerešenih odnosa Kosova i Srbije dodatan je problem, ali ambasador je izrazio nadu da će tekući dijalog rešiti sva pitanja, pošto Brisel ne želi da primi zemlje sa nerešenim problemima.
Glavni i odgovorni urednik kosovskog dnevnika “Koha Ditore”, Agron Bajrami, kazao je da je otežavajuća okolnost ta što EU sada ima 28 članica sa svojim nacionalnim perspektivama, koje bi na kraju trebalo da se inkorporiraju u konačne stavove EU. Imajući u vidu jako veliki broj članica, učlanjenje u Uniju sada je nešto teže.
“Upozoravamo da će ovaj proces biti dug i sa posledicama i to zato što mi nismo dovoljno pripremljeni za približavanje Uniji, a ni EU nije više ono što je bila pre 10 godina kada je mogla da primi nove države, kada je imala veliku političku volju za integracijom i proširenjem”, kazao je Bajrami.
Inače, pregovori Kosova i Brisela o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju su samo prvi korak Kosova na putu evrointegracija. Kao najmlađa država u Evropi, Kosovo je istovremeno i poslednja u tom procesu, kao i u procesu liberalizacije viza za svoje građane.