(Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)
Četrnaest godina ratni lider vojske bosanskih Srba Ratko Mladić, optužen između ostalog i za genocid u Srebrenici, uspeva izbeći hapšenje. Vlasti Srbije uporno ponavljaju da čine sve ne bi li pronašli ovog haškog begunca koji je jedna od osnovnih prepreka Beogradu za dalje evroatlantske integracije. Istovremeno, međutim, skoro da nema onih koji u toj zemlji postavljaju pitanje ko i kako tako dugo pomaže Mladiću da izbegne pravdu.
Sada se otvara pitanje da li je on uopšte u Srbiji ili je utočište pronašao negde izvan njenih granica. Šta je istina nije siguran ni koordinator vladinog Akcionog tima formiranog sa zadatkom rešavanja haškog pitanja i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević:
„Ja sam davao neke moje lične procene, a na osnovu činjenica koje sam imao u vidu, da smatram je on u Srbiji. Međutim, podvlačim - niko ne može tvrditi da je Mladić u Srbiji, odnosno da nije u Srbiji.“
Da bi 2009. ipak mogla biti godina razrešenja dalo se naslutiti nedavno kada je predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim sudom Rasim Ljajić obećao da će, ukoliko Mladić ne bude pronađen do Nove godine, podneti ostavku. Među analitičarima i upućenim posmatračima dominiraju oni koji su uvereni da Ljajić uopšte nema predstavu gde bi moglo biti Mladićevo skrovište. Jedna od njih je i Danica Drašković:
“Apsolutno sam sigurna da Rasim Ljajić ne zna gde se nalazi Ratko Mladić i da ne zna kada će biti Ratko Mladić uhapšen. I verujte mi, makar to delovalo paranoično, službe vladaju Srbijom u celini. A ljudi na vlasti su na raznorazne načine u njihovim rukama.”
Godinama već Draškovićeva za većinu problema u Srbiji, uključujući i uspešno Mladićevo skrivanje, optužuje netransformisanu tajnu policiju. Istu onu koja je u vreme Miloševićeve diktature organizovala pravojne formacije po zlu upamćene u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu, omogućila ekstremno bogaćanje polusveta i ljudi sa kriminalnim dosijeima, ali i sprovela niz političkih egzekucija.
Zloglasna Državna bezbednost, posle obaranja Miloševića, preimenovana je u Bezbednosno informativnu agenciju, ali je zadržala oreol misterioznosti i konspiracije koji je prati još iz vremena komunističkog Titovog režima. Vojni analitičar, nekada i sam oficir, Ljubodrag Stojadinović takođe se ne ustručava u oceni da se unutar ove službe kriju odgovori na pitanje o deceniju i po uspešnog Mladićevog skrivanja:
“Ja mislim da se te sile nalaze upravo u nereformisanim tajnim službama koje su još uvek u svom filozofskom statusu na istom nivou na kom su bile i kada su formirane. Na osnovu toga bi se moglo lako zaključiti da Ratka Mladića ne čuvaju nikakvi jataci ili neke trupe organizovane da ga brane oružanom silom, već njega čuvaju kapitalne informacije koje stižu upravo iz operativnih centara koji su zaduženi za njegovo privođenje pravdi.”
UPLETENE TAJNE SLUŽBE TUĐIH DRŽAVA?
Međutim, do sada niko iz bilo koje državne službe nije se našao na sudu zbog pomaganja u Mladićevom skrivanju, ali se od 2005. godine vodi postupak protiv 13 osoba koji su sa Mladićem povezani po porodičnoj ili prijateljskoj liniji i koji su optuženi da su mu pomagali. Među njima nema imena saradnika BIA-e.
„Gledamo da rasvetlimo šta se tu desilo. Da vidimo ko ga je skrivao u tih petnaestak dana. Sve što se započne to se i završi. Svi oni koji izvrše krivično delo biće procesuirani.“
Sumnje da je Mladić utočište pronalazio upravo među kolegama u kasarnama do sada su se najosnovanijim pokazale kada su oktobra 2004. godine u krugu kasarne na Topčideru (Beograd) pronađena tela dvojice gardista. Po zvaničnom nalazu gardisti su se posvađali, jedan je potegao oružje, ubio drugog, a potom i sebe. Međutim, pozivajući se na svoje izvore (koji su se do sada u više navrata pokazali kao istiniti) Danica Drašković je prva iznela u javnost da su nesrećni gardisti ubijeni nakon što su videli Ratka Mladića koji se tu skrivao.
Janko Jakovljević, poljoprivrednik je iz jednog sela na severozapadu Srbije u blizini Šapc - on je otac na Topčideru stradalog mladića Dragana Jakovljevića, sa porodicom druge žrtve Dražena Milovanovića već petu godinu pokušava da utvrdi istinu o smrti svoga sina, razapet između suprotnih rezultata zvanične i nezavične istrage. Ipak, Jakovljević nam u telefonskom razgovoru kaže kako sve manje sumnja da se na Topčideru, u vojnoj bazi, Mladić uspešno skrivao. To su mu, kaže, ispričala i dvojica konobara koji su radili u vojnom restoranu, a koje niko nikada nije saslušao:
“Kaže: ’Ja sam bio konobar, imali smo slavlje. Ratko Mladić se šetao slobodno i ulazio je u gardijsku brigadu.’”
Neki izvori su roditeljima govorili o podeli do koje je u to vreme navodno došlo između vojnih čelnika o navodnom razoružavanju vojnika, svađama i raspravama, usred kojih su se u noći tragedija našla dva nesrećna vojnika na straži. Jakovljević:
“Šta su oni sve preživeli, to niko ne zna. Verovatno da su dosta o tome znali. Čak možda su nešto i videli.”
I to je tek jedna u nizu sumnji. Ni sledeću malo ko isključuje, a odnosi se na mogućnost da su u Mladićevu zaštitu uključene i neke tajne službe drugih država. Tužilac Vukčević u startu takvu mogućnost odbacuje:
“Mislim da su to budalaštine. To ne odgovara istini.”
Danica Drašković je uverena kako ruska tajna služba ima interes da Mladić ostane na slobodi:
“Ruskim službama odgovara da Srbija nikada ne uđe u Evropu jer na taj način imaju svoju državu u srcu Balkana, maltene Evrope, sve druge su pogubili - Bugarsku, Rumuniju, čak i Crnu Goru.”
Mogućnost da službe različitih država utiču na pojavljivanje različitih informacija o Mladićevom skrivanju uključujući i poslednje sumnje otvorene objavljivanjem delova Bramercovog izveštaja, a o mogućnosti da nije u Srbiji, Ljubodrag Stojadinović naziva “operativnim maskiranjem”:
“Ako se sećate, pre hapšenja Radovana Karadžića bile su prisutne vrlo snažne i vrlo potkrepljenje informacije navodno da se on nalazi na nekom drugom mestu, čak negde u Latinskoj Americi. A ispalo je da su ga isti oni koji su mu pustili bradu, pretvorili ga u Dragana Dabića, obrijali i priveli kao Radovana Karadžića. Ja pretpostavljam da Ratko Mladić nije nigde izvan Srbije. Svakako da neke službe na neki način utiču na činjenicu da je on uvek neuhvatljiv, ali ja pre svega razloge za to ne vidim u nekakvim tajnim službama, misterijama ili putovanjima poput oficira Trećeg rajha koji su odlazili u Južnu Ameriku, nego mislim da je neizbežno da neko iz vlasti mora da zna gde se Ratko Mladić nalazi. I upravo to saznanje da ti ljudi moraju da znaju je analogno svedočanstvo da Ratko Mladić uvek dobije pravu informaciju pre nego što bude pokrenuta potraga za njim. Iskustvo pokazuje da u 25, 26 potraga, koliko ih je po mojim istraživanjima do sada bilo, Ratko Mladić nikada nije bio ni blizu mesta gde su ga tražili.”
* * *
Pročitajte ostale priloge iz programa Pred licem pravde:
Suđenje za zločin na Korićanskim stijenama
* * *
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje(IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici.
Četrnaest godina ratni lider vojske bosanskih Srba Ratko Mladić, optužen između ostalog i za genocid u Srebrenici, uspeva izbeći hapšenje. Vlasti Srbije uporno ponavljaju da čine sve ne bi li pronašli ovog haškog begunca koji je jedna od osnovnih prepreka Beogradu za dalje evroatlantske integracije. Istovremeno, međutim, skoro da nema onih koji u toj zemlji postavljaju pitanje ko i kako tako dugo pomaže Mladiću da izbegne pravdu.
Sada se otvara pitanje da li je on uopšte u Srbiji ili je utočište pronašao negde izvan njenih granica. Šta je istina nije siguran ni koordinator vladinog Akcionog tima formiranog sa zadatkom rešavanja haškog pitanja i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević:
„Ja sam davao neke moje lične procene, a na osnovu činjenica koje sam imao u vidu, da smatram je on u Srbiji. Međutim, podvlačim - niko ne može tvrditi da je Mladić u Srbiji, odnosno da nije u Srbiji.“
Da bi 2009. ipak mogla biti godina razrešenja dalo se naslutiti nedavno kada je predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim sudom Rasim Ljajić obećao da će, ukoliko Mladić ne bude pronađen do Nove godine, podneti ostavku. Među analitičarima i upućenim posmatračima dominiraju oni koji su uvereni da Ljajić uopšte nema predstavu gde bi moglo biti Mladićevo skrovište. Jedna od njih je i Danica Drašković:
“Apsolutno sam sigurna da Rasim Ljajić ne zna gde se nalazi Ratko Mladić i da ne zna kada će biti Ratko Mladić uhapšen. I verujte mi, makar to delovalo paranoično, službe vladaju Srbijom u celini. A ljudi na vlasti su na raznorazne načine u njihovim rukama.”
Godinama već Draškovićeva za većinu problema u Srbiji, uključujući i uspešno Mladićevo skrivanje, optužuje netransformisanu tajnu policiju. Istu onu koja je u vreme Miloševićeve diktature organizovala pravojne formacije po zlu upamćene u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu, omogućila ekstremno bogaćanje polusveta i ljudi sa kriminalnim dosijeima, ali i sprovela niz političkih egzekucija.
Zloglasna Državna bezbednost, posle obaranja Miloševića, preimenovana je u Bezbednosno informativnu agenciju, ali je zadržala oreol misterioznosti i konspiracije koji je prati još iz vremena komunističkog Titovog režima. Vojni analitičar, nekada i sam oficir, Ljubodrag Stojadinović takođe se ne ustručava u oceni da se unutar ove službe kriju odgovori na pitanje o deceniju i po uspešnog Mladićevog skrivanja:
“Ja mislim da se te sile nalaze upravo u nereformisanim tajnim službama koje su još uvek u svom filozofskom statusu na istom nivou na kom su bile i kada su formirane. Na osnovu toga bi se moglo lako zaključiti da Ratka Mladića ne čuvaju nikakvi jataci ili neke trupe organizovane da ga brane oružanom silom, već njega čuvaju kapitalne informacije koje stižu upravo iz operativnih centara koji su zaduženi za njegovo privođenje pravdi.”
UPLETENE TAJNE SLUŽBE TUĐIH DRŽAVA?
Međutim, do sada niko iz bilo koje državne službe nije se našao na sudu zbog pomaganja u Mladićevom skrivanju, ali se od 2005. godine vodi postupak protiv 13 osoba koji su sa Mladićem povezani po porodičnoj ili prijateljskoj liniji i koji su optuženi da su mu pomagali. Među njima nema imena saradnika BIA-e.
Vladimir Vukčević: Ja sam davao neke moje lične procene, a na osnovu činjenica koje sam imao u vidu, da smatram je on u Srbiji. Međutim, podvlačim - niko ne može tvrditi da je Mladić u Srbiji, odnosno da nije u Srbiji. Foto: Midhat Poturović
Vladimir Vukčević ne isključuje da su neki pripadnici službi bili angažovani u tom smislu, ali da posle jula 2003. godine, kada je on preuzeo dužnost tužioca za ratne zločine, to više nije slučaj. Ipak za naš program otkriva da traje istraga protiv ljudi koji su odgovorni za to što se Mladić sedam godina po podizanju haške optužnice i 15 dana nakon što je protiv njega Sud u Beogradu raspisao poternicu, juna 2002., krio u jednoj od vojnih kasarni: 
„Gledamo da rasvetlimo šta se tu desilo. Da vidimo ko ga je skrivao u tih petnaestak dana. Sve što se započne to se i završi. Svi oni koji izvrše krivično delo biće procesuirani.“
Sumnje da je Mladić utočište pronalazio upravo među kolegama u kasarnama do sada su se najosnovanijim pokazale kada su oktobra 2004. godine u krugu kasarne na Topčideru (Beograd) pronađena tela dvojice gardista. Po zvaničnom nalazu gardisti su se posvađali, jedan je potegao oružje, ubio drugog, a potom i sebe. Međutim, pozivajući se na svoje izvore (koji su se do sada u više navrata pokazali kao istiniti) Danica Drašković je prva iznela u javnost da su nesrećni gardisti ubijeni nakon što su videli Ratka Mladića koji se tu skrivao.
Janko Jakovljević, poljoprivrednik je iz jednog sela na severozapadu Srbije u blizini Šapc - on je otac na Topčideru stradalog mladića Dragana Jakovljevića, sa porodicom druge žrtve Dražena Milovanovića već petu godinu pokušava da utvrdi istinu o smrti svoga sina, razapet između suprotnih rezultata zvanične i nezavične istrage. Ipak, Jakovljević nam u telefonskom razgovoru kaže kako sve manje sumnja da se na Topčideru, u vojnoj bazi, Mladić uspešno skrivao. To su mu, kaže, ispričala i dvojica konobara koji su radili u vojnom restoranu, a koje niko nikada nije saslušao:
“Kaže: ’Ja sam bio konobar, imali smo slavlje. Ratko Mladić se šetao slobodno i ulazio je u gardijsku brigadu.’”
Neki izvori su roditeljima govorili o podeli do koje je u to vreme navodno došlo između vojnih čelnika o navodnom razoružavanju vojnika, svađama i raspravama, usred kojih su se u noći tragedija našla dva nesrećna vojnika na straži. Jakovljević:
“Šta su oni sve preživeli, to niko ne zna. Verovatno da su dosta o tome znali. Čak možda su nešto i videli.”
I to je tek jedna u nizu sumnji. Ni sledeću malo ko isključuje, a odnosi se na mogućnost da su u Mladićevu zaštitu uključene i neke tajne službe drugih država. Tužilac Vukčević u startu takvu mogućnost odbacuje:
“Mislim da su to budalaštine. To ne odgovara istini.”
Danica Drašković je uverena kako ruska tajna služba ima interes da Mladić ostane na slobodi:
“Ruskim službama odgovara da Srbija nikada ne uđe u Evropu jer na taj način imaju svoju državu u srcu Balkana, maltene Evrope, sve druge su pogubili - Bugarsku, Rumuniju, čak i Crnu Goru.”
Mogućnost da službe različitih država utiču na pojavljivanje različitih informacija o Mladićevom skrivanju uključujući i poslednje sumnje otvorene objavljivanjem delova Bramercovog izveštaja, a o mogućnosti da nije u Srbiji, Ljubodrag Stojadinović naziva “operativnim maskiranjem”:
“Ako se sećate, pre hapšenja Radovana Karadžića bile su prisutne vrlo snažne i vrlo potkrepljenje informacije navodno da se on nalazi na nekom drugom mestu, čak negde u Latinskoj Americi. A ispalo je da su ga isti oni koji su mu pustili bradu, pretvorili ga u Dragana Dabića, obrijali i priveli kao Radovana Karadžića. Ja pretpostavljam da Ratko Mladić nije nigde izvan Srbije. Svakako da neke službe na neki način utiču na činjenicu da je on uvek neuhvatljiv, ali ja pre svega razloge za to ne vidim u nekakvim tajnim službama, misterijama ili putovanjima poput oficira Trećeg rajha koji su odlazili u Južnu Ameriku, nego mislim da je neizbežno da neko iz vlasti mora da zna gde se Ratko Mladić nalazi. I upravo to saznanje da ti ljudi moraju da znaju je analogno svedočanstvo da Ratko Mladić uvek dobije pravu informaciju pre nego što bude pokrenuta potraga za njim. Iskustvo pokazuje da u 25, 26 potraga, koliko ih je po mojim istraživanjima do sada bilo, Ratko Mladić nikada nije bio ni blizu mesta gde su ga tražili.”
* * *
Pročitajte ostale priloge iz programa Pred licem pravde:
Suđenje za zločin na Korićanskim stijenama
* * *
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje(IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici.