Autor: Ljudmila Cvetković
(Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)
Radovan Karadžić nastavlja stopama svog političkog mentora Slobodana Miloševića, a većinska se Srbija, nažalost, i dalje odbija suočiti sa svojom sramnom prošlošću. Dapače, i ovo je suđenje bilo povod da se smisle nova opravdanja i po ko zna koji put otkrije zavera protiv Srba.
Odlukom da se ne pojavi na početku suđenja pred Haškim tribunalom iz protesta što mu, kao tvrdi, sud nije dao dovoljno vremena za pripremu, Radovan Karadžić je pokazao da je i u sudnici krenuo putem svog nekadašnjeg političkog mentora Slobodana Miloševića. Za Janju Beč - Neumann, sociologa, koja proučava genocid, ponašanje haških optuženika i nespremnost srpske javnosti da se suoči sa ratnim zločinima su povezani:
„Ta bahatost u ponašanju kod ova tri optuženika je samo normalna posledica nesuočavanja u Srbiji. I ta strašna arogancija i nepoštovanje institucija međunarodne pravde su nešto što donosi jednu lošu sliku za Srbiju, ne za ovu generaciju već za nekoliko sledećih generacija. Mislim da nije dobro, pre svega za srpski narod kao kolektivni identitet - da bez suočavanja, ustvari, mi pristajemo da svi budemo krivi, odnosno da pravi počinioci ne budu kažnjeni.“
Iako je predsednik Srbije Boris Tadić prisustvovao 2005. komemoraciji u Srebrenici na 10. godišnjicu i više puta se javno ogradio od tog zločina, ipak nije bilo političke sporemnosti da se u srpskom parlamentu donese deklaracija kojom bi se država ogradila od genocida u Srebrenici, pre svega nakon presude Međunarodnog suda pravde da Srbija ne može biti smatrana odgovornom za genocid počinjen u Srebrenici od strane snaga Republike Srpske, ali da je Srbija ipak prekršila Konvenciju o genocidu time što nije učinila sve što je bilo u njenoj moći da ga spreči, a potom nije kaznila niti predala učinioce Haškom tribunalu.
Sociolog Janja Beč - Neumann kaže da je poricanje genocida u Srbiji zapravo državna strategija:
„Samo na tom individualnom nivou ima nekih pomaka, ali poricanje genocida je u Srbiji državna strategija. U tom smislu je samo nastavak one prethodne politike i priče.“
S obzirom na ovakvo stanje može li se očekivati da presuda na suđenju, najvećem posle onog Slobodanu Miloševiću, utiče na stav srpskog javnog mnjenja? Advokat Srđa Popović je skeptik:
„Tu se ustanovljavaju neke činjenice jedanput za svagda. A to što trenutno postoji ovakvo poricanje na ovoj strani, pa to je možda i za očekivanje s obzirom na to kako su ti ratovi imali jednu vrlo široku podršku. Neće, naravno, presuda na kratak rok ništa izmeniti, ali ostaće zauvek zabeležena sa tim.“
* * *
Pročitajte glavni prilog iz ovosedmičnog izdanja programa Pred licem pravde Počelo suđenje Karadžiću
* * *
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje(IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici.
(Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)
Radovan Karadžić nastavlja stopama svog političkog mentora Slobodana Miloševića, a većinska se Srbija, nažalost, i dalje odbija suočiti sa svojom sramnom prošlošću. Dapače, i ovo je suđenje bilo povod da se smisle nova opravdanja i po ko zna koji put otkrije zavera protiv Srba.
Odlukom da se ne pojavi na početku suđenja pred Haškim tribunalom iz protesta što mu, kao tvrdi, sud nije dao dovoljno vremena za pripremu, Radovan Karadžić je pokazao da je i u sudnici krenuo putem svog nekadašnjeg političkog mentora Slobodana Miloševića. Za Janju Beč - Neumann, sociologa, koja proučava genocid, ponašanje haških optuženika i nespremnost srpske javnosti da se suoči sa ratnim zločinima su povezani:
„Ta bahatost u ponašanju kod ova tri optuženika je samo normalna posledica nesuočavanja u Srbiji. I ta strašna arogancija i nepoštovanje institucija međunarodne pravde su nešto što donosi jednu lošu sliku za Srbiju, ne za ovu generaciju već za nekoliko sledećih generacija. Mislim da nije dobro, pre svega za srpski narod kao kolektivni identitet - da bez suočavanja, ustvari, mi pristajemo da svi budemo krivi, odnosno da pravi počinioci ne budu kažnjeni.“
Iako je predsednik Srbije Boris Tadić prisustvovao 2005. komemoraciji u Srebrenici na 10. godišnjicu i više puta se javno ogradio od tog zločina, ipak nije bilo političke sporemnosti da se u srpskom parlamentu donese deklaracija kojom bi se država ogradila od genocida u Srebrenici, pre svega nakon presude Međunarodnog suda pravde da Srbija ne može biti smatrana odgovornom za genocid počinjen u Srebrenici od strane snaga Republike Srpske, ali da je Srbija ipak prekršila Konvenciju o genocidu time što nije učinila sve što je bilo u njenoj moći da ga spreči, a potom nije kaznila niti predala učinioce Haškom tribunalu.
Sociolog Janja Beč - Neumann kaže da je poricanje genocida u Srbiji zapravo državna strategija:
„Samo na tom individualnom nivou ima nekih pomaka, ali poricanje genocida je u Srbiji državna strategija. U tom smislu je samo nastavak one prethodne politike i priče.“
S obzirom na ovakvo stanje može li se očekivati da presuda na suđenju, najvećem posle onog Slobodanu Miloševiću, utiče na stav srpskog javnog mnjenja? Advokat Srđa Popović je skeptik:
„Tu se ustanovljavaju neke činjenice jedanput za svagda. A to što trenutno postoji ovakvo poricanje na ovoj strani, pa to je možda i za očekivanje s obzirom na to kako su ti ratovi imali jednu vrlo široku podršku. Neće, naravno, presuda na kratak rok ništa izmeniti, ali ostaće zauvek zabeležena sa tim.“
* * *
Pročitajte glavni prilog iz ovosedmičnog izdanja programa Pred licem pravde Počelo suđenje Karadžiću
* * *
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje(IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici.