Mreža za izgradnju mira objavila je novi direktorij, odnosno spisak potencijalnih donatora iz cijelog svijeta koji podržavaju nevladin sektor u BiH. Direktorij je pripremljen prije svega zbog potreba udruženja žrtava rata, odnosno članica Mreže za izgradnju mira, ali može koristiti i svim ostalim organizacijama civilnog društva koji traže nove izvore finansiranja.
Ponuđeni su podaci za 243 donatora koji finansiraju aktivnosti nevladinog sektora u BiH. Tako su se na istoj listi našli dobročinitelji iz Njujorka, Tokija, Berlina, Bukurešta, Beča, Londona,Trsta, Istambula, Beograda, Sarajeva, Omiša, Gwangjua u Koreji i mnogih drugih. Informacije o načinu apliciranja, kriterijima, rokovima prijave posebno su važne za organizacije koje okupljaju žrtve rata i članove njihovih porodica, kaže Goran Bubalo iz Mreže mira.
„Mi danas u BiH govorimo o nekih 300 organizacija žrtva rata koje su aktivne i mi smo prije svega radili imajući njih na umu. Te organizacije su danas veoma ugrožene - nemaju odgovarajuće finansijske potpore od strane države i od strane drugih donatora. Zato smi direktorij i pravili s namjerom da njima olakšamo pristup donatorima za koje prije nisu znali“, navodi Bubalo.
S ovim stavom se slaže i Zlatko Prkić iz Hrvatske udruge logoraša iz Vareša, dodajući da ionako ove organizacije nemaju potporu države:
„Treba da znamo da današnjoj vlasti stradalnici rata su samo još živi svjedoci dešavanja na sve tri, četiri strane – koliko je već kako ko svojatao ovu našu lijepu BiH. Ja imam osjećaj, a vjerujem da ne griješim da bi vlast voljela najviše kad bismo mi svi odustali od toga i zatvorili vrata.“
Zahvaljujući donatorima opstao je i projekat „Izaberimo mir zajedno“, kaže Prkić.
„Kad stradalnici rata prepoznaju šta se dešavalo i šta je bilo u BiH i kad oni iniciraju, uz pomoć CRS-a i Caritasa, da rade na mreži za izgradnju mira, onda je znak da su oni koji su sve to propatili i koji bi trebali najviše biti nezadovoljni pokretači mirovnih incijativa i mira - da se jednostavno osjećamo kao ljudi, a ne da smo zatvoreni u neka geta, bodljikavu žicu i da nismo ljudi“, navodi on.
"Moja priča"
Svoju priču tokom nekoliko godina javno iznose i bivši logoraši, među kojim su Janko Samouković, Amir Omerspahić i Stanislav Krezić. Evo njihovih poruka:
„Kad smo počeli javno govoriti i izlaziti na javne tribine, tad sam vidio da na ovaj način mogu pomoći mladima da ne bi došlo ovo zlo ponovo nekada.“
„Rat ništa ne donosi dobro. Ja imam i sad posljedice. A posljedice tog logora i svega utiču na čovjeka. Mi se sad borimo da ne bi više došlo do toga - ako možemo mi išta uticati, a ja se nadam da možemo.“
„Projekat je sigurno dobar. Meni je mnogo pomogao - da neke stvari sam u svojoj glavi raščistim i da dođem do nekog duševnog mira.“
Sada se krug ljudi koji žele ispričati svoju priču proširio, kaže Goran Bubalo:
„Nekih 60 ljudi je na kraju obučeno da priča svoju priču o ratnim dešavanjima i izgradnji mira. Naravno, u BiH je puno veći broj žrtva, ali mi smo radili sa 210 ljudi, od kojih je 60 u mogućnosti, spremno, voljno da priča svoju priču. Moram reći da je to njima vrlo teško, emotivno iskustvo - vraćati se na dešavanja tokom rata, tako da smo mi veoma sretni što je ovih 60 ljudi spremno da priča svoju priču. Oni pričaju priče o svojim stradanjima, ali i o stradanjima koja je njihov narod počinio, tako da u svojim sredinama često imaju problema da uopšte govore o miru.“
Višestruke su koristi od projekta simboličnog naziva Moja priča - Izaberimo mir kada zajedno govori nekoliko ljudi o svojim iskustvima tokom rata i vrijednostima pomirenja.
Ema Čekić, Udruženje nestalih iz Vogošće kod Sarajeva, kaže da ostaju trajna druženja i nakon što pošalju poruke mira na osnovu vlastitog ratnog stradanja. Prisjeća se jednog susreta sa Stanislavom Krezićem:
„Prošle godine je bio Dan nestalih u Mostaru i ja sam Poslala Staniši poruku da sam ja Mostaru. On je jedan od učesnika tih javnih govorenja i on je na onom filmu. Čovjek je bio na moru i vratio se s mora da se sretnemo na 15 minuta, samo da se vidimo. To je za mene jedan veliki, pozitivni korak.“
Ipak, kaže Ema, najvažnije je što mladi sa pažnjom slušaju dirljiva svjedočenja:
„Učestvovala sam na Jahorini. Spontano je došlo jer su mladi iz čitave BiH imali gore nekakav seminar. Uvijek kad govorim zaplačem jer proživim sve to ponovo. Kad sam izašla na hodnik, došle su dvije cure, ne znam koje su nacionalnosti, to me uopšte nije zanimalo, ali su one mene tako nježno, slatko zagrlile tako da i dan-danas osjećam taj njihov topli zagrljaj. Mislim da to puno znači kad govoriš toj djeci šta smo proživjeli i kad im pošaljemo poruku da se nikom to više ne desi kao nama koji tragamo za nestalima i da ih nakon 21 godinu nismo pronašli. Taj mladi naraštaj treba da nađe zajednički jezik, da ne dozvoli da se vlasti igraju sa njihovim životima.“
Povodom Međunarodnog dana mira, 21. septembra, u BiH cijela sedmica od 16 do 22. biće u znaku slavljena mira u preko 20 gradova i sa učešćem nekoliko stotina nevladinih organizacija. A bez donatora ne bi bilo ni Mreže za izgradnju mira, ni brojnih mirovnih inicijativa.
***********************************
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR).
Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici.
Ponuđeni su podaci za 243 donatora koji finansiraju aktivnosti nevladinog sektora u BiH. Tako su se na istoj listi našli dobročinitelji iz Njujorka, Tokija, Berlina, Bukurešta, Beča, Londona,Trsta, Istambula, Beograda, Sarajeva, Omiša, Gwangjua u Koreji i mnogih drugih. Informacije o načinu apliciranja, kriterijima, rokovima prijave posebno su važne za organizacije koje okupljaju žrtve rata i članove njihovih porodica, kaže Goran Bubalo iz Mreže mira.
„Mi danas u BiH govorimo o nekih 300 organizacija žrtva rata koje su aktivne i mi smo prije svega radili imajući njih na umu. Te organizacije su danas veoma ugrožene - nemaju odgovarajuće finansijske potpore od strane države i od strane drugih donatora. Zato smi direktorij i pravili s namjerom da njima olakšamo pristup donatorima za koje prije nisu znali“, navodi Bubalo.
S ovim stavom se slaže i Zlatko Prkić iz Hrvatske udruge logoraša iz Vareša, dodajući da ionako ove organizacije nemaju potporu države:
„Treba da znamo da današnjoj vlasti stradalnici rata su samo još živi svjedoci dešavanja na sve tri, četiri strane – koliko je već kako ko svojatao ovu našu lijepu BiH. Ja imam osjećaj, a vjerujem da ne griješim da bi vlast voljela najviše kad bismo mi svi odustali od toga i zatvorili vrata.“
Zahvaljujući donatorima opstao je i projekat „Izaberimo mir zajedno“, kaže Prkić.
„Kad stradalnici rata prepoznaju šta se dešavalo i šta je bilo u BiH i kad oni iniciraju, uz pomoć CRS-a i Caritasa, da rade na mreži za izgradnju mira, onda je znak da su oni koji su sve to propatili i koji bi trebali najviše biti nezadovoljni pokretači mirovnih incijativa i mira - da se jednostavno osjećamo kao ljudi, a ne da smo zatvoreni u neka geta, bodljikavu žicu i da nismo ljudi“, navodi on.
"Moja priča"
Svoju priču tokom nekoliko godina javno iznose i bivši logoraši, među kojim su Janko Samouković, Amir Omerspahić i Stanislav Krezić. Evo njihovih poruka:
„Kad smo počeli javno govoriti i izlaziti na javne tribine, tad sam vidio da na ovaj način mogu pomoći mladima da ne bi došlo ovo zlo ponovo nekada.“
„Rat ništa ne donosi dobro. Ja imam i sad posljedice. A posljedice tog logora i svega utiču na čovjeka. Mi se sad borimo da ne bi više došlo do toga - ako možemo mi išta uticati, a ja se nadam da možemo.“
„Projekat je sigurno dobar. Meni je mnogo pomogao - da neke stvari sam u svojoj glavi raščistim i da dođem do nekog duševnog mira.“
Sada se krug ljudi koji žele ispričati svoju priču proširio, kaže Goran Bubalo:
„Nekih 60 ljudi je na kraju obučeno da priča svoju priču o ratnim dešavanjima i izgradnji mira. Naravno, u BiH je puno veći broj žrtva, ali mi smo radili sa 210 ljudi, od kojih je 60 u mogućnosti, spremno, voljno da priča svoju priču. Moram reći da je to njima vrlo teško, emotivno iskustvo - vraćati se na dešavanja tokom rata, tako da smo mi veoma sretni što je ovih 60 ljudi spremno da priča svoju priču. Oni pričaju priče o svojim stradanjima, ali i o stradanjima koja je njihov narod počinio, tako da u svojim sredinama često imaju problema da uopšte govore o miru.“
Višestruke su koristi od projekta simboličnog naziva Moja priča - Izaberimo mir kada zajedno govori nekoliko ljudi o svojim iskustvima tokom rata i vrijednostima pomirenja.
Ema Čekić, Udruženje nestalih iz Vogošće kod Sarajeva, kaže da ostaju trajna druženja i nakon što pošalju poruke mira na osnovu vlastitog ratnog stradanja. Prisjeća se jednog susreta sa Stanislavom Krezićem:
„Prošle godine je bio Dan nestalih u Mostaru i ja sam Poslala Staniši poruku da sam ja Mostaru. On je jedan od učesnika tih javnih govorenja i on je na onom filmu. Čovjek je bio na moru i vratio se s mora da se sretnemo na 15 minuta, samo da se vidimo. To je za mene jedan veliki, pozitivni korak.“
Ipak, kaže Ema, najvažnije je što mladi sa pažnjom slušaju dirljiva svjedočenja:
„Učestvovala sam na Jahorini. Spontano je došlo jer su mladi iz čitave BiH imali gore nekakav seminar. Uvijek kad govorim zaplačem jer proživim sve to ponovo. Kad sam izašla na hodnik, došle su dvije cure, ne znam koje su nacionalnosti, to me uopšte nije zanimalo, ali su one mene tako nježno, slatko zagrlile tako da i dan-danas osjećam taj njihov topli zagrljaj. Mislim da to puno znači kad govoriš toj djeci šta smo proživjeli i kad im pošaljemo poruku da se nikom to više ne desi kao nama koji tragamo za nestalima i da ih nakon 21 godinu nismo pronašli. Taj mladi naraštaj treba da nađe zajednički jezik, da ne dozvoli da se vlasti igraju sa njihovim životima.“
Povodom Međunarodnog dana mira, 21. septembra, u BiH cijela sedmica od 16 do 22. biće u znaku slavljena mira u preko 20 gradova i sa učešćem nekoliko stotina nevladinih organizacija. A bez donatora ne bi bilo ni Mreže za izgradnju mira, ni brojnih mirovnih inicijativa.
***********************************
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR).
Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici.