"Prosečna plata od 100.000 dinara (855 evra) je samo na televiziji. Neki imaju mnogo više nego što im treba, a većina sastavlja kraj sa krajem."
Ovako Zorica Jovanović, medicinska sestra iz Valjeva, na zapadu Srbije, za Radio Slobodna Evropa(RSE) komentariše vest da je prosečna zarada u Srbiji prvi put prešla iznos od 100.000 dinara.
Tu informaciju građanima je saopštio predsednik Srbije Aleksandar Vučić uz ocenu da je država "na odličnom putu".
Zoran Andrejić iz Bora, na istoku Srbije, kaže za RSE da nema utisak da živi bolje nego ranije.
"Za mene je život da možete da odete na godišnji odmor, u pozorište jednom mesečno, a ne samo da imamo da jedemo i pijemo", kaže on.
Zoran Andrejić iz Bora za RSE kaže da nema utisak da građani Srbije žive bolje uprkos objavama zvaničnika o rastu prosečne zarade.
Republički zavod za statistiku Srbije objavio je 25. jula podatke o prosečnoj zaradi u Srbiji u maju. Prema tim podacima, prosečna zarada u Srbiji bez poreza i doprinosa (neto) iznosila je 100.170 dinara (oko 856 evra).
U saopštenju se navodi i da zarade u odnosu na isti period prošle godine beleže rast.
Sa druge strane, podaci Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine Srbije ukazuju da se u poslednjih pet godina povećavaju i troškovi života.
Prosečna potrošačka korpa za tročlano domaćinstvo u aprilu iznosila je 103.097 (881 evro) i ne može je podmiriti jedna prosečna zarada.
Takođe, pojedini stručnjaci ukazuju da se realno stanje zarada u Srbiji bolje vidi iz podatka o medijalnoj neto zaradi. Prema podacima RZS, ona iznosi 77.571 dinara (663 evra).
"Polovina zaposlenih prima nižu zaradu od ove, a druga polovina više", objašnjava Sarita Bradaš, istraživačica beogradske Fondacije "Centar za demokratiju", i dodaje da je ovaj podatak realniji od prosečne zarade jer na njega manje utiče to što deo stanovništva ima veoma visoku platu.
Šta pokazuje prosečna zarada?
Predstavnici vlasti u Srbiji u više navrata su isticali rast prosečne zarade u Srbiji kao pokazatelj povećanja standarda.
Predsednik Srbije je u video poruci objavljenoj na Instagramu 24. jula rekao da je prosečna zarada u glavnom gradu Srbije veća od 1.000 evra.
"U Beogradu prosečna plata je 1.075 evra, u Novom Sadu 982 evra, u Nišu 813 evra i približava se proseku", rekao je on.
On je u januaru najavio da će prosečna plata 2027. godine biti 1.400 evra.
Ekonomista Milan Kovačević smatra da prosečna plata nije dobar pokazatelj toga kako većina ljudi živi i da je isticati taj podatak "populistički potez" vlasti.
"Recimo privatnik koji ima veliku zaradu od svoje firme, on kao vlasnik može sebi da odredi, na primer, milion dinara (8,5 hiljada evra) platu i to će isto ući u prosek i povećati ga", smatra on.
Pročitajte i ovo: Kućni budžet u Srbiji: Verovati novčaniku ili statistici?Sarita Bradaš, istraživačica beogradske Fondacije "Centar za demokratiju", deli njegov stav da prosečna zarada ne govori ništa o standardu građana.
"To je aritmetička sredina i kad imate zarade koje su ekstremno visoke, prosek se 'podiže na gore'", kaže ona.
Bradaš kaže da zbog toga objavljena prosečna zarada "ne vredi" za većinu građana Srbije.
"Kad pogledate zarade zaposlenih prema opštinama vidite da prosečnu zaradu i veću od prosečne zarade ima samo 18 opština, a 149 ima zaradu koja je niža od republičkog proseka", navodi ona.
Jedan od gradova sa nižom prosečnom zaradom od republičke je Užice, na zapadu Srbije.
U maju, prema podacima RZS, ona je iznosila 760 evra.
Užičanka Jadranka Jovanović za RSE kaže da u svojoj okolini ne vidi da, kada je reč o životnom standardu, stvari idu na bolje.
"Moji prijatelji rade po dva-tri posla, neki su doktori nauka, a voze taksi noću, voze kamione, snalaze se. Ja sam psiholog po struci, a radila sam u autoperionici i u radnji za minimalnu zaradu", kaže ona.
Minimalna neto zarada u Srbiji za jul iznosila je oko 425 evra.
Da li zarada podmiruje potrošačku korpu?
"Treba pogledati potrošačku korpu koja je 104 hiljade (oko 880 evra) i tu je valjda sve jasno. Ne možete da živite bolje kada se stalno trkate sa cenama", kaže za RSE Zoran Andrejić iz Bora, u istočnoj Srbiji.
Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine Srbije svakog meseca objavljuje podatke o prosečnoj i minimalnoj potrošačkoj korpi za tročlano domaćinstvo.
Prema poslednjim podacima za april 2024. prosečna potrošačka korpa iznosi oko 881 evro, a minimalna potrošačka korpa 456 evra.
Takođe, podaci pokazuju da je prosečna potrošačka korpa 2024. skuplja za oko 40 odsto nego 2020. kada je iznosila oko 623 evra.
Sarita Bradaš iz Fondacije "Centar za demokratiju" objašnjava da potrošačka korpa u Srbiji ne daje tačnu sliku potreba domaćinstva, već prati potrošnju domaćinstva iz ranijeg perioda.
"Potrošačka korpa je utvrđena 2010. godine na osnovu prosečne potrošnje domaćinstva. Zato u potrošačkoj korpi (u strukturi) imamo mnogo hleba, a 2.250 dinara (19 evra) je previđeno za potrošnju na komunikacije, oko 4 evra za obrazovanje", navodi ona.
Bradaš dalje objašnjava da se u Srbiji ne radi istraživanje o potrošačkoj korpi u skladu sa potrebama ljudi.
Ističe da je potrošačka korpa pokazatelj rasta cena, ali ne i toga koliko novca je građanima potrebno za dostojanstven život.
Šta bi bio pokazatelj boljeg standarda?
"Pod normalnim životom podrazumevam da mogu da izdržavam svoju porodicu, da deca mogu da se školuju, da se ode na godišnji odmor, da vozi auto. To bi trebalo svakome da pripada, ali nažalost, nije tako", smatra Zorica Jovanović, medicinska sestra iz Valjeva.
Zorica Jovanović iz Valjeva za RSE kaže da njeni sugrađani ne žive dostojanstvenim životom iako zvaničnici govore o prosečnoj zaradi od 855 evra u Srbiji.
Dobrivoje Milanović iz Užica takođe smatra da on i njegovi sugrađani nisu ni blizu zadovoljavajućeg životnog standarda.
"Gledam svoje susede, prijatelje, ljudi se trude da naprave privid nekog boljeg života, kupe neki automobil od 2.000 evra, idu na letovanje i plate smeštaj 100 evra, snalaze se", kaže on.
Ekonomista Milan Kovačević smatra da zarada nije jedino merilo boljeg života ljudi, već su pokazatelji mnogi drugi parametri.
"Više od najava o daljem povećanju zarada voleo bih da kažu koliko će se smanjiti liste čekanja za operacije, povećati ulaganje u zdravstvo, u prosvetu, koliko će biti kvalitetniji vazduh ove zime", smatra on.
Kovačević smatra i da je Srbija do sada "bila spora" u privrednom rastu i da je postoji "veliki spisak neophodnih reformi" koje bi to omogućile.
Prema podacima Eurostata koji se odnose na privrednu moć, Srbija je 2023. imala indeks bruto domaćeg proizvoda 46. Prosek u Evropskoj uniji je 100.
Saradnja na tekstu: Milena Kuzmanović, Novka Ilić, Branko Pešić
Pročitajte i ovo: Popuna kućnog budžeta u Srbiji uz pomoć rodbine i prijatelja iz inostranstva