U vrijeme kada su susjedne zemlje Bosne i Hercegovine na vratima Evropske unije, bh. građani, uglavnom zbog nerada i nebrige vladajućih struktura, smatraju da zemlje Evropske unije imaju rezervu prema Bosni i Hercegovini.
Peter Sorensen, šef delegacije EU u BiH i specijalni predstavnik EU, tvrdi da sve članice evropske porodice u perspektivi vide Bosnu i Hercegovinu u toj zajednici. Pitanje je, kaže Sorensen, da li isto želi i Bosna i Hercegovina:
„Postoji jasan politički cilj Evropske unije da Bosna i Hercegovina bude dio zajednice. Čujem mnoge komentare da EU ne želi da se ova ili ona zemlja
priključi. Evropska perspektiva Bosne i Hercegovine čvrsto je opredjeljenje svih 27 članica Evropske unije. Sa naše strane nema sumnje u ovu perspektivu, ali je pitanje da li je ima sa vaše. Sada Evropska unija ima najjače prisustvo u BiH zato što mi vjerujemo da BiH jeste evropska zemlja, ne samo geografski već postoji mnogo toga što nas povezuje - ljudi, kultura, trgovina.”
Nakon formiranja Vijeća ministara, evropski put Bosne i Hercegovine je otvoren jer je konačno Evropska unija dobila partnera u pregovorima:
„ Naš primarni partner, neko sa kim ćemo mi razgovarati u bilateralnim odnosima će uvijek biti država. A to, naravno, nameće državi nove zadatke. Evropska unija ne može i neće prihvatiti potencijalnu članicu koja nema sposobnost da izvršava zadatke koje nameće proces evropskih integracija.
Kako će se to ispuniti, to je nešto što Bosna i Hercegovina mora da razgovara unutar države prije eventualnog podnošenja aplikacije za članstvo. Unutrašnje neslaganje usporiće proces evropskih integracija. Sasvim je jasno da će evropske integracije biti uspješne onda kada budu tretirane kao zajednički interes i kao prilika da vaši institucionalni lideri dođu do konsenzusa. Stagniraće ako lični i posebni interesi budu imali prioritet.“
Primjenjivati evropske standarde
Rezultati pojednih anketa pokazali su da čak 70 posto bh. građana je za ulazak u evropsku porodicu.
Zato je potrebno da se standardi evropske zajednice počnu primjenjivati u BiH, i to jednako na cijeloj teritoriji zemlje. Zakon o državnoj pomoći i Zakon o popisu stanovništva su usvojeni, i to jeste pomak, ali:
„Postoje na hiljade direktiva i zakona koji se moraju primijeniti. I da budem vrlo iskren - sa trenutnim tempom usvajanja zakona, to bi za Bosnu i Hercegovinu mogao vrlo dug proces ako ne dođe do reformi. Najveća potreba je trenutno usvanje i usaglašavanje budžeta državnih institucija. Institucije koje imaju ulogu u evropskim integracijama treba da imaju adekvatna sredstva, npr. Agencija za borbu protiv korupcije. Operativnost ove agencije je neophodna kako bi bezvizni režim ostao na snazi. Nova tijela mogu biti neophodna u zavisnosti od brzine evropskih integracija“, kaže Sorensen.
Globalni fiskalni okvir za naredne dvije godine treba biti urađen kako bi se osiguralo čvrsto fiskalno upravljanje i planiranje. Stotinu miliona eura mikrofinansijske pomoći Evropske komisije neće biti doznačena bez finansijskog okvira i bez sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Još jednom, Sorensen je napomenuo da je neophodno primijeniti presudu Evropskog suda pravde u predmetu Sejdić-Finci.
Peter Sorensen, šef delegacije EU u BiH i specijalni predstavnik EU, tvrdi da sve članice evropske porodice u perspektivi vide Bosnu i Hercegovinu u toj zajednici. Pitanje je, kaže Sorensen, da li isto želi i Bosna i Hercegovina:
„Postoji jasan politički cilj Evropske unije da Bosna i Hercegovina bude dio zajednice. Čujem mnoge komentare da EU ne želi da se ova ili ona zemlja
EU ne može i neće prihvatiti potencijalnu članicu koja nema sposobnost da izvršava zadatke koje nameće proces evropskih integracija.
priključi. Evropska perspektiva Bosne i Hercegovine čvrsto je opredjeljenje svih 27 članica Evropske unije. Sa naše strane nema sumnje u ovu perspektivu, ali je pitanje da li je ima sa vaše. Sada Evropska unija ima najjače prisustvo u BiH zato što mi vjerujemo da BiH jeste evropska zemlja, ne samo geografski već postoji mnogo toga što nas povezuje - ljudi, kultura, trgovina.”
Nakon formiranja Vijeća ministara, evropski put Bosne i Hercegovine je otvoren jer je konačno Evropska unija dobila partnera u pregovorima:
„ Naš primarni partner, neko sa kim ćemo mi razgovarati u bilateralnim odnosima će uvijek biti država. A to, naravno, nameće državi nove zadatke. Evropska unija ne može i neće prihvatiti potencijalnu članicu koja nema sposobnost da izvršava zadatke koje nameće proces evropskih integracija.
Primjenjivati evropske standarde
Rezultati pojednih anketa pokazali su da čak 70 posto bh. građana je za ulazak u evropsku porodicu.
Zato je potrebno da se standardi evropske zajednice počnu primjenjivati u BiH, i to jednako na cijeloj teritoriji zemlje. Zakon o državnoj pomoći i Zakon o popisu stanovništva su usvojeni, i to jeste pomak, ali:
„Postoje na hiljade direktiva i zakona koji se moraju primijeniti. I da budem vrlo iskren - sa trenutnim tempom usvajanja zakona, to bi za BiH mogao vrlo dug proces ako ne dođe do reformi."
„Postoje na hiljade direktiva i zakona koji se moraju primijeniti. I da budem vrlo iskren - sa trenutnim tempom usvajanja zakona, to bi za Bosnu i Hercegovinu mogao vrlo dug proces ako ne dođe do reformi. Najveća potreba je trenutno usvanje i usaglašavanje budžeta državnih institucija. Institucije koje imaju ulogu u evropskim integracijama treba da imaju adekvatna sredstva, npr. Agencija za borbu protiv korupcije. Operativnost ove agencije je neophodna kako bi bezvizni režim ostao na snazi. Nova tijela mogu biti neophodna u zavisnosti od brzine evropskih integracija“, kaže Sorensen.
Globalni fiskalni okvir za naredne dvije godine treba biti urađen kako bi se osiguralo čvrsto fiskalno upravljanje i planiranje. Stotinu miliona eura mikrofinansijske pomoći Evropske komisije neće biti doznačena bez finansijskog okvira i bez sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Još jednom, Sorensen je napomenuo da je neophodno primijeniti presudu Evropskog suda pravde u predmetu Sejdić-Finci.