Pitanja o zdravlju Kadirova podstakla i pitanja o budućnosti Čečenije

Šta će se desiti kada čvrstorukaš na čelu Čečenije konačno siđe s vlasti?

Glasine o kraju Ramzana Kadirova od posledica korona virusa možda su preterane.

Pitanja o političkoj budućnosti čečenskog vođe, kao i dvodecenijskom odnosu Kremlja prema regionu Severnog Kavkaza, međutim, opstaju, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Prošle nedelje Kadirov (43) hospitalizovan je u moskovskoj klinici za lečenje od COVID-19, bolesti izazvane korona virusom.

Pet dana izveštaja na osnovu anonimnih izvora, demantija njegovih saveznika i tišine samog Kadirova, povećavali su misteriju.

Prvi put od izveštaja o hospitalizaciji, čečenska televizija pod kontrolom vlade 26. maja je prikazala fotografske i video snimke Kadirova na sastanku u čečenskoj prestonici Groznom.

Kadirov je prikazan kako predsedava sastankom u Groznom 26. maja, prvi put od njegove hospitalizacije.

Fotografije objavljene na zvaničnom kanalu Kadirova na društvenoj mreži Telegram prikazuju kako sedi za okruglim stolom na sastanku s vladinim zvaničnicima, od kojih mnogi nose maske, a svi sede udaljeni od njega. Kadirov nije imao masku.

Kasnije, 27. maja, video snimak je objavljen na nalogu Ahmeda Dudajeva, Kadirovljevog saveznika i šefa čečenske televizijske mreže. Na snimku Kadirov govori o svom zdravlju, navodeći: "Čak i da sam se razboleo, milioni ljudi su takođe dobili virus. Hiljade su umrle. Šta sam ja? Nisam čovek? Zar nemam pravo da se razbolim? Zar nemam pravo da pijem tablete i pojačam svoji imunološki sistem? Apsolutno sam zdrava osoba".

Za pažljive posmatrače i politike na Severnom Kavkazu i politike Kremlja, važnije pitanje nije o tome da li je Kadirov stvarno bio ozbiljno bolestan, već šta će se desiti Čečenijom kad Kadirova na kraju ode s vlasti.

"Jasno je da su ljudi zabrinuti", rekla je Svetlana Ganuškina, aktivistkinja za prava veterana poznata po radu s izbeglicama koje su pobegle pred čečenskim ratovima. "Ljudi mogu lično imati različita iskustva što se tiče (Kadirova), ali svi su zabrinuti zbog njegovog odsustva i šta će se posle desiti".

Štaviše, to je bio drugi put u pet meseci da je Kadirov naglo nestao iz vidika i za njegove neprijatelje u Kremlju ili drugde, to je razlog više da prave planove za ono što će uslediti.

"Ramzan je izvor velike iritacije" za jedan deo ruske političke elite, rekao je Aleksej Malašenko, dugogodišnji stručnjak iz Moskve za Severni Kavkaz i centralnu Aziju. "U federalnom centru, muka im je od njega, ali niko ne zna kakva će biti alternativa".

Čečenizacija

U Drugom čečenskm ratu koji je propratio prvi mandat predsednika Vladimira Putina od 2000. godine, Kremlj je imao drugačiju strategiju za borbu protiv pobunjenika i radikalnih islamskih ekstremista. Nova strategija nazvana "čečenizacija" u suštini je bila prepuštanje čečenskim snagama da preuzmu vođenje rata.

Ahmad Kadirov, muftija koji se borio protiv ruskih vladinih snaga u prvom ratu devedesetih godina, postavljen je za političkog lidera "čečenizacije". Za predsednika regiona izabran je u oktobru 2003. godine, ali je bio na vlasti samo sedam meseci pošto je ubijen u eksploziji bombe u maju 2004. godine.

Ahmad Kadirov (levo) sa sinom Ramzanom u martu 2004. godine

U februaru 2007. godine, Kadirovljev najmlađi sin, Ramzan, napunio je 30 godina i zamenio privremenog lidera postavljenog posle ubistva.

Politika "čečenizacije" takođe je uključivala obasipanje siromašnog regiona federalnim sredstvima kako bi se izgradila ekonomija, smanjila uporno visoka nezaposlenost i kupila odanost čečenske elite.

Posle izbora, Kadirov je nadgledao veliku rekonstrukciju Groznog, koji je bio u ruševinama posle bombardovanja, uglavnom od ruskih snaga. Nezaposlenost se naglo smanjila, mada je većina poslova bila u javnom sektoru zavisnom od sredstava prebačenih iz federalnog budžeta.

Kadirov je takođe napravio paravojne snage nazvane "kadirovci" koje su praktično postale njegova lična vojska. Te snage su optužene za žestoka kršenja prava, uključujući otmice, ubistva, pa čak i kolektivno kažnjavanje, gde su cela sela ili porodice bile mete zbog navodnih zločina jedne osobe.

Grupe za zaštitu ljudskih prava i novinari su 2017. dokumentovali kampanju čečenskih vlasti usmerenu na gej i biseksualne muškarce. Kampanja poznata kao "gej čistka", izazvala je međunarodni gnev i osramotila Kremlj koji je pokušao da umanji te aktivnosti.

Na pitanje o navodnoj čistki, Kadirov je odgovorio: "Mi ovde nemamo takve ljude. Nemamo nijednog geja. Ako ih ima, vodite ih u Kanadu", rekao je on.

"Vodite ih daleko od nas da ih ne bismo imali kod kuće. Da pročistimo krv, ako ih ima ovde, vodite ih".

Kadirov takođe nije tolerisao kritike ni prema sebi ni prema Putinu. On je 2019. pretio da će ubiti, uhapsiti ili mučiti ljude koji druge anonimno vređaju na internetu.

COVID-19

Ranije ove godine, dok je pandemija koju je izazvao korona virus zahvatila Rusiju, Kadirov je umanjivao potencijalnu opasnost. Čečenima je 11. marta rekao da ne treba da se plaše virusa, sugerišući da bi sam strah mogao biti smrtonosan. Trinaest dana kasnije, region je saopštio da je potvrđen prvi slučaj.

Kadirov je 20. aprila posetio bolnicu u Groznom, noseći zaštitno odelo i masku tokom dela posete, a zatim je, pošto je skinuo zaštitnu opremu, napravio selfije sa zdravstvenim radnicima.

Kadirov je nosio zaštitno odelo u delu posete bolnici u Groznom 20. aprila…

... ali ga je kasnije skinuo i napravio selfije sa zdravstvenim radnicima.

Ipak kasnije, kada su neki čečenski zdravstveni radnici prijavljeni da se žale na nedostatak odgovarajuće zaštitna oprema, Kadirov je kritikovao radnike i branio odgovor regionalne vlade na bolest.

A onda, 21. maja, ruske novinske agencije su citirale anonimne zvaničnike koji su rekli da je Kadirov na lečenju bez navođenja zbog koje bolesti. Dan kasnije, kanal Baza na Telegramu i novinska agencija Interfaks naveli su da je Kadirov avionom prebačen u Moskvu na lečenje od COVID-19.

Izveštaje su više puta negirali Kadirovljevi glavni saradnici i saveznici u Groznom.

Predsednik regionalnog parlamenta rekao je da su izveštaji "tračevi". Regionalni ministar informisanja na svom Instagram nalogu objavio je citat, navodno Kadirova, koji je ismevao glasine. Ali u postu nije ni potvrđeno niti demantovano da je Kadirov hospitalizovan.

Upečatljivo, Adam Delimhanov, rođak Kadirova i poslanik u federalnom parlamentu, naveo je u postu na svom Instagram nalogu da su Čečeni zabrinuti za Kadirova i da se mole za njega.

Na video snimcima i fotografijama objavljenim 26. maja ruski stručnjaci ispitivali su držanje i izgled Kadirova u potrazi za nečim što bi ukazalo na njegovo zdravstveno stanje. Naznaka nečega što izgleda kao intravenski kateter na njegovoj desnoj ruci podstakao je dodatne spekulacije na društvenim medijima Telegram i VK. Kadirov nije imao masku.

Neki komentatori su rekli da Kadirov izgleda ima fizičko oboljenje: "osoba koja pati od ozbiljno lošeg stanja u nogama: bleda, mršava, s nadutim licem, teško dolazi do daha i očigledno je fizički slab", napisala je Elena Milašina, novinarka lista Novaja gazeta čije je izveštavanje u prošlosti razgnevilo Kadirova.

Malašenko se saglasio da Kadirov nije delovao dobro i da verovatno ima nešto ozbiljno.

Iako večno predmet salonskih spekulacija, politička budućnost Kadirova nije bila predmet istinske rasprave sve do ove godine, kažu stručnjaci.

Početkom aprila, kada su se ruske vlasti krenule u suzbijanje širenja korona virusa, Kadirov je naredio da se zatvore čečenske granice prema ostatku Rusije. To je izazvalo neobičan javni ukor od premijera Mihaila Mišustina.

To zajedno s kratkim odsustvom Kadirova u januaru, rekao je Malašenko, znači da su rasprave o Kadirovljevoj budućnosti sada urgentnije u Kremlju.

Politika ličnosti

Prošlog septembra, sedeći za drvenim stolom naspram Putina, Kadirov se usiljeno smešio dok je opisivao obnovu regiona razorenog ratom.

"Sećamo se kako je bilo pre izvesnog broja godina", rekao je Putin Kadirovu. "Situacija se drastično promenila zahvaljujući naporima i nadarenosti čečenskog naroda i vašim postojanim naporima".

Na pitanje da li je nova džinovska džamija zaista najveća u Evropi, Kadirov se nasmešio i rekao: "Da, jeste, a i najlepša je u Evropi", na šta je Putin uzvratio sugestijom da je lepša džamija u Sankt Peterburg, njegovom rodnom gradu.

"Pa, ne mogu se s tobom raspravljati o tome", odgovorioje Kadirov, smejući se.

Među objašnjenjima za ostanak Kadirova na vlasti je očigledan lični odnos koji je izgradio s Putinom, što mu je omogućilo autonomiju u vladanju Čečenijom kao svojim ličnim feudom.

U Moskvi "ljudima koji dolaze na vlast smeta taj neformalni odnos ", rekao je Malašenko. "Pre ili kasnije, on će otići, ali niko ne zna šta će ga zameniti".

"Biće nestabilnosti, neće biti separatizma i nije verovatno da će doći do građanskog rata, ali će biti ozbiljne nestabilnosti", rekao je Malašenko.

Aktivistkinja za prava Ganuškina rekla je da je problem što je Kremlj Kadirovu omogućio slobodnu vladavinu, bez ozbiljnih izazova ili planova za liderstvo izgrađeno na drugoj ličnosti.

Posle diktatura često dolaze vakuumi u moći, nesigurnost i haos, rekla je ona. Čečeni su možda umorni ili uplašeni od Kadirova i njegovih ispada, ali ne žele povratak u rat i haos, dodala aktivistkinja.

"Kadirov ima apsolutnu moć, čak i za medicinske odluke", rekla je ona. "Sve odluke pripadaju isključivo njemu. Njegov odlazak mogao bi biti početak haosa i nema načina da se to zasigurno zna. To je tipična situacija za diktatore".