Pisanje sarajevskog portala "Slobodna Bosna" o navodnim planovima predsednika Srbije Aleksandra Vučića u regiji, te kontroli dva kosovska portala od strane Vučićevog režima, izazvalo je brojne reakcije na Kosovu, kako opozicije, tako Udruženja Novinara Kosova, te medijskih stručnjaka.
Reč je o kosovskim portalima "Nacionale" i "Periskopi".
Reakcije se pre svega odnose na to što su delove teksta preneli poslanici pokreta Samoopredeljenje aktuelnog premijera Aljbina (Albin) Kurtija, što smatraju "zastrašivanjem novinara i pritiskom od strane vlasti".
Reakcija je bilo i na to što je delove teksta preneo i kosovski javni servis, Radio Televizija Kosova (RTK), zbog čega se nekoliko uposlenih novinara i urednika distanciralo od dnevnika koji je emitovan 22. jula.
Reagovale su i opozicione partije, uz navode da je javni servis Kosova, koji je preneo tekst "Slobodne Bosne", postao sredstvo u rukama vlasti.
Upravni odbor javnog servisa Kosova je 23. jula održao vanrednu sednicu, nakon čega je izrazio zabrinutost zbog objavljivanja "kontroverznog članka u RTK". Od menadžmenta je, kako je navedeno u saopštenju, zatraženo objašnjenje.
Vršilac dužnosti direktora RTK-a, Zana Spahiu, potom je obavestila odbor da će "formirati stručnu komisiju koja će detaljno razjasniti situaciju i uređivačku odgovornost zbog prenetog teksta", te da će biti preduzete rigorozne mere u skladu sa zakonom RTK-a.
Oko 16 nevladinih organizacija i nekoliko pojedinaca sa Kosova je 24. jula pozvalo Upravni odbor Radio Televizije Kosova da podnese ostavku jer "nisu samostalni i profesionalni u obavljanju svog mandata".
U zajedničkom saopštenju za medije navode da je RTK preneo dezinformaciju sa ciljem da se napadnu dva kosovska portala pod izgovorom da su pod kontrolom Srbije.
"Ovaj narativ, koji godinama neguje vladajuća partija Samoopredeljenje, ima za cilj da ocrni novinare i okrene građane protiv njih, što predstavlja rizik po njihovu bezbednost", navodi kosovski civilni sektor.
Smatraju da Upravni odbor RTK-a nije adekvatno reagovao, te da je umesto da suspenduje sve odgovorne, izrazio žaljenje.
Istovremeno su pozvali Pokret Samoopredeljenje da "zaustavi rat protiv medija i novinara koji je rezultirao padom Kosova za 19 mesta u indeksu Reportera bez granica".
Iz Vlade Kosova nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) da prokomentarišu optužbe na račun vlasti da se "novinari zastrašuju".
U međuvremenu je ministarka pravde Aljbulena Hadžiu (Albulena Haxhiu) rekla da je u sredu dala informacije Tužilaštvu u vezi dva kosovska portala jer je, kako je navela, "važno da se zna koga finansira Srbija".
O čemu je inače tekst sarajevskog portala?
Tekst, koji potpisuje istraživački tim "Slobodne Bosne", objavljen je 22. jula i navodi, na osnovu izvora, da je iskopavanje litijuma u Srbiji "mogući uzrok novih sukoba u Srbiji i regionu, a samim tim i u Bosni i Hercegovini".
Jedini sagovornik "Slobodne Bosne" u ovom tekstu je i Boban Bogdanović iz Beograda, koji je u fokusu javnosti dospeo 2022. godine, kada je u svojstvu prijatelja ubijenog člana kriminalne grupe Veljka Belivuka, za istraživačku mrežu KRIK govorio da su u ubistvo srpskog opozicionog političara, Olivera Ivanovića, učestvovale grupe Belivuka i Zvonka Veselinovića.
Ko je Boban Bogdanović?
Na svom nalogu na društvenoj mreži X piše da je "politički disident".
Svojevremeno je sebe u intervjuu za KRIK opisao kao biznismena koji razvija i prodaje firme, te da je bio član opozicionog Pokreta slobodnih građana u Srbiji.
Bogdanović je sa svojim Pokretom "Odgovor" decembra 2022. sklopio memorandum o saradnji sa Građanskom inicijativom za slobodu, pravdu i opstanak, srpskog političara sa Kosova Nenada Rašića.
Rašić je trenutno ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova. Na tu funkciju ga je imenovao premijer Kosova Aljbin Kurti, nakon što je Srpska lista novembra 2022. napustila kosovske institucije.
Na zajedničkoj konferenciji za medije, Bogdanović i Rašić su nakon sklapanja memoranduma o saradnji, rekli da žele da poboljšaju uslove života Srba na Kosovu i daju doprinos održivom suživotu i Srba i Albanca.
Međutim, Rašić je za Radio Slobodna Evropa 23. jula rekao da, osim formalnog sklapanja memoranduma, "praktična saradnja nikada nije započela".
Bogdanović je sredinom januara 2023. za beogradski dnevni list Danas pisao o njegovom susretu sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtjem. Kako je tada naveo, taj sastanak je održan na inicijativu Kurtija na kome je, pored ostalog, bilo reči o položaju Srba na severu Kosova.
On je na društvenoj mreži X naveo i da nije bio izvor sarajevskog portala u delu teksta koji se odnosi na dva kosovska portala.
Pozivajući se na neimenovane izvore, "Slobodna Bosna" je napisala da je Vučićev režim u ekspanziji kada je u pitanju "poklapanje" nepodobnih medija u regionu, te da je došao red na medijski udar na Kosovu.
"Prvi na red je došao portal 'Periskopi', koji je pod direktnom kontrolom teroriste iz Banjske Milana Radoičića, a nedavno je završena i milionska transakcija kosovskog 'Nacionala', koji se kritičkim tekstovima o vladi Albina Kurtija stavio na raspolaganje Vučićevom režimu i izazvao bijes među kosovskim Albancima", piše pored ostalog Slobodna Bosna.
Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, preuzeo je odgovornost za oružani napad na Policiju Kosova u Banjskoj, septembra 2023.
Ova dva medija, "Periskopi" i "Nacionale" demantovali su bilo kakvu povezanost sa srpskim vlasima, i najavili tužbu protiv sarajevskog portal "Slobodna Bosna" i Radio televizije Kosova.
Javni Servis Kosova je citirao je delove teksta "Slobodne Bosne", ali ne citirajući o kojima se tačno medijima na Kosovu radi kada je u pitanju navodni uticaj srpskog režima nad njima.
Pisanja RTK i "Slobodne Bosne" potom su podelili poslanici Kurtijevog Samoopredeljenja, Saljih Zuba (Salih Zyba) i Dimalj Baša (Dimal Basha), na socijalnoj mreži Facebook.
Na deljenje tog sadržaja od strane poslanika Samoopredeljenja reagovalo je Udruženje novinara Kosova, ukazujući da se vrši "opasna kampanja" poslanika ove stranke protiv dva kosovska portala.
"Pisanje 'Slobodne Bosne' zasnovano je na izvorima i izjavama kontroverznog pojedinca, po imenu Boban Bogdanović, koji kaže da je srpski politički disident. Udruženje najoštrije osuđuje ovu opasnu i neprihvatljivu kampanju poslanika vladajuće partije Samoopredeljenje, koja cilja na ova dva medija i novinare koji tamo rade."
Upozorili su pokret Samoopredeljenje da može biti odgovorno na podsticanje mržnje i potencijalne napade na novinare ova dva kosovska portala.
"Udruženje takođe izražava žaljenje što je 'vest', poput ove koja napada kolege, našla mesto u centralnom Dnevniku javnog servisa Kosova", navelo je Udruženje novinara Kosova.
O kakvom se sarajevskom portalu radi?
Nakon brojnih reakcija, "Slobodna Bosna" je 23. jula ponovo objavila tekst pod naslovom "Panika u Srbiji i na Kosovu: Istraživanje 'Slobodne Bosne' prenio Javni servis, uslijedio haos u medijima pod opservacijom Aleksandra Vučića".
Navode kako su pojedini tabloidi u Srbiji "izokrenuli sve činjenice" i "izmislili navode" stvarajući fabrikovanu priču kako bi se obmanula javnost.
RSE je pokušao da dobije izjavu od ovog portala a u vezi dokaza da su dva kosovska medija pod kontrolom srpskom režima, međutim oni nisu hteli da komentarišu.
Boro Kontić, dugogodišnji novinar iz Bosne i Hercegovine i direktor Medija centra u Sarajevu, u izjavi za RSE objašnjava da je "Slobodna Bosna" medij koji je 1989-1990 godine osnovao Senad Avdić.
Boro Kontić, februara 2020.
Prema njegovoj oceni, Avdić je bio jedan od najboljih novinara u to vreme a "Slobodna Bosna" jedan od vodećih kredibilnih medija koja je 90-tih godina odigrala "revolucionarnu ulogu" u ukazivanju na plan o opsadi Sarajeva od strane Jugoslovenske narodne armije.
"To je za mnoge bilo iznenađenje ali se ispostavilo da je većina toga što su objavili bilo tačno", kaže Kontić.
Ipak, on kaže da danas ne bi mogao da govori o njihovom kredibilitetu jer je list u međuvremenu pretrpeo nekoliko promena, sredinom 90-ih je postao nedeljnik, dok poslednjih 15-ak godina postoji samo kao online izdanje.
"U jednom trenutku se puno govorilo da ih podržava SDA (Stranka demokratske akcije), najveća bošnjačka stranka. Šta se dešava, ne znam. Znam neke od novinara koji tamo rade, to su dobri novinari, profesionalci. Prema tome, to je jedna novina koja ima veliku prošlost, a kakva je danas pravo da vam kažem ne znam", navodi Kontić.
Ostale reakcije na Kosovu
Iz pokreta Samoopredeljenje rekli su i kako bi tužilaštvo trebalo da istraži navode pisanja sarajevskog portala i pozvali udruženje novinara na profesionalizam, koji su na to naknadno odgovorili da se suočavaju sa serijom "koordinisanih napada vlade Samoopredeljenja".
Vljora Čitaku (Vlora Citaku) iz opozicione Demokratske partije Kosova je pak navela kako se desio "još jedan napad Vlade i njenih pristalica na medije i novinare".
Fljutra (Flutura) Kusari, viša pravna savetnica Evropskog centra za slobodu štampe i medija, je na društvenoj mreži X navela da je "šteta kredibilitetu RTK teško nadoknadiva", te dodala da bi u ovom slučaju pomoglo jedino otpuštanje odgovornih osoba, koje su dozvolile da se prenese tekst "Slobodne Bosne" bez provere navoda.
Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu je podržao novinare RTK-a koji su se distancirali "od uređivačke politike koja krši vrednosti i standarde", što bi, kako je rekao, trebalo da bude sinonim za javni servis.