Izostanak dogovora o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije doprineo je da se i na petogodišnjicu Ustava na severu Kosova ovaj dokument ne sprovodi.
Kosovski zakoni i Ustav u tom delu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, nikada se nisu poštovali. Funkcionišu samo paralelne srpske strukture u sklopu sprskih zakona.
Kako bi došlo do promene ovakvog stanja, kosovske institucije su 2011. otpočele tehnički dijalog sa Beogradom kako bi se rešila pojedina pitanja kao što su slobodno kretanje, povratak matičnih knjiga, priznanje diploma, regionalno predstavljanje Kosova i zajedničko upravljanje granicom.
Tehnički dijalog se krajem 2012. pretvorio u politički koji su vodili premijeri dve zemlje. Krajnji rezultat ovog dijaloga je trebalo da bude sveobuhvati sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, na osnovu kojeg bi se postiglo prostiranje kosovske vlasti na severu. Odluka Srbije da ne potpiše takav sporazum doprinosi održavanju statusa kvo na severu Kosova.
Zamenik kosovskog premijera, Hajredin Kuçi, izjavio je za kosovske medije da je cilj institucija uspostavljanje reda i zakona u tom delu zemlje, ali priznaje da je odluka Srbije stavila pred izazov i Srbiju i EU, ali i Kosovo.
On je međutim dodao da institucije neće odustati od integracije tog dela zemlje.
S druge strane, lider opozicionog pokreta Samoopredeljenje, Albin Kurti, na petogodišnjicu Ustava Kosova kaže da vlada vrši napore da izmeni Ustav, ne na bolje nego na gore.
“Dan Ustava, u vreme kada se priprema promena Ustava i to na gore, i godišnjica ubistva policajca Servela Haradinaja na severu Kosova, su dve strane iste medalje ove slabe države Kosovo, i to zbog ovakve vlade. Država koja je u opasnosti da propadne. Ne možemo uvek pristati da oni odbijaju sporazume zato što će Thaci, u cilju postizanja, učiniti brojne ustupke”, kazao je Kurti.
Profesor ustavnog prava, Riza Smaka, navodi da se osnovne ustavne premise kao što su suverenitet, integritet i sprovođenje zakona, na Kosovu ne sprovode ni ne poštuju.
On navodi da je u dijalogu sa Srbijom moguće da dođe i do promene Ustava.
“Ukoliko se budu činili kompromisi, onda će to direktno uticati na Ustav. Apsolutno je nemoguće da se ne ugrozi Ustav u ovim pregovorima, zato što se radi o unutrašnjim pitanjima zemlje”, kazao je on.
Predsednica Kosova Atifete Jahjaga je putem saopštenja za štampu kazala da Dan ustavnosti obeležava istorijski akt usvajanja ovog dokumenta koji garantuje osnovna prava i slobode svim građanima u zemlji.
Ustav Kosova je rađen na osnovu najviših međunarodnih standarda i uz poštovanje plana Martija Ahtisarija. Usvojen je 9. aprila 2008. godine, a stupio je na snagu 15. juna iste godine.
Kosovski zakoni i Ustav u tom delu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, nikada se nisu poštovali. Funkcionišu samo paralelne srpske strukture u sklopu sprskih zakona.
Kako bi došlo do promene ovakvog stanja, kosovske institucije su 2011. otpočele tehnički dijalog sa Beogradom kako bi se rešila pojedina pitanja kao što su slobodno kretanje, povratak matičnih knjiga, priznanje diploma, regionalno predstavljanje Kosova i zajedničko upravljanje granicom.
Tehnički dijalog se krajem 2012. pretvorio u politički koji su vodili premijeri dve zemlje. Krajnji rezultat ovog dijaloga je trebalo da bude sveobuhvati sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, na osnovu kojeg bi se postiglo prostiranje kosovske vlasti na severu. Odluka Srbije da ne potpiše takav sporazum doprinosi održavanju statusa kvo na severu Kosova.
Zamenik kosovskog premijera, Hajredin Kuçi, izjavio je za kosovske medije da je cilj institucija uspostavljanje reda i zakona u tom delu zemlje, ali priznaje da je odluka Srbije stavila pred izazov i Srbiju i EU, ali i Kosovo.
Hajredin Kuçi
On je međutim dodao da institucije neće odustati od integracije tog dela zemlje.
S druge strane, lider opozicionog pokreta Samoopredeljenje, Albin Kurti, na petogodišnjicu Ustava Kosova kaže da vlada vrši napore da izmeni Ustav, ne na bolje nego na gore.
“Dan Ustava, u vreme kada se priprema promena Ustava i to na gore, i godišnjica ubistva policajca Servela Haradinaja na severu Kosova, su dve strane iste medalje ove slabe države Kosovo, i to zbog ovakve vlade. Država koja je u opasnosti da propadne. Ne možemo uvek pristati da oni odbijaju sporazume zato što će Thaci, u cilju postizanja, učiniti brojne ustupke”, kazao je Kurti.
Profesor ustavnog prava, Riza Smaka, navodi da se osnovne ustavne premise kao što su suverenitet, integritet i sprovođenje zakona, na Kosovu ne sprovode ni ne poštuju.
On navodi da je u dijalogu sa Srbijom moguće da dođe i do promene Ustava.
“Ukoliko se budu činili kompromisi, onda će to direktno uticati na Ustav. Apsolutno je nemoguće da se ne ugrozi Ustav u ovim pregovorima, zato što se radi o unutrašnjim pitanjima zemlje”, kazao je on.
Predsednica Kosova Atifete Jahjaga je putem saopštenja za štampu kazala da Dan ustavnosti obeležava istorijski akt usvajanja ovog dokumenta koji garantuje osnovna prava i slobode svim građanima u zemlji.
Ustav Kosova je rađen na osnovu najviših međunarodnih standarda i uz poštovanje plana Martija Ahtisarija. Usvojen je 9. aprila 2008. godine, a stupio je na snagu 15. juna iste godine.