Petnaest godina od ubistva novinara Slavka Ćuruvije obeleženo je u Beogradu uz najave nadležnih da se istraga o tom zločinu bliži kraju. Očekuje se i skoro podizanje optužnice protiv odgovornih za likvidaciju vlasnika listova Dnevni Telegraf i Evropljanin.
Predstavnici novinarskih udruženja položili su vence na mestu na kom je 11. aprila 1999. ubijen vlasnik Dnevnog telegrafa i pozvali vlast da konačno kazni izvršioce i nalogodavce.
Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, rekao je da se čini da nije daleko trenutak kada će odgovorni biti izvedeni pred lice pravde.
“Država je učinila važan korak. Pokrenut je mehanizam i sada nazad nema. Ili ćemo vrlo brzo saznati imena nalogodavaca i ubica, ili ćemo se još jednom uveriti da je Srbija društvo u kom su zločinci jači od žrtava. Iako smo svo vreme znali ko je odgovoran za njegovu smrt, ubice su nam se podsmehivale iza ugla skrivajući odgovorne od ruke pravde.”
Zbog sumnje da su učestvovali u ubistvu Slavka Ćuruvije nedavno su uhapšeni radnici nekadašnje Državne bezbednosti Srbije Ratko Romić i Milan Radonjić, a specijalno tužilaštvo istragu vodi i protiv Miroslava Kuraka i Radomira Markovića, bivšeg načelnika DB-a.
Veran Matić, predsednik komisije za rasvetljavanje ubistava novinara, izjavio je da bi optužnica u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije uskoro trebalo da bude podignuta. Na obeležavanju petnaest godina od ubistva vlasnika Dnevnog telegrafa, Matić je rekao da tužilaštvo intenzivno radi na tom slučaju.
„Nema praznog hoda, svakog dana se saslušavaju novi svedoci, do sada je saslušano nekoliko desetina. Ubeđen sam da se za pisanje optužnice neće koristiti maksimalni zakonski rok od šest meseci od pokretanja istrage, već da će optužnica ranije biti podignuta.“
Istraga o ubistvu Slavka Ćuruvije pokrenuta je 13. januara ove godine. Osumnjičeni Miroslav Kurak, za kog su mediji pisali da je u Tanzaniji gde organizuje lov na afričke divlje životinje, nije dostupan pravosudnim organima i za njim je raspisana poternica. Radomir Marković je u požarevačkom zatvoru Zabela gde izdržava maksimalnu kaznu od 40 godina zbog ubistva političara Ivana Stambolića i četvorice funkcionera Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali. Godinama mediji u Srbiji spekulišu da je naređenje za ubistvo izdao Marković, a da je nalog stigao iz samog tadašnjeg vrha države od bračnog para Mirjane Marković i Slobodana Miloševića.
Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara, kaže da je Srbija danas korak bliže dokazu da je unutar državnog aparata postojalo zločinačko udruženje koje je odgovorno za smrt Slavka Ćuruvije.
„Ako se dokaže da su to ljudi koji su ubili Slavka čini mi se da smo tek na početku i da će to da izazove zemljotres o čijim posledicama i poukama ćemo morati tek da počnemo da razgovaramo. Ali se u svakom slučaju sada nadam da će se to desiti ove godine.“
Prpa: Nisam optimista
Novinar i vlasnik "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" Slavko Ćuruvija likvidiran je tokom NATO bombardovanja Srbije 1999, samo pet dana nakon što je u listu "Politika ekspres" optužen za "priželjkivanje bombi" i "izdaju". Ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999, u pasažu zgrade u kojoj je stanovao. Ubice su u njega sa leđa ispalile 17 metaka.
Branka Prpa, Ćuruvijina supruga, poručila je da su institucije dužne da se bave rešavanjem zločina.
„Nisam toliki optimista da poverujem da je istraga na korak od optužnice, ali je važno da tužilaštvo konačno radi svoj posao. Ključno pitanje je utvrditi ulogu države u ubistvima ljudi koji nisu bili istomišljenici režima. Moraju biti otkriveni centri prikrivene moći kojima se služe političke elite, oni moraju biti demontirani. To ide u paketu koji se zove pravna država i demokratija.“
Osim likvidacije Slavka Ćuruvije, u Srbiji su nerešena i ubistva dopisnika Večernjih novosti iz Jagodine Milana Pantića i novinarke Duge Radislave Dade Vujasinović. Komisija za rasvetljavanje ubistava novinara radi i na slučaju 16 novinara Radio televizije Srbije koji su poginuli u NATO bombardovanju zgrade RTS-a.
“Istraga u slučaju Milana Pantića ide u dobrom smeru i očekuje se saslušanje jednog od mogućih počinilaca u Nemačkoj. U predmetu Dade Vujasinović neophodno je uraditi superveštačenje i to će uskoro učiniti Nacionalni forenzički institut iz Haga. U slučaju ubijenih novinara RTS-a čekaju se još neka kadrovska rešenja, na primer u Vojno-bezbednosnoj agenciji, kako bismo mogli da dobijemo ozbiljniju dokumentaciju. Uskoro ćemo poslati zahtev da se skine oznaka tajnosti sa dve osobe koje još nisu saslušane, a koje se nalaze u lancu odgovornosti kada je reč o ratnom stanju i evakuaciji RTS-a", rekao je Veran Matić.
Predstavnici novinarskih udruženja položili su vence na mestu na kom je 11. aprila 1999. ubijen vlasnik Dnevnog telegrafa i pozvali vlast da konačno kazni izvršioce i nalogodavce.
Vaš browser nepodržava HTML5
Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, rekao je da se čini da nije daleko trenutak kada će odgovorni biti izvedeni pred lice pravde.
“Država je učinila važan korak. Pokrenut je mehanizam i sada nazad nema. Ili ćemo vrlo brzo saznati imena nalogodavaca i ubica, ili ćemo se još jednom uveriti da je Srbija društvo u kom su zločinci jači od žrtava. Iako smo svo vreme znali ko je odgovoran za njegovu smrt, ubice su nam se podsmehivale iza ugla skrivajući odgovorne od ruke pravde.”
Zbog sumnje da su učestvovali u ubistvu Slavka Ćuruvije nedavno su uhapšeni radnici nekadašnje Državne bezbednosti Srbije Ratko Romić i Milan Radonjić, a specijalno tužilaštvo istragu vodi i protiv Miroslava Kuraka i Radomira Markovića, bivšeg načelnika DB-a.
„Nema praznog hoda, svakog dana se saslušavaju novi svedoci, do sada je saslušano nekoliko desetina. Ubeđen sam da se za pisanje optužnice neće koristiti maksimalni zakonski rok od šest meseci od pokretanja istrage, već da će optužnica ranije biti podignuta.“
Istraga o ubistvu Slavka Ćuruvije pokrenuta je 13. januara ove godine. Osumnjičeni Miroslav Kurak, za kog su mediji pisali da je u Tanzaniji gde organizuje lov na afričke divlje životinje, nije dostupan pravosudnim organima i za njim je raspisana poternica. Radomir Marković je u požarevačkom zatvoru Zabela gde izdržava maksimalnu kaznu od 40 godina zbog ubistva političara Ivana Stambolića i četvorice funkcionera Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali. Godinama mediji u Srbiji spekulišu da je naređenje za ubistvo izdao Marković, a da je nalog stigao iz samog tadašnjeg vrha države od bračnog para Mirjane Marković i Slobodana Miloševića.
Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara, kaže da je Srbija danas korak bliže dokazu da je unutar državnog aparata postojalo zločinačko udruženje koje je odgovorno za smrt Slavka Ćuruvije.
„Ako se dokaže da su to ljudi koji su ubili Slavka čini mi se da smo tek na početku i da će to da izazove zemljotres o čijim posledicama i poukama ćemo morati tek da počnemo da razgovaramo. Ali se u svakom slučaju sada nadam da će se to desiti ove godine.“
Prpa: Nisam optimista
Novinar i vlasnik "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" Slavko Ćuruvija likvidiran je tokom NATO bombardovanja Srbije 1999, samo pet dana nakon što je u listu "Politika ekspres" optužen za "priželjkivanje bombi" i "izdaju". Ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999, u pasažu zgrade u kojoj je stanovao. Ubice su u njega sa leđa ispalile 17 metaka.
„Nisam toliki optimista da poverujem da je istraga na korak od optužnice, ali je važno da tužilaštvo konačno radi svoj posao. Ključno pitanje je utvrditi ulogu države u ubistvima ljudi koji nisu bili istomišljenici režima. Moraju biti otkriveni centri prikrivene moći kojima se služe političke elite, oni moraju biti demontirani. To ide u paketu koji se zove pravna država i demokratija.“
Osim likvidacije Slavka Ćuruvije, u Srbiji su nerešena i ubistva dopisnika Večernjih novosti iz Jagodine Milana Pantića i novinarke Duge Radislave Dade Vujasinović. Komisija za rasvetljavanje ubistava novinara radi i na slučaju 16 novinara Radio televizije Srbije koji su poginuli u NATO bombardovanju zgrade RTS-a.
“Istraga u slučaju Milana Pantića ide u dobrom smeru i očekuje se saslušanje jednog od mogućih počinilaca u Nemačkoj. U predmetu Dade Vujasinović neophodno je uraditi superveštačenje i to će uskoro učiniti Nacionalni forenzički institut iz Haga. U slučaju ubijenih novinara RTS-a čekaju se još neka kadrovska rešenja, na primer u Vojno-bezbednosnoj agenciji, kako bismo mogli da dobijemo ozbiljniju dokumentaciju. Uskoro ćemo poslati zahtev da se skine oznaka tajnosti sa dve osobe koje još nisu saslušane, a koje se nalaze u lancu odgovornosti kada je reč o ratnom stanju i evakuaciji RTS-a", rekao je Veran Matić.