Institut za nestale osobe u BiH identifikovao je 162 žrtve ratova devedesetih čiji su posmrtni ostaci pronađeni tokom sanacije jezera Perućac. Među identifikovanima najviše je žrtava iz Višegrada, Srebrenice ali i otetih građana u Sjeverinu i Štrpcu kao i kosovskih Albanaca, kažu sagovornici RSE u Sarajevu i Beogradu.
Još 40 žrtava ostalo je neidentifikovano pa se upućuje apel onima koji tragaju za nestalima da daju krv, ako to nisu učinili, kako bi se DNK analizom proverilo da li su među njima njihovi rođaci.
Među identifikovanim ostacima izvađenim iz jezera Perućac poslednje dve godine, kada je ispuštena voda otkrila do tada skrivene ljudske kosti, su i članovi najuže porodice Bakire Hasečić iz Višegrada, predsednice Udruženja žena žrtva rata u BiH. Od 27 nestalih članova porodice za sudbinu nekih je saznala tek sada.
„Pre par dana sam saznala da su identifikovani bratovljeva deca Alma i Nemir, dajdža Azem, nena Nefa i druga jetrva Hana, dok još nisam pronašla jetrvu Nezimu i njenog oca Osmana. To se sve dogodilo u centru grada, graniči se kuća sa sportskim centrom Ušće gde je danas izgrađen Kamengrad. Šta da vam kažem, jako je bolno 20 godina čekati i na kraju pronađeš jednu-dve kosti, da se zna napokon da je grobnica Drina“, kazala je Hasečić.
Meriha Merdžić će najzad sahraniti svog 16-ogodišnjeg brata.
“Ubijen je pred očima moje majke. Od tog danas do danas, dakle 19 godina nismo znali gde je odneseno i bačeno telo. A za oca nikada nisam saznala gde je”, priča ona.
Amor Mašović iz Instituta za nestale BiH kaže da pronađeni ostaci potvrđuju stravične zločine počinjene pre svega nad civilima u Višegradu.
„Činjenica je da ovde imamo 50 posto žrtava koje apsolutno isključuju bilo kakvu mogućnost da su bili pripadnici bilo kakvih vojnih formacija. Dakle, od 162 identifikovane žrtve, 40 su žene, neke su imale 86 godina. 10 njih su djeca, muška i ženska. 36-oro su stariji od 60 godina. Višegrad je jedna od opština koja iskače po broju žrtava žena i djece iz proseka u BiH i celog ex-jugoslovenskog. Prosjek u BiH nestalih žena je 13 odsto od ukupnog broja, a Perućac pokazuje da je 25 procenata žrtava žena, što je dvostruko više“, naglašava Mašović.
Necivilizacijski odnos spram zločina u Višegradu
Zamenik tužioca za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić smatra da su, iako će biti još posla za sudske organe jer još ima onih koji se slobodno kreću, a njihove žrtve su ili još uvek u Perućcu ili su upravo identifikovane, ipak, glavni počinioci iza rešetaka.
„Perućac je, ako tako možemo da izdvojimo prema nekim zločiima, očigledno bilo mesto gde su braća Lukić, prvenstveno Milan, uklanjali tragove svog zločina. Kao što znate taj postupak se još uvijek vodi u Hagu i nije okončan“, kaže Vekarić pominjući još neke kojima se sudi za te zločine i u BiH i u Srbiji.
Međutim, Perućac ne krije samo bošnjačke, već i žrtve drugih zločina.
„Prema našim saznanjima, imate seriju iz 2001. i 2002. godine kada je u Perućcu nađena hladnjača sa telima kosovskih Albanaca, zatim sad nedavno, prošle godine, 11 tela žrtava iz Sjeverina. Isto tako identifikovane su žrtve iz Štrpca, tako da imamo veoma veliki broj žrtava iz poznatih predmeta. Međutim, identifikovana su i dva tela vojnika koji su bili na odsluženju vojnog roka i srpskih civila koji su ubijeni i bačeni u Perućac", navodi Vekarić.
Amor Mašović demantuje da među ubijenima ima srpskih civila.
„Pronađeni su ostaci dva srpska vojnika, postoji još jedan neidentifikovani srpski vojnik. To su jedine osobe srpske nacionalnosti među identifikovanim žrtvama. Uz Bošnjake, imamo srpske i crnogroske državljane iz voza otetih u Štrpcima. Neke osobe Bošnjaci su nestali daleko od Perućca, na području Rudog, Foče, Rogatice...“, kazao je Mašović.
Jezero Perućac i reka Drina je masovna grobnica čije tajne otkrivaju Institut za nestale BiH u saradnji sa sličnim institucijama Srbije, Crne Gore i Kosova. Deo užasnih zločina još uvek je skriveno u dubinama jezera koga obavija zavera ćutnje.
Naći ćete retko koga ko će svedočiti o plutanju bošnjačkih leševa u prvoj polovini 90-ih ili o hladnjačama prepunih tela pobijenih Albanaca sa Kosova. Sadašnji Višegrad u kome na mestu zločina niče Kusturičin, nepravedno je reći Andrićev Kamengrad, bio je ravnodušan svedok onoga što je radio sanacioni tim među kojima su bili i rođaci u potrazi za kostima svojih najbližih.
„To je ono što najviše zbunjuje, boli žrtve, što je odnos današnjih stanovnika Višegrada spram svih zločina počinjenih u Višegradu potpuno neprihvatljiv, necivilzacijski. Slavi se povratak Mitra Vasiljevića uz muziku... A dva i po mjeseca, koliko je trajala asanacija jezera Perućac, niko, apsolutno niko od lokalnih predstavnika vlasti, izuzev onih iz redova bošnjačkog naroda, nije došao da posjeti ovaj tim, niko se nije udostojio da nas pita treba li da vam donesemo kanister vode...“ rekao je Mašović.
Još 40 žrtava ostalo je neidentifikovano pa se upućuje apel onima koji tragaju za nestalima da daju krv, ako to nisu učinili, kako bi se DNK analizom proverilo da li su među njima njihovi rođaci.
Među identifikovanim ostacima izvađenim iz jezera Perućac poslednje dve godine, kada je ispuštena voda otkrila do tada skrivene ljudske kosti, su i članovi najuže porodice Bakire Hasečić iz Višegrada, predsednice Udruženja žena žrtva rata u BiH. Od 27 nestalih članova porodice za sudbinu nekih je saznala tek sada.
„Pre par dana sam saznala da su identifikovani bratovljeva deca Alma i Nemir, dajdža Azem, nena Nefa i druga jetrva Hana, dok još nisam pronašla jetrvu Nezimu i njenog oca Osmana. To se sve dogodilo u centru grada, graniči se kuća sa sportskim centrom Ušće gde je danas izgrađen Kamengrad. Šta da vam kažem, jako je bolno 20 godina čekati i na kraju pronađeš jednu-dve kosti, da se zna napokon da je grobnica Drina“, kazala je Hasečić.
Meriha Merdžić će najzad sahraniti svog 16-ogodišnjeg brata.
“Ubijen je pred očima moje majke. Od tog danas do danas, dakle 19 godina nismo znali gde je odneseno i bačeno telo. A za oca nikada nisam saznala gde je”, priča ona.
Amor Mašović iz Instituta za nestale BiH kaže da pronađeni ostaci potvrđuju stravične zločine počinjene pre svega nad civilima u Višegradu.
„Činjenica je da ovde imamo 50 posto žrtava koje apsolutno isključuju bilo kakvu mogućnost da su bili pripadnici bilo kakvih vojnih formacija. Dakle, od 162 identifikovane žrtve, 40 su žene, neke su imale 86 godina. 10 njih su djeca, muška i ženska. 36-oro su stariji od 60 godina. Višegrad je jedna od opština koja iskače po broju žrtava žena i djece iz proseka u BiH i celog ex-jugoslovenskog. Prosjek u BiH nestalih žena je 13 odsto od ukupnog broja, a Perućac pokazuje da je 25 procenata žrtava žena, što je dvostruko više“, naglašava Mašović.
Necivilizacijski odnos spram zločina u Višegradu
Zamenik tužioca za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić smatra da su, iako će biti još posla za sudske organe jer još ima onih koji se slobodno kreću, a njihove žrtve su ili još uvek u Perućcu ili su upravo identifikovane, ipak, glavni počinioci iza rešetaka.
Amor Mašović
„Perućac je, ako tako možemo da izdvojimo prema nekim zločiima, očigledno bilo mesto gde su braća Lukić, prvenstveno Milan, uklanjali tragove svog zločina. Kao što znate taj postupak se još uvijek vodi u Hagu i nije okončan“, kaže Vekarić pominjući još neke kojima se sudi za te zločine i u BiH i u Srbiji.
Međutim, Perućac ne krije samo bošnjačke, već i žrtve drugih zločina.
„Prema našim saznanjima, imate seriju iz 2001. i 2002. godine kada je u Perućcu nađena hladnjača sa telima kosovskih Albanaca, zatim sad nedavno, prošle godine, 11 tela žrtava iz Sjeverina. Isto tako identifikovane su žrtve iz Štrpca, tako da imamo veoma veliki broj žrtava iz poznatih predmeta. Međutim, identifikovana su i dva tela vojnika koji su bili na odsluženju vojnog roka i srpskih civila koji su ubijeni i bačeni u Perućac", navodi Vekarić.
Amor Mašović demantuje da među ubijenima ima srpskih civila.
„Pronađeni su ostaci dva srpska vojnika, postoji još jedan neidentifikovani srpski vojnik. To su jedine osobe srpske nacionalnosti među identifikovanim žrtvama. Uz Bošnjake, imamo srpske i crnogroske državljane iz voza otetih u Štrpcima. Neke osobe Bošnjaci su nestali daleko od Perućca, na području Rudog, Foče, Rogatice...“, kazao je Mašović.
Jezero Perućac i reka Drina je masovna grobnica čije tajne otkrivaju Institut za nestale BiH u saradnji sa sličnim institucijama Srbije, Crne Gore i Kosova. Deo užasnih zločina još uvek je skriveno u dubinama jezera koga obavija zavera ćutnje.
Naći ćete retko koga ko će svedočiti o plutanju bošnjačkih leševa u prvoj polovini 90-ih ili o hladnjačama prepunih tela pobijenih Albanaca sa Kosova. Sadašnji Višegrad u kome na mestu zločina niče Kusturičin, nepravedno je reći Andrićev Kamengrad, bio je ravnodušan svedok onoga što je radio sanacioni tim među kojima su bili i rođaci u potrazi za kostima svojih najbližih.
„To je ono što najviše zbunjuje, boli žrtve, što je odnos današnjih stanovnika Višegrada spram svih zločina počinjenih u Višegradu potpuno neprihvatljiv, necivilzacijski. Slavi se povratak Mitra Vasiljevića uz muziku... A dva i po mjeseca, koliko je trajala asanacija jezera Perućac, niko, apsolutno niko od lokalnih predstavnika vlasti, izuzev onih iz redova bošnjačkog naroda, nije došao da posjeti ovaj tim, niko se nije udostojio da nas pita treba li da vam donesemo kanister vode...“ rekao je Mašović.