Žene u Srbiji od Nove godine radiće pola godine duže kako bi stekle starosni uslov za odlazak u penziju, najavili su nadležni.
Ova mera, koju kritikuju pojedina penzionerska udruženja, deo je dugoročne državne strategije da žene u penziju odlaze sa 65 godina života, čime bi se po tom kriterijumu izjednačile sa muškarcima.
Lara Lebedinski, iz beogradskog Instituta ekonomskih nauka, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da se takvo rešenje primenjuje u nekim zemljama Evropske unije.
"To je opravdano u smislu izjednačavanja prava. Smatralo se da su žene diskriminisane time što su ranije odlazile u penziju, što je dovodilo do toga da su njihove penzije manje. Ali sa druge strane siromaštvo u Srbiji je visoko, pogotovu žena. Tako da žene koje su nezaposlene, a koje će steći pravo na starosnu penziju, one duže moraju da čekaju na penziju što će se loše odraziti na njihov materijalni status", navela je Lebedinski.
Starosna granica za odlazak žena u penziju pomera se za šest meseci, na 62 godine i šest meseci života i najmanje 15 godina staža, propis je koji od 1. januara stupa na snagu u skladu sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2015. godine.
Planirano je da zaključno sa 2032. godinom, kao danas muškarci, i žene u Srbiji sa 65 godina života stiču pravo na starosnu penziju.
"To je jedna nehumana varijanta. Ovo je produženje koje bi trebalo da utiče na to da imamo što manje radnih mesta, da što više izrabljujemo ljude koji su na granici svog radnog veka, i da se na taj način napravi situacija u kojoj neki neće ni dočekati penziju", kaže Mihajlo Radović, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije.
Beograđanke sa kojima smo razgovarali različito ocenjuju ove mere. Tamara Paić i Milica Jovanović nisu zadovoljne.
"Užas. Radim već 32 godine. Kada sam ja počela kao tinejdžerka od 19 godina žene su u penziju odlazile sa 30 godina staža. A sada, kako se približavam penziji, sve dalje je ta granica. Zamislite koliko je to godina radnog staža sa 65 godina života", kaže Paić, dok Jovanović dodaje: "Sačuvaj bože. Ja sam počela da radim kada sam imala 21 godinu, moraću da radim do 65, kad budem išla u penziju imaću 44 godine staža. To nije normalno."
Njihova sugrađanka Maja Petrović smatra da su promene dobrodošle.
"Šta ima u tome loše ako mogu da radim i želim da radim. Uvek će moći da se iskombinuju godine starosti i minimalni radni staž. Ako neko radi 40 godina moći će sa 60 u penziju", smatra Petrović.
Kako je saopštio Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju od 2019. godine muškarcima će biti potrebno 40 godina staža i najmanje 57 godina i osam meseci života, a ženama najmanje 38 godina i šest meseci staža i 57 godina života.
Lara Lebedinski, iz Instituta ekonomskih nauka, navodi da, osim evropskih trendova, pomeranje penzijske granice u Srbiji ima još jedan razlog.
"Novac koji zaposleni uplaćuju u PIO fond trenutno nije dovoljan da se isplate penzije. One se dodatno dotiraju iz državnog budžeta i jedan od ciljeva je da se smanji taj pritisak. U 2017. godini 31.3 odsto novca PIO fonda bilo je dotirano iz budžeta", navodi Lebedinski.
Pročitajte:
- Država plaća bolje od privatnika
- Meso srpsko, cene evropske
- Nevidljive penzije u nevidljivom budžetu Srbije
Prema važećem zakonu u Srbiji, pravo na starosnu penziju ostvaruju i svi osiguranici sa 45 godina radnog staža, bez obzira na godine života.
Planirana dinamika je da se u 2019. i 2020. starosna granica za žene pomera za šest meseci godišnje, dok će od 2021. to pomeranje biti usporenije, odnosno za dva meseca godišnje dok ne dostigne 65 godina u 2032.
U Udruženju sindikata penzionera Srbije ove mere vide kao smanjivanje njihovih prava, pogotovu nakon smanjenja penzija koje je vlast preduzela uz obrazloženje da je država pred bankrotom. Mihajlo Radović, iz tog udruženja, navodi.
"Čak 700.000 penzionera došlo je pod udar da nam od penzija otmu od 22 do 25 odsto. To je za četiri godine blizu milijardu evra", ističe Radović.
Vaš browser nepodržava HTML5
Protest penzionera u Beogradu: Vratite nam naše penzije
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku sa početka 2018, u Srbiji je više od 1,7 miliona penzionera, dok je zaposlenih nešto manje od 2.577.000. Kako se penzije u najvećoj meri isplaćuju dotacijama iz državne kase, mnogi od penzionera boje se da za njih dolaze teža vremena.
Mihajlo Radović kaže da za Novu 2019. ima jednu želju.
"Sam sebi poželeo bih nešto duži život da bi mogli da sačekamo da uspeju žalbe koje smo uputili Ustavnom sudu Srbije, i koje ćemo uputiti Sudu za ljudska prava u Strazburu, i da nam se naša imovina vrati", kaže Radović.
Prosečna penzija u Srbiji početkom 2018. bila je oko 196 evra, nakon nedavnog ukidanja mera za privremeno smanjenje država je najavila da će biti oko 223 evra, dok je minimalna potrošačka korpa, mesečni trošak za hranu i lične potrepštine za domaćinstvo, 311 evra.