Proteklih nekoliko godina, pored čuvenih pirotskih ćilima i kačkavalja, peglana kobasica postaje jedan od najprepoznatljivijih brendova tog regiona.
U Pirotu veruju da povećanje proizvodnje ovog vrhunskog autohtonog specijaliteta može podstaći razvoj tog kraja i doprineti boljoj zaposlenosti i zaradi lokalnog stanovništva.
Tradicija pravljenja peglane kobasice u pirotskom kraju stara je nekoliko vekova, ali se do pre nekoliko godina proizvodila samo za sopstvene potrebe u planinskim domaćinstvima. Njena proizvodnja za šire tržište obnovljena je pre pet godina, i stalno se povećava. U taj posao uključuje se sve veći broj ljudi, koji su u njemu prepoznali šansu za zaradu, pa se u Pirotu i okolini sada godišnje proizvede više od 1.000 kilograma, ovog suhomesnatog specijaliteta.
Dalibor Tošić, jedan od najvećih i najpoznatijih proizvođača peglane kobasice u pirotskom kraju smatra da taj poroizvod ima dobre izglede i za plasman na evropskom tržitštu, a samim tim i dobru zaradu lokalnog stanovništva uključenog u lanac proizvodnje.
„Stvarno može da se ostvari dobar ekonomski interes, što je najbitnije za održivi razvoj Pirota i okolnih sela, s obzirom da mi kupujemo stoku od ljudi iz okolnih sela, a peglanu kobasicu šaljemo dalje na tržište. Prodajemo je u našem restoranu, na pirotskom tržištu, šaljemo je restoranima u Beogradu i delikatesnim prodavnicama suhomesnatih proizvoda. Peglana kobasica je sve zastupljenija na tržištu, a stalno osvajamo nova. Novac dolazi ljudima u Pirotu i okolini“, kaže Tošić.
Peglana kobasica se proizvodi bez konzervansa, aditiva i veštačkih boja, bez termičke obrade i izlaganja dimu, zbog čega se, po rečima našeg sagovornika, može smatrati potpuno ekološkim proizvodom.
„Posebna je po tome što se pravi od najčistijeg mesa. U nju ide najkvalitetnija kombinacija kozjeg, ovčjeg i junećeg mesa. Meso se čisti od masnoća i loja, dodaju se začini. Meso se potom melje, mesi i onda ide proces sušenja na vazduhu, bez termičke obrade, bez dima, i taj proces traje trideset dana. Pri tom se kobasica svakog drugog dana pegla flašom da bi se istisnuli vazduh i vlaga i ona na kraju dobije oblik potkovice i neponovljiv ukus“, kaže naš sagovornik.
Tošić kaže da je Ministarstvo poljoprivrede obećalo svu potrebnu pomoć za zaštitu geografskog porekla peglane kobasice, a on je već opremio radionicu i pokrenuo procedure za njenu registraciju i primenu HASAP standarda jer su to osnovni preduslovi za zaštitu geografskog porekla i brendiranje na evropskom tržištu.
„Najbitnije je da je meso od staroplaninske stoke koja je na ispaši na Staroj Planinijer se od nje dobija najbolji kvalitet peglane kobasice. Zbog toga se nadamo da ćemo dobiti sertifikat proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom. Brend je stvarno najkvalitetniji proizvod, a ovakvu kobasicu je najteže napraviti, pa imamo veliku razvojnu perspektivu.“, zaključuje Tošić.