Pavel Trojan je rođen u Pragu 1979. gde i sada živi sa svom vojvođanskom suprugom. Ima dvoje dece. Završio je studije srpskog i poljskog jezika na Katedri za Slavistiku na Karlovom Univerzitetu u Pragu, radi kao ekspert za program u Poljskom institutu u Pragu.
U slobodno vreme se bavi Balkanom preko nevladine organizacije Džezva.cz. Ove godine je izdao knjige "Ubili su nam Ferdinanda" (zajedno sa reporterom Martinom Ježekom), "Turistički vodič kroz Bosnu i Hercegovinu" i "Turistički vodič kroz Prag 3".
Subota, 29. novembar
Svake godine u slično vreme već od 1962. godine nekoliko miliona Čeha uključi televizor da odgleda najpoznatije i najstarije pop-muzičko takmičenje u ovoj regiji "Češki Slavuj". Za mene je to samo potvrda teze da su Česi, iako poznati u Evropi kao manje-više liberalan narod (uglavnom zbog seksa i droge, rekli bi zli jezici), itekako konzervativni...
Za razliku od Srba, Hrvata ili Bošnjaka - mi uglavnom nemamo Boga, ostalo je nekako i slično. Pevač Karel Gott, koji zaista jeste odličan, je ponovio svoj trijumf ponovo osvojivši nagradu za najboljeg češkog pevača - i to ni manje ni više po 39 put!
Mene je to sve na neki neobjašnjiv način podsetilo na nedavne izbore u Bosni i Hercegovini. Razmišljam o tome kako većina ljudi bira neki jučerašnji ili današnji status-quo – u Češkoj u pop-muzici, u BiH u politici – i boje se i bilo kakve promene. Šteta za nas sve.
Nedelja, 30. novembar
Nedelja je dan kada se ništa "nedělá", znači ne radi se. Od kada imamo decu, trudimo se da svaku nedelju provedemo porodično, bar malo, ako ne moram da odem na posao ili nismo na izletu van Praga. Sve više Čeha se zalaže da se u nedelju ne radi uopšte.
Prag
Za vreme komunizma nedeljom se nije radilo niti puno išlo u crkvu. Demokratija i kapitalizam (sestra i brat ili možda daleki rođaci?) su osim starih crkava otvorili i nove – super-hiper-giga-mega-supermarkete. Nedeljom kod praških supermarketa ne možete da nađete mesto za parkiranje. Svi sa poštovanjem pričamo o Nemačkoj, gde je nedeljom maltene sve zatvoreno, pa sednemo u kola i odemo na šoping.
Mi smo se danas borili na svoj način - otišli smo na dugi zajednički ručak u restoran sa dve druge praške češko-srpske porodice. Dugo se nismo videli i bilo nam je mnogo lepo pa smo se dogovorili da i ubuduće zajedno provedemo lagane i mirne nedelje. Supermarketi su danas imali o nekoliko mušterija manje.
Ponedeljak, 1. decembar
Ujutru sam otišao u Češki Radio da snimim emisiju oko mog vodiča kroz Bosnu i Hercegovinu koji je nedavno objavljen. Sedimo u studiju i ragovaramo o tome kako na češkom jeziku postoje turistički vodiči kroz neke daleke destinacije kao što su Reunion, Mauricius ili Šri Lanka, a kako je poslednji češki vodič kroz BiH napisan daleke 1912. godine.
Česi su posle 1878. godine odigrali veliku ulogu u novoj gradnji Sarajeva i drugih gradova naše tada zajedničke države. Češki arhitekt Karlo Paržik (Karel Pařík) ima čak svoj trg u bosanskohercegovačkom glavnom gradu. Kada se tome doda činjenica da su sto godina posle Sarajevskog atentata Česi počeli da se raspituju šta su radili njihovi dedovi za vreme Velikog rata, odgovor često bude – neuspešno su se borili u Podrinju sa srpskom vojskom.
I to su samo neki od razloga zbog kojih Česi odlaze sve više u državu za kojoj su do samo pre par godina bili uvereni da je previše opasna. Nadam se da smo današnjom emisijom ulili hrabrost i drugim sugrađanima koji su se smorili od "savršenosti" turizma na zapadu Evrope.
Utorak, 2. decembar
Ilustracija
Večeras će tri super jazz benda iz Poljske u praškom klubu Jazzdock odsvirati koncert, koji smo organizovali kao Poljski institut u Pragu. Ovo nije prvi put da razmišljam o tome da se u Pragu organizuje kulturni institut južnoslovenskog regiona, koji bi uz određeni pravni status i sredstva mogao da organizuje slične koncerte na "balkanski" način. Sale bi bile pune, Balkan je u Češkoj egzotičan i popularan. Znam da je odgovor ne, i znam da takav institut nikada neće biti osnovan, jer je mržnja ušla i u kulturu.
Srećom, u Pragu ima mnogo ljudi koji se bave organizacijom bosanskih, hrvatskih, makedonskih, slovenačkih i srpskih koncerata, pozorišnih predstava i sličnih događaja.
Čulo se u poslednih 20 godina puno o tome kako je taj "ratni" nacionalizam došao (ili se ponovo našao) u Australiju, Ameriku ili Nemačku... Češka je ipak ostala jugoslovenska.
P.S. Uveče je na TV-u emitovan film Sarajevski atentat. Zašto baš danas? Taj film iz 1975. godine čehoslovačko-jugoslovenske produkcije mi je jedan od omljenih. Glavnu ulogu je odigrala zvezda, kanadski glumac Christopher Plummer.
Sreda, 3. decembar
Popodne sam sa porodicom otišao u severnu Češku u planinsku kuću kod grada Jablonec na kurs dece sa autizmom koji traje sve do subote. DEJA-VU! Vratio sam se 25 godina nazad.
Sve nekako miriše ili bolje rečeno smrdi na taj mentalitet ljudi koji su posle drugog svetskog rata zauzeli kuće od Nemaca. Nemci su bili proterani, isto kao i u Bačkoj, odakle mi je žena. Kada osetite da je vašu kuću izgradio vaš deda drugačije je nego kada znate da je deda kuću dobio jer je 1945. godine prvi došao u neko nemačko selo u planinama.
Možda mi je tih 25 godina u Pragu i na studijama u inostranstvu prošlo previše brzo i zaboravio sam da se svet vrti negde brzo i negde polako.
Četvrtak, 4. decembar
Operator T-mobile se pre nekoliko dana pojavio na TV sa reklamom, gde Čeh – glupan - priča sa Poljakom, koji ga pokrade. Odgovor iz Poljske ambasade je došao u medije za nekoliko sati. Zamislite umesto T-mobile i Poljske ambasade druge subjekte i situacija je svakodnevna gde god da se nalazite na svetu. Uz jednu razliku.
Poljski mediji su brzo preuzeli vest da ih neko (češki T-mobile) kao naciju vređa i odjednom su masovno počeli da prete T-mobilu u Poljskoj (koji nema veze sa češkom reklamom iste firme) da odstupaju od ugovora i prelaze u konkurentske firme. To što se desilo je neverovatno.
U roku od 24 sata je T-mobile došao sa izvinjenjem i reklama više ne sme na TV. Zamislite novčanike nekoliko miliona ljudi u nekoj državi, koji su u stanju da promeniti mišljenje velikog nadnarodnog kolosa – T-mobile – u roku od 24 sata.
To je oružje! Mislim da smo u Češkoj zahvaljujući našem severnom komšiji doživeli nešto potpuno novo uz jednu sitnicu – mi se nećemo nikad ujediniti, ako nas neko bude prikazivao kao lopove. Nama bi to bilo svejedno.
Petak, 5. decembar
Petak izuzetak - kažu moji balkanski prijatelji iz praškog udruženja Lastavica. Neka nam svima bude izuzetan ne samo petak, ali svaki pojedinačni dan u životu.