Patrijarh srpski Pavle preminuo je u nedelju u 95. godini života u 10:45 časova na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu. Povodom smrti patrijarha, Vlada Srbije proglasila je u nedelju trodnevnu žalost i odredila 16, 17. i 18. novembar za Dane žalosti, saopšteno je iz vladine Kancelarije za saradnju s medijima.
U Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve potvrdili su da je patrijarh Pavle preminuo u nedelju, a biće sahranjen u četvrtak, 19. novembra, u rakovičkom manastiru, po svojoj želji koju je naveo i u testamentu, saopštio je u nedelju uveče episkop bački Irinej nakon sednice Sinoda SPC, dodavši da će opelo biti održano u Hramu svetog Save, a da će svi drugi detalji biti saopšteni u ponedeljak.
On je dodao da će se na čelu SPC do izbora novog patrijarha, nalaziti dosadašnji zamenik patrijarha mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.
Saučešće povodom smrti patrijarha SPC-u izrazili su državni zvaničnici, predstavnici stranaka i verskih zajednica.
Telo patrijarha Pavla dopremljeno je u nedelju sa Vojno medicinske akademije oko 15 časova u Patrijaršiju, gde su članovi Sinoda održali pomen, kojem je prisustvovao predsednik Srbije Boris Tadić i veliki broj crkvenih velikodostojnika.
Patrijarh Pavle bio je na lečenju u Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu od 13. novembra 2007., a 8. oktobra 2008. podneo je molbu Svetom arhijerejskom Saboru SPC da mu zbog zdravstvenih razloga i nemoći dozvoli da se povuče iz aktivne službe. Molba patrijarha Pavla na Saboru SPC 11. novembra 2008. nije usvojena.
KORACI SPC
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u nedelju da je smrt patrijarha Pavla “ogroman i nenadoknadiv gubitak”.
"Postoje ljudi koji samim činom postojanja povezuju čitav narod, takav je bio naš patrijarh. Njegov odlazak je i moj lični gubitak", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije je istakao da se u teškim i kompleksnim situacijama konsultovao sa patrijarhom Pavlom i da je uvek dobijao njegovo mišljenje.
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da su smrću patrijarha srpskog Pavla, Srpska pravoslavna crkva i narod izgubili mudrog poglavara.
Na vest o smrti patrijarha Pavla za RSE govori verski analitičar Mirko Đorđević:
"Rano je još, a svakako je danas rano na dan upokojenja, izricati ocenu patrijarha Pavla i njegove delatnosti. Jedno mogu danas da kažem - on je stupio na presto crkveni iste one godine, kada se na političkom kormilu Srbije, našao i Slobodan Milošević. Dakle, on je doživeo jedno vreme sunovrata, raspada države, krvavih ratova, koje je duboko pogodilo, delilo i samu Crkvu. Istoričari će o njemu sigurno govoriti duže i temeljnije. Ali, u ovom momentu se još jedna stvar mora naglasiti da je patrijarhu Pavlu bilo suđeno jedno zlo vreme, zlo vreme i za narod i za državu, vreme raspada i pomanjkanja temeljnih vrednosti, kako u Crkvi tako i u društvu. To vreme mi zovemo vreme sunovrata. On je to breme, danas to možemo pouzdano reći, zaista kao čovek hrabro nosio, boreći se i sa nevoljama starosti."
Ustav Srpske pravoslavne crkve predviđa da kada se "patrijaršijski presto uprazni" svu vlast preuzima Arhijerejski sinod SPC-a. Potom bi trebalo da se sastane Sabor, prvo vanredni, a nakon toga i izborni.
Kako kaže Mirko Đorđević, taj proces će biti okončan za četrdeset dana:
"I to će biti prilika da se stišaju žestoki sukobi koji osobito poslednjih godina potresaju Crkvu, i Sinod i Sabor, koji se popularno zovu borba za nasleđe ili budimo još konkretniji, borba za vlast," rekao je Đorđević.
BIOGRAFIJA
Patrijarh Pavle (svetovno ime Gojko Stojčević) rođen je 11. septembra 1914. godine u Slavoniji.
U proleće 1942. odlazi u manastir Svete trojice u Ovčaru, a od 1944. radio je kao veroučitelj i vaspitač u Banji Koviljači.
Zamonašio se 1948. u manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i dobio ime Pavle koje mu je dao iguman Julijan Knežević.
Jeromonah postaje 1954, ubrzo protosinđel, 1957. arhimandrit, a od 1955. dve godine je bio na poslediplomskim studijama u Atini. Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957. godine.
U oktobru 1957. ustoličen je u Prizrenu od episkopa Germana i zahumsko-hercegovačkog Vladislava.
Na vanrednom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 1. decembra 1990, kojem je predsedavao zagrebačko-ljubljanski mitropolit Jovan Pavlović, zamenik tada obolelog patrijarha Germana, izabran je za patrijarha.
U Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve potvrdili su da je patrijarh Pavle preminuo u nedelju, a biće sahranjen u četvrtak, 19. novembra, u rakovičkom manastiru, po svojoj želji koju je naveo i u testamentu, saopštio je u nedelju uveče episkop bački Irinej nakon sednice Sinoda SPC, dodavši da će opelo biti održano u Hramu svetog Save, a da će svi drugi detalji biti saopšteni u ponedeljak.
On je dodao da će se na čelu SPC do izbora novog patrijarha, nalaziti dosadašnji zamenik patrijarha mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.
Saučešće povodom smrti patrijarha SPC-u izrazili su državni zvaničnici, predstavnici stranaka i verskih zajednica.
Telo patrijarha Pavla dopremljeno je u nedelju sa Vojno medicinske akademije oko 15 časova u Patrijaršiju, gde su članovi Sinoda održali pomen, kojem je prisustvovao predsednik Srbije Boris Tadić i veliki broj crkvenih velikodostojnika.
Patrijarh Pavle bio je na lečenju u Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu od 13. novembra 2007., a 8. oktobra 2008. podneo je molbu Svetom arhijerejskom Saboru SPC da mu zbog zdravstvenih razloga i nemoći dozvoli da se povuče iz aktivne službe. Molba patrijarha Pavla na Saboru SPC 11. novembra 2008. nije usvojena.
KORACI SPC
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u nedelju da je smrt patrijarha Pavla “ogroman i nenadoknadiv gubitak”.
"Postoje ljudi koji samim činom postojanja povezuju čitav narod, takav je bio naš patrijarh. Njegov odlazak je i moj lični gubitak", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije je istakao da se u teškim i kompleksnim situacijama konsultovao sa patrijarhom Pavlom i da je uvek dobijao njegovo mišljenje.
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da su smrću patrijarha srpskog Pavla, Srpska pravoslavna crkva i narod izgubili mudrog poglavara.
Na vest o smrti patrijarha Pavla za RSE govori verski analitičar Mirko Đorđević:
"Rano je još, a svakako je danas rano na dan upokojenja, izricati ocenu patrijarha Pavla i njegove delatnosti. Jedno mogu danas da kažem - on je stupio na presto crkveni iste one godine, kada se na političkom kormilu Srbije, našao i Slobodan Milošević. Dakle, on je doživeo jedno vreme sunovrata, raspada države, krvavih ratova, koje je duboko pogodilo, delilo i samu Crkvu. Istoričari će o njemu sigurno govoriti duže i temeljnije. Ali, u ovom momentu se još jedna stvar mora naglasiti da je patrijarhu Pavlu bilo suđeno jedno zlo vreme, zlo vreme i za narod i za državu, vreme raspada i pomanjkanja temeljnih vrednosti, kako u Crkvi tako i u društvu. To vreme mi zovemo vreme sunovrata. On je to breme, danas to možemo pouzdano reći, zaista kao čovek hrabro nosio, boreći se i sa nevoljama starosti."
Ustav Srpske pravoslavne crkve predviđa da kada se "patrijaršijski presto uprazni" svu vlast preuzima Arhijerejski sinod SPC-a. Potom bi trebalo da se sastane Sabor, prvo vanredni, a nakon toga i izborni.
Kako kaže Mirko Đorđević, taj proces će biti okončan za četrdeset dana:
"I to će biti prilika da se stišaju žestoki sukobi koji osobito poslednjih godina potresaju Crkvu, i Sinod i Sabor, koji se popularno zovu borba za nasleđe ili budimo još konkretniji, borba za vlast," rekao je Đorđević.
BIOGRAFIJA
Patrijarh Pavle (svetovno ime Gojko Stojčević) rođen je 11. septembra 1914. godine u Slavoniji.
U proleće 1942. odlazi u manastir Svete trojice u Ovčaru, a od 1944. radio je kao veroučitelj i vaspitač u Banji Koviljači.
Zamonašio se 1948. u manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i dobio ime Pavle koje mu je dao iguman Julijan Knežević.
Jeromonah postaje 1954, ubrzo protosinđel, 1957. arhimandrit, a od 1955. dve godine je bio na poslediplomskim studijama u Atini. Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957. godine.
U oktobru 1957. ustoličen je u Prizrenu od episkopa Germana i zahumsko-hercegovačkog Vladislava.
Na vanrednom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 1. decembra 1990, kojem je predsedavao zagrebačko-ljubljanski mitropolit Jovan Pavlović, zamenik tada obolelog patrijarha Germana, izabran je za patrijarha.