Nakon što je nemačka kancelarka Angela Merkel ponovila u Prištini ono što je u avgustu rekla i u Beogradu - da Nemačka očekuje da Srbija, između ostalog, korak po korak ukine paralelne strukture vlasti na severu Kosova- postavlja se pitanje šta Beograd namerava da učini i da li se očekuje da počne da rešava taj problem do februara iduće godine.
Šef vladine kancelarije za odnose sa medijima Milivoje Mihajlović izjavio je za Radio Slobodna Evropa u razgovoru sa Ivom Martinović da bi ukidanje paralelnih institucija na Kosovu ugrozilo život Srba ali da će vlasti u Beogradu nastojati da dijalogom dođu do rešenja o svakom pitanju koje se tiče Kosova.
"Ukoliko ukidanje institucija znači sprečavanje, odnosno onemogućavanje opstanka Srba na Kosovu i Metohiji, verovatno da to nećemo na taj način posmatrati."
RSE: A znači li?
Mihajlović: Znači. Ako te institucije obezbeđuju opstanak Srba na Kosovu i ako su to institucije prosvete, zdravstva, lokalne uprave legitimno izabrane na legitimnim izborima koje obezbeđuju njihov opstanak, onda njihovo ukidanje znači smanjivati im šanse za opstanak na Kosovu.
RSE: Da li možemo reći da Beograd neće ukinuti institucije?
Mihajlović: Ne, ne možemo to reći, možemo reći da će Beograd po svakom pitanju koje se pokreće kad je u pitanju Kosovo razgovarati i do svakog rešenja dolaziti kroz demokratski dijalog, na demokratski način.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da će država povodom zahteva nemačke kancelarke Angele Merkel da se ukinu paralelne institucije na Kosovu doneti najbolju odluku, koja će biti najpodobnija i za građane koji tamo žive, ali i za sve građane Srbije.
“Ne može se jednim rezom to učiniti, imajući u vidu da su dugi niz godina postojale paralelne struktura od strane Albanca na Kosovu i Metohiji koje su se ticale i školstva i zdravstva”, rekao je Šutanovac.
Državni sekretar Ministarstva za Kosovo Oliver Ivanović kaže da Srbija taj deo teritorije smatra svojom:
"Mislim da će teško biti da se to ukloni, jer Srbi paralelnim institucijama nemaju nikakvu alternativu.“
Ukidanje nije među uslovima
Sever Kosova nije institucionalno umrežen u kosovsku državu, severno od Ibra su institucije koje su praktično deo Srbije. I škole, i bolnice i organi vlasti....Oni se i finansiraju iz budžeta Srbije. To je i linija po kojoj se očekivalo da će biti izdejstvovana podela Kosova.
Ipak, ukidanje paralelnih institucija nije zvanično jedan od tri uslova koje je 9. decembra ponovio Evropski savet, odlažući odluku o kandidaturi Srbije. Beogradska vlast je kao najveći benefit barikada pobune izneli baš to - što ukidanje paralalenih institucija nije na dnevnom redu prištinsko-beogradskog dijaloga i što nije uslov za kanidaturu Srbije.
Onda je nemačka kancelarka Angela Merkel u Prištini ponovila ono što je rekla i Beogradu u avgustu ove godine, a to je šta Berlin želi da Beograd učini:
"U našim direktnim razgovorima sa Srbijom, jasno smo stavili do znanja šta mi želimo. Potrebno je da se omogući slobodna trgovina – a to je trenutno nemoguće zbog barikada, da se sprovede sporazum o zajedničkoj kontroli granica i korak po korak trebamo da postignemo gašenje paralelnih struktura.“
Sutradan nakon ponovnog aktualizovanja pitanja paralalnih institucija, nemački ambasador u Beogradu Volfran Mas je na Televiziji B92 ovako protumačio reči kancelarke Merkel:
“Kancelarka je, kad je reč o paralelnim strukturama, jasno tokom svoje
Politički analitičar Predrag Simić razumeo je da Srbija do marta mora da reši ovaj problem i kaže da će to biti teško.
“Do marta meseca, mogućnosti da se nešto radikalno promeni su male. Pitanje ukidanja kosvskih institucija je nešto mnogo ozbiljnije i u ovom trenutku, posle šest meseci barikada na severu Kosova, te političke strukture su dosta utvrđene. To će biti teško. U praksi bi to značilo da se sledeći izbori u Srbiji ne bi, kao što je to do sada bio slučaj, organizovali u četiri
opštine na severu Kosova, što bi za onoga ko bi takvu odluku u Beogradu doneo bila smrtna presuda na izborima. Postoji verovatnoća, ali mislim da je ona na nivou statističke greške, da se do marta nešto može promeniti”, kaže Simić za RSE.
Podsetimo, u usvojenim Zaključcima Saveta EU 9. decembra, kada je odlučeno da se u februaru ponovo razgovara o kandidaturi Srbije, navedeno je da će odluka zavisiti od toga da li je učinjen napredak u primeni sporazuma postignutih u dijalogu sa Prištinom, uključujući sporazum o integrisanoj kontroli prelaza, da li je postigla dogovor o sveobuhvatnoj regionalnoj saradnji i da li je aktivno sarađivala da omogući Euleksu i Kforu da vrše svoje mandate.
Ako ukidanje paralelnih struktura i nije direktan uslov Brisela za martovsku odluku o kanadidaturi, on jeste za konačnu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. A bez toga, Srbiji nema mesta u evropskoj porodici.
Zato bi neophodno bilo da Beograd ozbiljno shvati poruku nemačke kancelarke, mnogo ozbiljnije nego što je to učinio u avgustu ove godine. Da se ne bi ponovilo decembarsko razočarenje.
Srbi na severu Kosova ponavljaju da u tom delu ne postoje paralelne institucije već da su one legitimne i legalne, odabrane od strane naroda. Jedan od lidera Srba u severnom delu Mitrovice Milan Ivanović ističe da je zahtev nemačke kancelarke Angele Merkel za ukidanje paralelnih institucija neprihvatljiv.
On ocenjuje da su te institucije jedine koje postoje, a preko kojih Srbi ostvaruju „neka od elementarnih ljudska prava“.
„Ukidanje naših institucija značilo bi potpuno ukidanje osnovnih ljudskih prava i to bi kao posledicu imalo etničko čišćenje Srba sa ovih prostora, to bi značilo progron Srba sa Kosova i Metohije, i zbog toga se takav zahtev ne može prihvatiti bez obzira na cenu“, kazao je on.
Normalizacija odnosa Prištine i Beograda je sad već jedan od uslova EU kako bi Srbija dobila status kandidata. Po rečima zvaničnika u Prištini, to međutim nije dovoljno kako bi se Srbija ubedila da prekine finansiranje paralelnih struktura na severu Kosova.
Politički savetnik u Ministarstvu unutrašnjih poslova Fisnik Rexhepi ističe da je u tom pogledu potreban jedan strožiji stav EU prema Srbiji, navodi Amra Zejneli u tekstu Srbi po svaku cenu žele da zadrže paralelne institucije.
Šef vladine kancelarije za odnose sa medijima Milivoje Mihajlović izjavio je za Radio Slobodna Evropa u razgovoru sa Ivom Martinović da bi ukidanje paralelnih institucija na Kosovu ugrozilo život Srba ali da će vlasti u Beogradu nastojati da dijalogom dođu do rešenja o svakom pitanju koje se tiče Kosova.
"Ukoliko ukidanje institucija znači sprečavanje, odnosno onemogućavanje opstanka Srba na Kosovu i Metohiji, verovatno da to nećemo na taj način posmatrati."
RSE: A znači li?
Mihajlović: Znači. Ako te institucije obezbeđuju opstanak Srba na Kosovu i ako su to institucije prosvete, zdravstva, lokalne uprave legitimno izabrane na legitimnim izborima koje obezbeđuju njihov opstanak, onda njihovo ukidanje znači smanjivati im šanse za opstanak na Kosovu.
RSE: Da li možemo reći da Beograd neće ukinuti institucije?
Mihajlović: Ne, ne možemo to reći, možemo reći da će Beograd po svakom pitanju koje se pokreće kad je u pitanju Kosovo razgovarati i do svakog rešenja dolaziti kroz demokratski dijalog, na demokratski način.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da će država povodom zahteva nemačke kancelarke Angele Merkel da se ukinu paralelne institucije na Kosovu doneti najbolju odluku, koja će biti najpodobnija i za građane koji tamo žive, ali i za sve građane Srbije.
“Ne može se jednim rezom to učiniti, imajući u vidu da su dugi niz godina postojale paralelne struktura od strane Albanca na Kosovu i Metohiji koje su se ticale i školstva i zdravstva”, rekao je Šutanovac.
Dragan Šutanovac
“Mislim da ćemo insistirati na tome da zaštita ljduskih prava i zaštita obrazovanja pre svega ostane sigurno sidro Srbije na Kosovu i Metohiji imajući u vidu da je prosto neprihvatljivo da deca uče po onim programima koje sprovodi Kosovo”, izjavio je ministar Šutanovac.Državni sekretar Ministarstva za Kosovo Oliver Ivanović kaže da Srbija taj deo teritorije smatra svojom:
"Mislim da će teško biti da se to ukloni, jer Srbi paralelnim institucijama nemaju nikakvu alternativu.“
Ukidanje nije među uslovima
Sever Kosova nije institucionalno umrežen u kosovsku državu, severno od Ibra su institucije koje su praktično deo Srbije. I škole, i bolnice i organi vlasti....Oni se i finansiraju iz budžeta Srbije. To je i linija po kojoj se očekivalo da će biti izdejstvovana podela Kosova.
Ipak, ukidanje paralelnih institucija nije zvanično jedan od tri uslova koje je 9. decembra ponovio Evropski savet, odlažući odluku o kandidaturi Srbije. Beogradska vlast je kao najveći benefit barikada pobune izneli baš to - što ukidanje paralalenih institucija nije na dnevnom redu prištinsko-beogradskog dijaloga i što nije uslov za kanidaturu Srbije.
Onda je nemačka kancelarka Angela Merkel u Prištini ponovila ono što je rekla i Beogradu u avgustu ove godine, a to je šta Berlin želi da Beograd učini:
"U našim direktnim razgovorima sa Srbijom, jasno smo stavili do znanja šta mi želimo. Potrebno je da se omogući slobodna trgovina – a to je trenutno nemoguće zbog barikada, da se sprovede sporazum o zajedničkoj kontroli granica i korak po korak trebamo da postignemo gašenje paralelnih struktura.“
Sutradan nakon ponovnog aktualizovanja pitanja paralalnih institucija, nemački ambasador u Beogradu Volfran Mas je na Televiziji B92 ovako protumačio reči kancelarke Merkel:
“Kancelarka je, kad je reč o paralelnim strukturama, jasno tokom svoje
Angela Merkel u poseti Beogradu
posete Beogradu iznela da u potpunosti cenimo da je to pitanje koje će zahtevati mnogo više vremena i niko nikada nije očekivao da se to može obaviti između avgusta i decembra i svakako ne može da se preduzme između decembra i marta. Ali, moramo da imamo na umu da u Rezoluciji 1244, a to je Rezolucija na koju se uvek poziva Vlada Srbije, jasno piše da Kosovo neće biti pod upravom Beograda. Sasvim je jasno da srednjoročno i dugoročno strukture koje su u sastavu beogradske administracije, nemaju tamo mesta.”Politički analitičar Predrag Simić razumeo je da Srbija do marta mora da reši ovaj problem i kaže da će to biti teško.
“Do marta meseca, mogućnosti da se nešto radikalno promeni su male. Pitanje ukidanja kosvskih institucija je nešto mnogo ozbiljnije i u ovom trenutku, posle šest meseci barikada na severu Kosova, te političke strukture su dosta utvrđene. To će biti teško. U praksi bi to značilo da se sledeći izbori u Srbiji ne bi, kao što je to do sada bio slučaj, organizovali u četiri
'Pitanje ukidanja kosvskih institucija je nešto mnogo ozbiljnije i u ovom trenutku, posle šest meseci barikada na severu Kosova, te političke strukture su dosta utvrđene', ocenjuje Predrag Simić.
Podsetimo, u usvojenim Zaključcima Saveta EU 9. decembra, kada je odlučeno da se u februaru ponovo razgovara o kandidaturi Srbije, navedeno je da će odluka zavisiti od toga da li je učinjen napredak u primeni sporazuma postignutih u dijalogu sa Prištinom, uključujući sporazum o integrisanoj kontroli prelaza, da li je postigla dogovor o sveobuhvatnoj regionalnoj saradnji i da li je aktivno sarađivala da omogući Euleksu i Kforu da vrše svoje mandate.
Ako ukidanje paralelnih struktura i nije direktan uslov Brisela za martovsku odluku o kanadidaturi, on jeste za konačnu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. A bez toga, Srbiji nema mesta u evropskoj porodici.
Zato bi neophodno bilo da Beograd ozbiljno shvati poruku nemačke kancelarke, mnogo ozbiljnije nego što je to učinio u avgustu ove godine. Da se ne bi ponovilo decembarsko razočarenje.
Srbi po svaku cenu žele da zadrže paralelne institucije
Iz Prištine Amra ZejneliSrbi na severu Kosova ponavljaju da u tom delu ne postoje paralelne institucije već da su one legitimne i legalne, odabrane od strane naroda. Jedan od lidera Srba u severnom delu Mitrovice Milan Ivanović ističe da je zahtev nemačke kancelarke Angele Merkel za ukidanje paralelnih institucija neprihvatljiv.
On ocenjuje da su te institucije jedine koje postoje, a preko kojih Srbi ostvaruju „neka od elementarnih ljudska prava“.
„Ukidanje naših institucija značilo bi potpuno ukidanje osnovnih ljudskih prava i to bi kao posledicu imalo etničko čišćenje Srba sa ovih prostora, to bi značilo progron Srba sa Kosova i Metohije, i zbog toga se takav zahtev ne može prihvatiti bez obzira na cenu“, kazao je on.
Normalizacija odnosa Prištine i Beograda je sad već jedan od uslova EU kako bi Srbija dobila status kandidata. Po rečima zvaničnika u Prištini, to međutim nije dovoljno kako bi se Srbija ubedila da prekine finansiranje paralelnih struktura na severu Kosova.
Politički savetnik u Ministarstvu unutrašnjih poslova Fisnik Rexhepi ističe da je u tom pogledu potreban jedan strožiji stav EU prema Srbiji, navodi Amra Zejneli u tekstu Srbi po svaku cenu žele da zadrže paralelne institucije.