Ko je za, a ko protiv Parade ponosa

Ilustrativna fotografija

Predstojeća “Parada ponosa” deli, ali i spaja javnost u Srbiji. Mnoge je iznenadila činjenica da su se podršci gej populaciji, pored ličnosti koje su poznate po angažmanu za ljudska prava, priključila i neka od imena koja dolaze iz sveta folk estrade. Kampanja protiv mržnje i nasilja uveliko je u toku, i čini se da u drugi plan baca pokušaje dela javnosti koji se zalaže za zabranu Parade ponosa.

Broj javnih ličnosti, koji uz podršku nedeljnoj Gej povorci poručuju da svi građani Srbije imaju jednaka prava, povećava se iz dana u dan, a glumci i muzičari snimili su i prve promo spotove.

“U mojoj Srbiji niko ne mora da krije koga voli- ni momak devojku, ni devojka momka, ni momak momka, ni devojka devojku. Ljubav nije da se krije!”


Ovom porukom sam sve rekao, kaže za naš program poznati beogradski glumac Nikola Đuričko, na pitanje šta ga je opredelilo da se priključi podršci gej populaciji:

„Tu se radi o pitanju osnovnih ljudskih prava i osnovnih ljudskih sloboda. Radi se o tome da ovde ljudi, koje ja često i ne razumem, ne slažem i ne delim njihove stavove po mnogim pitanjima, treba da imaju pravo da iskažu svoj stav, da budu drugačiji i da iskažu svoju seksualnu orijentaciju kakva god da je.


Zanimljivo je da su se u ovom stavu ujedinile brojne javne ličnosti poznate po zalaganju za ljudska prava, ali i, pomalo neočakivano, folk zvezde i voditelji ružičaste televizije. Tako se na istoj listi sa Želimirom Žilnikom, Biljanom Srbljanović, Mirom Karanović…našla i poznata Pinkova zvezda Sani Armani:

„Apsolutno sam za to da svi ljudi na ovoj planeti imaju jednaka prava. To se odnosi i na ljude koji nisu heteroseksualno opredeljeni. Tako da je, eto, moj razlog vrlo prost.“

Jasna je Sani Armani. Nekima, međutim, nije ni jasno, ni opravdano.

Istina, u mnogo manjem broju, drugi deo javnosti u Srbiji priključio se nedelju dana uoči “Parade ponosa” tzv. “Porodičnoj šetnji” u Beogradu, na koju je pozvala desničarska organizacija Srpski sabor "Dveri":

Uz crkvene pesme pomolili su se za tradicionalne vrednosti, i duhovnu i moralnu obnovu srpskog naroda, a ako je neko hteo “porodično” da svrati do Zoološkog vrta, direktor Vuk Bojović obezbedio im je upola jeftinije karte. Šetnju je podržao Ljubivoje Ršumović, poznat kao pesnik za decu:

“Zato što sam ja porodičan čovek, zato što je porodica osnovna ćelija društva. Ali to ne znači da sam ja protiv gej….pedera….ne znam u množini kako i da kažem… gej - gejovi? Neka rade šta god hoće, ali prenesite i vi njima moju poruku, homoseksualcima: Neka razmisle, neka ne guraju prst u oko ovom srpskom, ojađenom narodu, na razne načine ojađenom.

Glumac Nikola Đuričko ovako se osvrće na tvrdnje da gej populacija ugrožava vrednosti tradicionalne porodice, ali i neke svoje kolege koje su se našle na drugoj strani:

„Ne mislim da bilo kakva ljudska sloboda koja je zagarantovana može da ugrozi na bilo koji način srpku tradicionalnu porodicu. Pitanje je i šta je to srpska tradicionalna porodica ako to dolazi iz usta ostrašćenih nacionalista? Onda ja zaista ne delim te vrednosti. Smatram da moje kolege i ja, mi kao javne ličnosti, imamo pravo da zauzmemo svoj stav i da zauzmemo nečiju stranu. O tome se radi. Ako izborimo tu slobodu da svako ima pravo na svoje mišljenje, a da na taj drugi način ne ugrožava druge, onda smo se izborili za celu stvar.“

Ovaj deo javnosti ujedinio se upravo u borbi protiv mržnje i nasilja. Posle pretećih poruka i grafita koji su preplavili Beograd, ali i iskustava sa prethodnog okupljanja, kada su učesnici gej šetnje brutalno tučeni naočigled policije, bezbednost je glavna tema uči Parade ponosa. Ovim povodom ponovo se oglasio gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, koji iako još jednom podvlači da ne deli njihova uverenja, osuđuje mogućnost napada na učesnike:

“Kako će biti sprečeno da neko sa trideset metara baci kamen – ne znam, nisam stručan. Videćemo kako će proći. Jako bih voleo, verujte mi, da sve to prođe na način da se ljudi skupe, izraze svoje stavove, na način sa kojim se ja ne slažem, ali oni imaju to pravo. Niko im to pravo ne može oduzeti i da se sve završi bez ijedne razbijene glave, bez ikakvih posledica.”

Organizatori Parade ponosa pozvali su učesnike da 20. septembra političkim protestom, mirno i dostojanstveno pošalju poruku ravnopravnosti. Preporučuje se da ne dolaze malim ulicama i prečicama, da tokom čitavog programa ostanu na skupu, te da prate bezbednosna uputstva organizatora i redarske službe.