Parada ponosa, na kojoj je po prvi put u Srbiji učestvovao i jedan šef Vlade, održana je u nedelju u Beogradu bez većih incidenata. Privedena je jedna osoba - Sima Redžepović kome je Viši sud odredio pritvor do 30 dana. Redžepović se tereti za krivično delo pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije.
Uz premijerku Anu Brnabić, na događaj koji slavi različitost ali i upozorava na loš položaj LGBT populacije stigli su i ministar za rad Zoran Đorđević i njegov kolega ministar uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, kao i prvi čovek Beograda.
Srbija poštuje različitosti, poručila je predsednica Vlade.
"Moja poruka građanima Srbije je da će Vlada obezbediti poštovanje prava svim građanima - kako većine tako i manjine - i da ćemo ovim dati signal da je različitost nešto što može da doprinese da naše celo društvo bude još jače", rekla je Ana Brnabić medijima na Cvetnom trgu.
Vlada obezbediti poštovanje prava svim građanima: Ana Brnabić, prva predsednica Vlade Srbije na Prajdu
Na pitanje našeg novinara kada očekuje da će Prajd moći da se organizuje uz manje poicijske mere, Brnabić je ocenila da se od 2014. godine situacija sa održavanjem Prajda popravlja i da je od tada iz godine u godinu tom prilikom sve manje policije i incidenta.
"Nemamo tenzije nedeljama uoči Prajda, nećemo ih imati ni posle Prajda. Mislim da postižemo ono što smo želeli", rekla je Brnabić.
Kolonu, u kojoj je šetalo oko 1.000 ljudi, je predvodio kamion sa ozvučenjem. Učesnici su nosili šarene balone, zastave duginih boja, a atmosfera je bila, kako javljaju naši reporteri, kao na zabavi. Na čelu povorke istaknut je transparent "Za promenu".
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali rekao je da kao prvi čovek grada ima dužnost da prisustvuje svakoj većoj manifestaciji.
"Očekujem, kao i prethodne tri godine, da će sve proći u redu i da će Beograd još jednom pokazati da je grad u kojem svi imaju jednaka prava i da više nije vest ako je neko drugačiji od drugih", rekao je Mali.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je da se prava i položaj LGBTI zajednice popravljaju i da su oni ohrabreni da u sve većem broju podnose pritužbe.
"Radićemo na tome da se dalje unapređuju prava i LGBTI zajednice, ali i svih ostalih marginalizovanih grupa", rekla je Jankovićeva.
Zoran Pašalić, zaštinik građana, rekao je da je zadovoljan što je ovogodišnja Parada ponosa u Beogradu, kao i prethodne tri, održana bez incidenata. Ukazao je međutim da i dalje postoje brojni problemi sa kojima se suočavaju LGBTI osobe.
Fotogalerija RSE: Šetnja za ponos i prava LGBT osoba
Šetnja za ponos i prava LGBT osoba
"Niste sami"
Poruke aktivista i organizatora su da bi Parada trebalo da, između ostalog, doprinese tome da se predstavnici LGBTI zajednice osećaju prihvaćenim, slobodnim i bezbednim na ulicama svog grada, da ih podstakne da se deklarišu kao LGBTI, i da oni koji to još nisu učinili, to priznaju i objasne svojim porodicama.
"Kuma" Parade ponosa Jelena Karleuša poslala je "poruku ljubavi i mira", rekavši i da "nijedan bog ne može da ima ništa protiv ljudi koji mirno šetaju ulicama sa šarenim zastavicama".
Dodala je da je obaveza svih javnih ličnosti da se bore za ljudska prava jer se njihova reč čuje i ima uticaj.
"Ja sam i svoju decu naučila da vole i da to što mama piše levom rukom, ne treba da bude problem, već da je ona samo drugačija", rekla je Karleuša.
Okupljenima se obratila Jovana Prusina iz Inicijative mladih za ljudska prava. Njena poruka može se sažeti u dve reči: „Niste sami“:
„Svaki Prajd je prilika da našim prijateljicama i prijateljima iz LGBT populacije poručimo da niste sami. Zaista niste. Ovo prvenstveno govorim ljudima koji sisu ovde sa nama. Ljudima koji strahuju za svoju bezbednost. Onim ljudima koje popreko gledaju na ulicama sopstvenog grada. Niste sami. Mi stojimo sa vama, mi šetamo zbog vas, a više od svega želimo da šetamo upravo sa vama. Nadamo se da ćete nam se pridružiti već sledeće godine na Prajdu“, rekla je Prusina.
Problemi trans osoba: Sonja Sajzor (levo)
U borbi za elementarna prava
Među učesnicima Prajda bila je i Sonja Sajzor, transseksualna umetnica iz Beograda. Kaže da da dolazi od prve Parade ponosa kako bi se borila za svoja prava.
"Ja kao trans osoba nemam prava na dfokumenta sa svojim imenom i prezimenom, nemam endokrinološku podršku doktora, a kada doživim nasilje na ulici, u policiji mi se smeju i to nije u redu", kaže Sonja.
Učesnica Milena Vasić smatra da se položaj LGBT osoba iz godine u godinu menja nabolje, ali sporo:
"Nažalost, nije se promenilo u dovoljnoj meri, u smislu da mi još uvek nemamo ni jednu presudu koja sankcioniše zločin iz mržnje. To je jedna od stvari koje sistemski moraju da se menjaju", kaže Milena.
Na beogradskom Prajdu i ovog puta su prisutni gosti – po rečima organizatora iz 20 zemalja. Među njima i Edon Šileku – iz Prištine:
"Ovo je prvi put da učestvujem u Paradi ponosa. Nikada ranije nisam bio. Došli smo da podržimo ovaj Prajd. Moja poruka LGBT ljudima je: budite slobodni i ne obraćajte pažnju ni na koga", rekao nam je Edon Šileku.
Iskorak ili licemerje države?
Kao skup visokog rizika i ove godine učesnike su obezbeđivale jake policijske snage, a centar grada od prepodneva nadletao policijski helikopter.
U blizini Crkve svetog Marka okupila se manja grupa ekstremnih desničara, predvođennih jednim monahom.
Oni su pevali tradicionalne pesme, te nosili pravoslavne krstove i transparente protiv održavanja Prajda, a ispred njih je policijski kordon. Kako su rekli našem reporteru, njihova zamisao je da po završetku Prajda prošetaju trasom kojom su prošli učesnici Parade i "očiste" grad.
Grupa od desetak ljudi, većinom u monaškim odorama, okupila se ispred zgrade "Politike" u blizini Trga republike, ali incidenata niti tenzija nije bilo.
Kao i prethodnih godina, uoči Parade bile su vidljive jake policijske snage na svim punktovima od hotela "Moskva" do Cvetnog trga. Komunalne službe postavile su metalne i betonske barikade u poprečnim ulicama u odnosu na Ulicu kralja Milana.
Video RSE: Malobrojni protivnici beogradskog Prajda
Vaš browser nepodržava HTML5
Malobrojni protivnici beogradskog Prajda
“To govori da društvo nije zrelo za taj događaj, da je ono jako daleko od toga da samo stvori uslove za održavanje Parade ponosa ili da Parada izlazi iz onog što su potrebe društva. O tim potrebama govorimo godinama i decenijama – govorim o toleranciji”, komentariše pozorišni reditelj i pisac Zlatko Paković u razgovoru za RSE.
“Jednostavna je činjenica da ako niste homoseksualna osoba, ako nemate homoerotske aspiracije, da ne postoji nikakav razlog da vam to smeta kod nekog drugog. To je notorna činjenica, kao što neko ima plave, a neko crne oči. Mi se još uvek nalazimo u doba varvastva ako moramo o tim notornim stvarima da govorimo kao o suštinskim”, podvlači Paković.
Predstavnik organizacionog odbora Parade ponosa Goran Miletić rekao je agenciji Beta da je zadovoljan time što je ove godine znatno manje policije i što nije bilo incidenata pre događaja.
Društvo nije zrelo za taj događaj, ono je jako daleko od toga da samo stvori uslove za održavanje Parade ponosa: Zlatko Paković
Ovogodišnja Parada ponosa održava se nakon tri uspešno organizovane (2016., 2015. i 2014. godine), te tri ranije zabrane ovog skupa.
Policijske zabrane su preduzimane, kako je objašnjavano, kako bi se izbegle scene nasilja iz 2010. godine kada je u sukobima više od 5 000 policajaca, sa po procenama oko 6 000 huligana demoliran centar Beograda. Tada su povređena 124 policajca i 17 demonstranata, a do danas niko od vinovnika tih uličnih sukoba nije pravosnažno osuđen.
Treba podsetiti da se prvi pokušaj Prve parade ponosa zapravo dogodio 30. juna 2001. godine, kada se grupa aktivista okupila na beogradskom Trgu republike. Mali broj ljudi tada se našao na nezabeleženo brutalnom udaru huligana, koje je predvodio sveštenik (u međuvremenu mu je SPC oduzela to zvanje) Žarko Gavrilović.
Video RSE: Kratka istorija beogradskog Prajda
Vaš browser nepodržava HTML5
Kratka istorija beogradskog Prajda
“Mi smo ranije imali situaciju da prebijaju učesnike Parade i to je grozno jer pljušti krv”, podseća i Zlatko Paković.
“Ali ta krv jako dobro ilustruje krv morala ovog društva. Danas isti oni koji su bili protiv Parade ponosa, koji su podstrekivali ljude da biju učesnike, sada oni obezbeđuju tu Paradu. Sada je društvo, dakle, još licemernije nego što je bilo. Sada se krv ne pušta ali se negde skriveno ona i dalje proliva. Ništa se zapravo nije promenilo”, podvlači naš sagovornik.
Povoljnije prilike bez suštinskih prava
Ipak, iako opseg prava LGBT osoba formalno nije proširen (Srbija nema zakon koji bi dozvolio nasleđivanje imovine LGBT partnera ili sklapanje braka između LGBT osoba), mnogi pokazatelji govore da su, deceniju i po nakon prvih traumatičnih scena nastalih u pokušajima da se javnosti nametne rasprava o gej pravima, društvene prilike znatno povoljnije.
I sama LGBT scena u Srbiji danas je znatno šarenolikija. Kao izraz te raznovrsnosti, ali i neslaganja unutar LGBT pokreta, redovno se održava još jedna parade. Kao što je to bilo 24. juna ove godine:
Ta parada, međutim, nije imala podršku organizatora današnjeg skupa i obratno.
Video RSE: Prajd vikend u Beogradu, šetnjom protiv nasilja
Vaš browser nepodržava HTML5
Prajd vikend u Beogradu: Šetnjom protiv nasilja
No, kao najsnažniji dokaz teze o relaksaciji društvene klime poteže se i to što je juna ove godine Srbija za premijerku dobila Anu Brnabić, koja ne skriva svoj gej identitet. Očekuje se da će ona danas biti prisutna na Paradi ponosa, što je najavio i gradonačelnik Beogarda Siniša Mali.
U svakom slučaju, lično svojstvo Ane Brnabić izbilo ju je prvi plan ne samo domaćih nego i inostranih medija. Politička funkcija koju obavlja i prilike u kojima je prihvatila visoko zaduženje, barem u prvom trenutku, je zanemareno:
“Suštinska njena osobina je da li je ona sposobna da vrši funkciju premijerke, kao ključne funkcije u jednoj državi, ili je ona samo pdružena ruka funkcije predsednika Republike koju je zauzeo Aleksandar Vučić. To je suština. Sve ostalo je bacanje ljudima u oči ove nebitne karakteristike jer ja uporno govorim da je suštinski nebitno da li je neko gej ili gej. Suštinska stvar je da li su pravi ljudi na pravom mestu, kao što je suštinski bitno i da imamo društvo u kom je gej parade nešto normalno, da joj ne treba zaštita policije”, kaže Paković.
Huligani se primirili
Posebno zbunjuje to što su se talasi huliganskog nasilja na Paradama ponosa događali u vreme ranijih vlasti koje ni onda kada su obezbeđivale jaku policijsku zaštitu, sukobe i krvoproliće nisu uspevale da preduprede. Šta se promenilo od 2012. godine, pa su konvertirani nacionalisti predvođeni Srpskom naprednom strankom Aleksandra Vučića poslednjih godina uspeli da spuse društvene tenzije u odnosu prema LGBT populaciji?
Oni ne samo da su uspeli da obezbede održavanje skupa, nego su i akcije huligana svele na minimum, kao što je to bilo 28. septembra 2014. godine kada su poslednji put zabeležni sukobi, i to znatno nižeg inteziteta, izvan policijskog prstena koji je okruživao učesnike skupa.
Video RSE: Sukobi između huligana i policije u Beogradu
Vaš browser nepodržava HTML5
Sukobi između policije i huligana u Beogradu
“Samo se promenilo to da je policija možda obučenija nego što je bila i da su sada dobili druge direktive, kao što su ih dobijali i čuveni navijači koji su učestvovali u sprečavanju parade ponosa. I oni su svojevremeno iz istog centra dobili direktive da izađu na ulice. Dakle, naizgled naše društvo je sada upristojenije, ali je zapravo cinizam još veći”, uveren je Paković.
Dvostruki odnos prema LGBT populaciji uočljiv je i u izjavama mnogih zvaničnika. Od lidera “Jedinestvene Srbije”, jedne od partija vladajuće koalicije, Dragana Markovića Palme koji se i dalje protivi afirmaciji LGBT prava, ali ostaje u vlasti, pa sve do samog šefa države Vučića koji je poznat i po zbunjujućim izjavama poput one da poštuje prava svih građana, ali da mu ne pada na pamet da učestvuje na skupovima kao što je Parada ponosa.