Palmer: SAD podržavaju transformaciju Bezbednosnih snaga Kosova

Pozivajući Srbiju i Kosovo da uvide i iskoriste „istorijsku priliku“ za dogovor, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Metju Palmer rekao je u Beogradu da se Vašington ne zalaže ni za jedno konkretno rešenje za Kosovo, već da ohrabruje dve strane da ga same pronađu. Palmer je posle razgovora sa predsednikom Srbije ukazao na dugogodišnju podršku SAD transformaciji Bezbednosnih snaga Kosova, dok mu je Aleksandar Vučić preneo neslaganje sa takvom politikom.

Pročitajte i ovo: Ima li kosovske vojske bez izmene Ustava?

Palmer se sa Vučićem sastao nakon obraćanja učesnicima Beogradskog bezbednosnog foruma, gde se osvrnuo na izazove svih država Zapadnog Balkana u evroatlanskim integracijama.

Poslednji put, Palmer je u Beogradu bio u aprilu ove godine, u vreme krize pregovora Kosova i Srbije, a nakon što je posle zabrane ulaska, direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Marko Đurić priveden u Mitrovici i vraćen natrag u Srbiju. Pola godine kasnije, dijalog je ponovo u zastoju.

Visoki američki zvaničnik pozvao je obe strane da ne propuštaju istorijsku šansu za pronalaženje kompromisnog rešenja, te podvukao da se Amerika ne zalaže ni za jedan konkretan predlog.

„SAD ne daju prednost nijednom ishodu, ne propagiramo neko konkretno rešenje, nismo deo pregovora i ne guramo ideje. Ali, pokušavamo da ohrabrimo obe strane da nađu put napred i dođu do rešenja koje bi bilo trajno, održivo i koje može da bude prihvaćeno u javnosti obe strane", rekao je Palmer, te ponovio da SAD "ne nude nikakvu formulu“.

Pročitajte i ovo: Robert Kuper: Granice na Balkanu rešavati pojedinačno

Odgovarajući na pitanja učesnika Foruma, Palmer je naveo i da razume zabrinutost zbog ideja o, kako je naveo, „prilagođavanju granica“, ali je ocenio i da je zamrznuti konflikt „rizik po regionalnu stabilnost“.

"Kada je reč o eventualnim specifičnostima mogućeg sporazuma – mi još nismo još videli plan i sve dok nema konkretnog sporazuma, teško je pričati apstraktno. Svestan sam zabrinutosti zbog mogućih posledica prilagođavanja granica, po region. Nismo nesaosećajni prema toj zabrinurosti. Ali postoji i druga vrsta zabrinutosti ako ne bude postignut sporazum. Dugotrajan zamrznuti konflikt je takođe pretnja stabilnosti. Pitanje ovde je kako izbalansirati te rizike“, dodao je Plamer.

O nastavku dijaloga Beograda i Prištine, Palmer je razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Dvojica zvaničnika izneli su različite stavove kada je reč o formiranju Vojske Kosova.

„To je u direktnoj suprotnosti sa svim aktima međunarodnog javnog prava. Uveren sam da će Amerikaci razumeti naše molbe i da dobro razumeju da to može da ugrozi i mir i stabilnost, i da dovede do tragičnih posledica“, rekao je Vučić.

Da li Kosovo dobija svoju vojsku?

Palmer je sa druge strane izrazio podršku SAD transformaciji Bezbednosnih snaga Kosova.

„Stara je pozicija SAD da podržavaju tranziciju bezbednosnih snaga Kosova. Mi ostajemo pri toj poziciji. To je tranzicija koja će zahtevati dosta vremena i mi nameravamo da na tome pažljivo radimo sa našim partnerima u Prištini, kako bismo podržali tu tranziciju i kako bismo se uvereili da se odvija na pravi način i na način koji doprinosi miru i bezbednosti u regionu“, naveo je Palmer.

Za mir i napredak regiona, ukazao je američki zvaničnik učesnicima Beogradskog bezbednosnog foruma, važan je razvoj u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i drugim državama Zapadnog Balkana.

Makedonske političare je pozvao da „prevaziđu partijsku politiku u korist evropske budućnosti“, te podvukao da sporazum sa Grčkom nema alternativu ukoliko Skoplje želi da postane deo Evropske unije i NATO.

„Nema alternative, nema plana B, nema Prespe plus, boljeg rešenja koje čeka iza brda ukoliko makedonski parlament ne uspe da osigura dvotrećnisku većinu neophodnu za izmene Ustava. Lideri moraju da se izdignu iznad prtijske politike i da vide ovu istorijsku priliku, ona se neće ponovo pojaviti. Posebno, pozvali smo VMRO – DPMNE da dozvoli svojim predstavnicima da glasaju prema savesti, bez straha od osvete“, naveo je Palmer.

Bosna i Hercegovina ostaje ozbiljna briga za SAD, rekao je Palmer, navodećida su najveći problem te zemlje "korumpirani političari koji koriste nacionalističku retoriku da bi stvarali podele među ljudima".

„Da budem jasan, kao garant Dejtonskog sporazuma, SAD ostaju snažno posvećene očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine. Zauzećemo čvrst stav protiv svakoga ko bude radio na potkopavanju dejtonskih institucija. Ako vidimo da je dejtonski sistem ugrožen, delovaćemo“, naveo je Palmer.

Pročitajte i ovo: Ćerimagić: Nema lakih dogovora na Balkanu

Od Hrvatske, kao članice Evropske unije, SAD očekuju veći doprinos stabilnosti i razvoju BiH, ali pomoć i drugim susednim zemljama na putu ka članstvu. Crna Gora, kako je naveo, treba da bude ponosna na korake koje je preduzela u altanskim integracijama, ali „mora da udvostruči napore u procesu pristupa Evropskoj uniji, i da sprovede ključne reforme“.

Osvrnuo se i na Albaniju, rekavši da je i ta zemlja prešla veliki put i dodao da, imajući u vidu spremnost Brisela da otvori pregovore, ključno za vladu ostaje sprovođenje reformi.

U Beogradu je, kaže Palmer, prvi put bio 1993. godine, u jeku rata u BiH. Navodi da je od tada region prešao „veliki put“.

„Ali ostaje još veliki deo puta da bismo došli do zajedničke vizije, a to je region u potpunosti integrisan u evropsku porodicu naroda i NATO, onih zemalja koje imaju tu ambiciju“, rekao je Palmer.

On je dodao da SAD žele da pomognu svima, jer „jači Zapadni Balkan znači jaču Evropu i jače transatlantsko partnerstvo".