Palestinski predsednik Mahmud Abas imenovao je svog dugogodišnjeg ekonomskog savetnika za sledećeg premijera, suočen sa pritiskom SAD da reformišu Palestinsku upravu u okviru posleratne vizije Vašingtona za Pojas Gaze.
Mohamad Mustafa, ekonomista obrazovan u SAD i politički nezavisan, biće na čelu tehnokratske vlade na Zapadnoj obali koja je pod okupacijom. To imenovanje usledilo je manje od tri nedelje pošto je njegov prethodnik Mohamed Štajeh podneo ostavku, navodeći potrebu za promenama posle rata Izraela i Hamasa, kojeg SAD i Evropska unija smatraju terorističkom organizacijom.
Ta vlada bi potencijalno mogla da upravlja Pojasom Gaze, ali se ti planovi se suočavaju sa velikim preprekama, uključujući snažno protivljenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, kao i rat Izraela i Hamasa.
U saopštenju kojim je najavljivao imenovanje, Abas je tražio od Mustafe da sastavi planove za ponovno spajanje administracije na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze, sprovodi reforme u vladi, bezbednosnim službama i ekonomiji i bori se protiv korupcije.
Mustafa je rođen u gradu Tulkaremu na Zapadnoj obali 1954. godine i doktorirao je poslovnu administraciju i ekonomiju na Univerzitetu Džordž Vašington. Bio je na visokim pozicijama u Svetskoj banci, a bio je i vicepremijer i ministar ekonomije.
Trenutno je predsednik Palestinskog investicionog fonda, a takođe je savetovao kuvajtsku vladu i državni fond Saudijske Arabije, Javni investicioni fond.
Pročitajte i ovo: Ostavka palestinske vlade, potez koji otvara vrata za promjenePrethodni premijer Mohamed Štaje podneo je ostavku zajedno sa svojom vladom prošlog meseca, rekavši da su potrebni drugačiji aranžmani zbog "nove realnosti u Pojasu Gaze".
Palestinska uprava je uspostavljena 1990-ih kroz privremene mirovne sporazume i zamišljena je kao korak ka palestinskoj državnosti.
Mirovni pregovori su, međutim propadali u više navrata, poslednji put kada se Netanjahu vratio na vlast 2009. Hamas je preuzeo vlast u Pojasu Gaze od snaga lojalnih Abasu 2007. godine, ograničavajući njegova ograničena ovlašćenja na glavne centre stanovništva koji čine oko 40 odsto Zapadne obale koju je okupirao Izrael.
Abas je duboko nepopularan među Palestincima, od kojih mnogi vide Palestinsku upravu kao saradnike okupatora, jer sarađuje sa Izraelom po pitanjima bezbednosti. Njegov mandat je završio 2009. godine, ali je odbio da održi izbore, okrivljujući izraelska ograničenja.
Abas, za razliku od svojih rivala iz Hamasa, priznaje Izrael, odrekao se oružane borbe i posvećen je pregovaračkom rešenju koje bi stvorilo nezavisnu palestinsku državu uz Izrael. Taj cilj deli i međunarodna zajednica.
Palestinci žele da buduću državu čine Zapadna obala, Pojas Gaze i istočni Jerusalim koje je Izrael zauzeo u bliskoistočnom ratu 1967.
Izrael je anektirao istočni Jerusalim u potezu koji nije međunarodno priznat i smatra da je ceo grad – uključujući glavna sveta mesta Jevreja, hrišćana i muslimana – svojom nepodeljenom prestonicom. Izrael je izgradio mnoštvo naselja širom Zapadne obale, gde više od 500.000 jevrejskih doseljenika živi u neposrednoj blizini oko tri miliona Palestinaca.
Izrael je povukao vojnike i naseljenike iz Pojasa Gaze 2005. godine, ali je zajedno sa Egiptom uveo blokadu te teritorije kada je Hamas preuzeo vlast dve godine kasnije.
Netanjahu je posle obećao da će uništiti Hamas i zadržati bezbednosnu kontrolu nad Gazom, nakon što je ta radikalna palestinska organizacija izvela napad na jug Izraela 7. oktobra, ubivši, prema podacima Izraela, oko 1.200 ljudi i uzevši još 250 talaca.
U potonjim napadima Izraela na Pojas Gaze, prema podacima zdravstvenih vlasti pod kontrolom Hamasa, ubijeno je više od 31.000 ljudi.
Izvori: AP, AFP