Da li su odnosi Beograda i Berlina zahladili nakon što je, posle neformalnog briselskog susreta premijera Srbije i Kosova, srpska strana navela da Nemačka ima neprihvatljiv amandman na predlog platforme za pregovaračko poglavlje 35 kojim se, prema njihovom viđenju, od Beograda praktično traži priznanje kosovske nezavisnosti?
Premijer Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da će "pre otići iz Vlade, nego da pokvari prijateljstvo sa Nemačkom" (čime ponovo nagoveštava da bi platforma mogla biti povod za vanredne izbore), ali i podvlači da „neće dopustiti da Srbiju ucenjuju” iako mu, kako je rekao, “nije namera da odustane od evropskog puta”.
„Prvo, Srbija nije ucenjena! Srbija je evropska zemlja koja želi da se priključi Evropskoj uniji i trebalo bi da bude svesna da, da bi ste bili u EU, morate da imate dobre odnose sa susednim državama”, jasna je u razgovoru za RSE Doris Pak, poslanica Evropskog parlamenta i članica CDU, partije nemačke kancelarke Angele Merkel.
„To je činjenica i tu nema ničega novog. Srbija bi, dakle, trebalo da uradi sve što je u njenoj moći da zasnuje dobre odnose sa Kosovom“, konstatuje Pak.
Šta piše u Nacrtu pregovaračke platforme za poglavlje 35
U Nacrtu pregovaračke platforme za otvaranje poglavlja 35 o normalizaciji odnosa sa Kosovom nema novih uslova koji se nameću Srbiji, a nema ni dodatnog nemačkog amandmana na taj nacrt. Ne traži se ni direktno, ni indirektno, priznanje Kosova.
Ono na čemu Nemačka insistira jeste da se proces sveobuhvatne normalizacije odnosa između Beograda i Prištine završi do kraja pristupnih pregovora između Srbije i EU, ali toga nema u tekstu Nacrta, nije sadržano ni u kakvom amandmanu Nemačke, a nije ni nešto novo.
Ono što beogradski zvaničnici nisu saopštili svojoj javnosti jeste da u Nacrtu pregovaračke platforme za otvaranje poglavlja 35 EU ocenjuje da je Srbija dovoljno pripremljena da može da otvori poglavlje 35, pa u skladu sa tim, Evropska komisija i visoki predstavnik preporučuju otvaranje tog poglavlja.
Opširnije o sadržaju Nacrta pregovaračke platforme možete pročitati OVDJE.
Da se ne može govoriti o novim uslovima, poručio je i Aksel Ditman, nemački ambasador u Srbiji, nakon što su, po povratku iz Brisela, zvaničnici Srbije naveli da ih je tamo sačekao „novi nemački uslov“, dokument još nepovoljniji od platforme za pregovaračko poglavlje 35, koju je, podsetimo, pre nekoliko dana srpski premijer okarakterisao kao „grozni papir”.
Uprkos trenutnim tenzijama, Doris Pak ne veruje da je prošlo vreme u kome je Beograd izražavao poverenje u nemačke prijatelje, a Berlin uzvraćao pohvalama. Za poslednju, oštru izjavu o ucenama, smatra da je bila u funkciji unutrašnje politike.
„Milslim da je upućena biračima u Srbiji jer svi znaju da se ne možete pridružiti Evropskoj uniji dok ne raščistite odnose u vašem komšiluku, na jedan ili drugi način. Na tome sada i rade. U toku je dijalog sa Kosovom. To nije lako za Srbiju, nije lako ni za Kosovo. To svi vidimo, ali mislim da je to jedini način da se dođe do rešenja. To je ono što je traženo. Mislim da reč „ucena“ zaista nije adekvatna. Niko ne želi da ucenjuje Srbiju, već svi žele da je vide u EU, ali u okolnostima u kojima su susedi u regionu u dobrim odnosima“, komentariše Pak.
Doris Pak dodaje da ne veruje da bi cela ova priča, koju prate nervozne reakcije, mogla da ugrozi odnose sa Nemačkom, koji su u poslednje vreme napredovali.
„Ne, ne verujem da će ugroziti odnose, ali reči kao što su „ucenjivanje“ mogu biti shvaćene kao prepreka. U politici su reči ponekad kao oružje, ne bi trebalo da budu korišćene na taj način... Ali, mislim da se gospodin Vučić i gospođa (Angela) Merkel sastaju češće nego ranije. Mislim da oni poznaju jedno drugo, da razumeju jedno drugo i uverena sam da nemačka vlada neće biti uvređena“, rekla je Pak.
Podrška Kvinte
Premijer Aleksandar Vučić u razgovoru sa ambasadorima, foto: Vesna Anđić
Premijer se, u međuvremenu, sastao sa diplomatskim predstavnicima zemalja Kvinte (Italija, Velika Britanija, Nemačka, SAD, Francuska) i šefom Delegacije EU u Srbiji Majklom Devenportom. Mediji su atmosferu na sastanku opisali kao “tešku”.
Kako je saopšteno iz Vlade, razgovaralo se o pregovorima Beograda i Prištine, kao i o nacrtu platforme Evropske unije u pregovorima o Kosovu.
„Na otvorenom i sadržajnom sastanku, koji je trajao dva sata i petnaest minuta, razgovaralo se o svim nesuglasicama u implementaciji Briselskog sporazuma, kao i značajnim neslaganjima po pitanju prijema Kosova u Unesko“, saopšteno je iz Vlade.
Kako se dodaje, ambasadori Kvinte su „istakli posvećenost u podršci Srbije na njenom evropskom putu i, uprkos razlikama u pojedinim važnim pitanjima, nadu da se problemi i nesuglasice mogu rešavati dogovorom“.
Prethodno, Vučić je o temi Kosovo – EU razgovarao sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, a potom i sa patrijarhom Irinejem. Ministar pravde Nikola Selaković, koji je prisustvovao razgovorima, rekao je da je Vučić patrijarha i vladike upoznao sa svime što se dešavalo u prethodnih 100 dana, uključujući posledenj razgovore u Briselu, kao i da je predočio tešku političku situaciju.
„Nisam u prilici da govorim o svemu o čemu je bilo reči na tom sastanku, ali mogu da kažem da je premijer nesumnjivo rekao koja je naša pozicija kao države, koliko smo, u ekonomskom smislu, mi kao država vezani za EU, a koliko se sa druge strane nalazimo u teškoj političkoj situaciji“, kaže Selaković.
Oglasio se i predsednik Nikolić, koji je ovim povodom, u razgovoru sa delegacijom novinara iz Nemačke ponovio da „Srbija želi da bude u Evropskoj uniji, ali da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova“.
U slučaju priznanja Kosova, „mislim da bi u Srbiji bilo građanskog rata. U to sam potpuno ubeđen“, rekao je Nikolić.
Za to vreme, ostali politički činioci, raspravljaju da li će se uskoro ponovo ići na izbore, za šta bi, kako je nedavno rekao premijer, povod mogla da bude po Srbiju nepovoljna pregovaračka platforma za poglavlje 35.
“Očekujem da će predsednik vlade u narednih nekoliko dana saopštiti svoju odluku. Nakon toga će sve biti jasno”, rekao je ministar policije i potpredsednik SNS-a Nebojša Stefanović.
Šef poslaničke grupe SPS-a Đorđe Milićević kaže da će taj manji koalicioni partner poštovati svaku odluku koja u tom smislu bude doneta.
“Prva stvar koja je za nas najvažnija, to je novonastala situacija koja se tiče konkretno, poglavlja 35. Mi dajemo punu podršku predsedniku Vlade i Vladi Republike Srbije. Što se tiče vanrednih parlamentarnih izbora, predsednik Vlade Republike Srbije jedini ima legitimitet da donese takvu odluku”, navodi Miličević.
Da li bi i kakve posledice po evropski put Srbije mogla da ima trenutna situacija i eventualno zahlađenje odnosa sa Berlinom, nemačka političarka Doris Pak, ne želi da spekuliše. Umesto toga, poručuje – pustimo ih da rade:
„Pustimo ih da počnu sa poglavljem 35. Pustimo ih da rade na dijalogu, nedavno su se sastali u Briselu. Hajde da ne pričamo o tome „šta bi bilo kada bi bilo“. Pustimo ih da rade, pa ćemo videti.“