Moldavska predsednica imenovala mandatara posle ostavke premijerke

Moldavska premijerka Natalija Gavrilica (Gavrilita) koja je podnela ostavku u petak, 10. februara, 2023.

Moldavska predsednica imenovala je poslovnog čoveka i bivšeg ministra Dorina Rečana (Recean) za mandatara vlade posle iznenadne ostavke premijerke Natalije Gavrilice (Natalia Gavrilita) ranije danas.

Predsednica Maja Sandu rekla je na konferenciji za novinare da su članovi vladajuće Partije akcije i solidarnosti (PAS) prihvatili njen izbor Rečana za novog premijera, javio je AP.

On ima 14 dana da predloži parlamentu novu vladu.

"Znam da nam je potrebno jedinstvo i mnogo rada da prevazidjemo ovaj težak period s kojim se suočavamo. Teškoće u 2022. su odložile neke od naših planova, ali nas nisu zaustavile", rekla je Sandu i dodala je da u 2023. hoće da se usmeri na obnavljanje ključnih oblasti kao što su privreda zemlje i pravni sektor.

Moldavska premijerka Natalija Gavrilica (Gavrilita) podnela je u petak, 10. februara, ostavku samo godinu i po dana od imenovanja, što je automatski izazvalo ostavku celog kabineta i gurnulo jednu od najsiromašnijih zemalja Evrope u političku krizu dok rat besni u susednoj Ukrajini.

Gavrilica je rekla na konferenciji za novinare da je "došlo vreme" da objavi svoju ostavku. Ona je dodala da niko nije očekivao da će njena vlada, izabrana u leto 2021. "morati da upravlja sa toliko kriza izazavanih ruskom agresijom u Ukrajini".

Ovaj potez dolazi u trenutku kada se zemlja suočava sa energetskom, ekonomskom i bezbednosnom krizom izazvanom invazijom Rusije na Ukrajinu.

"Uprkos izazovima bez presedana, zemljom se upravljalo odgovorno, sa puno pažnje i predanog rada. Imamo stabilnost, mir i razvoj - tamo gde su drugi želeli rat i bankrot", saopštila je predsednica Maja Sandu na Fejsbuku, dodajući da prihvata premijerkinu ostavku.

Usred tekućeg rata u Ukrajini, Rusija je drastično smanjila isporuke gasa Evropi kao odgovor na sankcije Zapada zbog njene invazije, što je izazvalo energetsku krizu na početku zime.

Ovo je posebno uticalo na Moldaviju, zemlju kandidata za Evropsku uniju koja se nalazi između Ukrajine i Rumunije i pretežno oslanja na Rusiju za isporuke gasa koje su smanjene.

Pročitajte i ovo: Rusija odustala od smanjenja isporuka gasa Moldaviji

Istovremeno, obustavljen je redovni uvoz električne energije, što je dovelo do nestašica struje. Takođe, mnogi građani ne mogu da plate račune zbog rastuće inflacije i troškova energije tokom zime, što je izazvalo proteste.

Gavrilita, bivša ministarka finansija, postala je premijerka u avgustu 2021. nakon što je njena proevropska Partija akcije i solidarnosti pobedila na vanrednim izborima u julu 2021. sa mandatom da suzbije korupciju.

Do njene ostavke je došlo istoga dana kada je zvanični Kišinjev optužio Rusiju da je njena raketa narušila vazdušni prostor Moldavije.

Pročitajte i ovo: Moldavija saopštila da je ruska raketa narušila njen vazdušni prostor

Moldavija, zemlja od oko 2,6 miliona stanovnika, još uvek ima oko 1.500 ruskih vojnika u svom otcepljenom regionu Pridnjestrovlje koji su zvanično ostali kao deo mirovnog kontingenta u vreme raspada Sovjetskog Saveza.

Izvor: Moldavska redakcija Radija Slobodna Evropa