"Fokus bi trebalo da bude na vladavini prava i pravosuđu, borbi protiv korupcije i slobodi medija" - jedna je od poruka koju je Eduard Kukan, predsedavajući delegaciji Evropskog parlamenta pri Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije (EU), poslao u Beogradu – gde je, u odvojenim susretima, razgovarao sa najvišim zvaničnicima Srbije - predsednikom Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i ministarkom pravde Nelom Kuburović.
Najkonkretniji odgovor, barem prema saopštenju iz kabineta premijerke Srbije (s obzirom na to da se nijedan od zvaničnika nije obraćao novinara posle sastanaka) dobio je od Ane Brnabić. Ona mu je, saopštila je Vlada, prenela uveravanja da su najveći napori vlasti usmereni na pregovaračka poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava i reformu pravosuđa.
Eduard Kukan, evropski zvaničnik koji je u nekoliko navrata naglašavao da su poglavlja 23 (o sprovođenju politika u oblastima pravosuđa i osnovnih ljudskih prava) i 24 (sloboda, bezbednost i pravda) ključna za dalje pregovore o članstvu Srbije u EU, stigao je u Srbiju trenutku sve glasnijih tvrdnji struke i nezavisnih posmatrača da se sa sveukupnim reformama (ne samo u oblasti pravosuđa) stagnira ili čak nazaduje.
"Vlastima Srbije bih za reformski proces dala mršavu dvojku", kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije i bivša sekretarka Evropskog udruženja sudija i tužilaca.
"Važno je posmatrati da li su ispunjeni neki formalni zahtevi - da li smo izvršili domaći zadatak za dvojku, ili smo se stvarno potrudili...", ukazala je Boljević.
Pročitajte i ovo: Kukan: Neće biti usporavanja evrointegracije Zapadnog Balkana zbog BregzitaZamerke koje su povodom predloženog nacrta ustavnih izmena u oblasti pravosuđa, procesa koji su pokrenule vlasti u Srbiji, imala strana i domaća udruženja koja okupljaju sudije i tužioce pa potom i sami članovi Venecijanske komisije, odnosila su se na bojazan da bi se pravosuđe u potpunosti moglo staviti pod kontrolu politike.
"Zašto se krenulo u izmenu Ustava? Da bi se smanjila politizacija pravosuđa i da se uloga Skupštine učini deklaratornom. A to se ne dešava! Rešenja koja se nude i sada, ovom četvrtom verzijom ustavnih amandmana, su ustvari takva da omogućavaju politizaciju pravosuđa. Možda čak i jaču - samo se to sada zamaskirava", ukazuje Dragana Boljević.
Tužilačka i sudijska struka stavove nije ublažila ni pošto je stigla reakcija Venecijanske komisije (međunarodnog savetodavnog tela čiji su delokrug ustavna i izborna pitanja i delovanje demokratskih institucija).
Nakon što je savetodavno mišljenje Venecijanske komisije dostavljeno pravosudnim vlastima - Nela Kuburović, ministarka pravde Srbije, je u septembru saopštila da su preporuke te institucije u najvećoj meri primenjene.
Ministarka Kuburović u razgovoru sa ministrom Kukanom
Međutim, ipak deluje ne i sve. Grupa država za borbu protiv korupcije (GRECO), posmatračko telo Saveta Evrope, upozorilo je Srbiju da kasni sa ispunjavanjem preporuka koje joj je uputilo.
"Bilo je 13 preporuka. Sedam ih je ispunjeno djelomično, a šest ih uopće nije ispunjeno. To je rezultat koji mi nazivamo općenito nezadovoljavajući. Preporuke u odnosu na Srbiju traže promjenu Ustava - jer se iz postupka imenovanja sudaca treba isključiti Parlament. Jer je to standard - da zakonodavna i izvršna vlast ne smeju imati takav uticaj kao što imaju tamo", rekao je u izjavi televiziji N1 Marin Mrčela, predsedavajući GRECO-a.
Taj zvaničnik aludira na proces ustavnih promena u pravosuđu Srbije, koje su vlasti pokrenule tvrdeći da im je svrha jačanje nezavisnosti te grane i nosilaca pravosudnih funkcija, ali je rešenja koja je predložilo Ministarstvo pravde oštro kritikovala stručna javnost.
Pročitajte i ovo: Srbija otvorila poglavlja 23 i 24Korak dalje otišla je koalicija nevladinih organizacija okupljena pod imenom prEUgovor (čine je ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije, Centar za primenjene evropske studije, Grupa 484 i Transparentnost Srbija) koja je u oktobru objavila šestomesečni izveštaja o napretku Srbije u ispunjavanju kriterijuma pregovaračkih poglavlja 23 i 24.
"Iako EU naglašava vladavinu prava kao reformski prioritet, izvršna i zakonodavna vlast u Srbiji zloupotrebljavaju proces pregovora o pridruživanju i činjenicu da se Srbiji trenutno daju ustupci kad je reč o programu reformi radi okončanja dijaloga s Prištinom u koji se polažu velike nade", jedan je od navoda objavljenog izveštaja.
Siže njihove ocene je da je situacija u vezi sa reformskim procesima vezanim za pregovarački proces - alarmantna.
"Zato što je Srbija debelo zagazila u poslednju godinu primene svoje antikorupcijske strategije, a veliki deo mera uopšte nije sproveden. Kamoli da su donele željene efekte", upozorava Nemanja Nenadić, iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija, dela koalicije prEUgovor.
Pročitajte i ovo: Vajgl: U izveštaju o napretku ka EU razmatrati i organizovani kriminalOsim nerešenih pitanja u vezi sa ustavnim izmenama u oblasti pravosuđa - Nenadić apostrofira i probleme u suzbijanju korupcije - koja je bila u vrhu predizborne agende Srpske napredne stranke uoči njenog dolaska na vlast 2012. godine.
"Činjenica je da mnoge aktivnosti iz Akcionog plana za poglavlje 23 kasne zato što na vreme nisu usvojeni pojedini propisi. Primera radi nije na vreme izmenjen Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Međutim, ako se pogleda aktuelni Nacrt tog zakona, sasvim je izvesno da ne bi rešio probleme zbog kojih je uopšte Srbija i krenula u taj reformski proces", kaže Nenadić.
Zbog značaja i težine zadataka koje treba ispuniti u okviru poglavlja 23 i 24 (koje je Srbija u pregovorima sa EU otvorila jula 2016.), ona se zatvaraju tek na kraju samog procesa pregovora o članstvu.
Za taj novi pristup EU se opredelila 2011. godine, poučena iskustvom sa nekim zemljama koje je primila u svoje redove, poput Bugarske i Rumunije, a koje su i nakon toga iskazivale visok nivo korupcije.