U vojvođanskom ogranku Komore medicinskih sestara i tehničara više od 2.000 članova više nije aktivno – većina ih je ovdašnji posao zamenila za isti ili sličan u inostranstvu. Odlaze takođe i lekari, koji pristaju da rade poslove medicinskih tehničara, čekajući priliku da nostrifikuju svoje diplome.
Odliv ovih stručnih profila je poslednjih godina zabrinjavajući i već sada u nekim domovima zdravlja medicinsko tehničko osoblje je deficitarno, upozoravaju iz ove komore.
Predsednica vojovđanskog ogranka Komore medicinskih sestara i tehničara Ranka Ješić kaže da se u poslednje dve godine beleži posebno intenzivan odlazak naročito medicinskih gerontoloških sestara i tehničara, ali odlaze takođe i ginekološko akušerske sestre i fizioterapeuti.
"Otvaraju se različite škole širom Srbije, gde zainteresovani mogu besplatno da uče jezik i zatim se povezuju sa poslodavcima iz Nemačke s kojima sklapaju ugovore i koji im odmah obezbezbeđuju posao. Ako se nastavi odliv ovim tempom, mi ćemo u Vojvodini za četiri-pet godina ostati bez medicinskih sestara, posebno onih sa radnim iskustvom. To je odlazak baš zbog gole egzistencije. Ovde je plata 30.000 dinara, ne plaća se prekovremeni rad, a tamo je plata 1.500 eura, što je za naše uslove odlično", kaže Ješić..
Ilustrativna fotografija
Pored plate, jedan od razloga je i preopterećenost poslom, dodaje naša sagovornica.
"Ima još jedan razlog što se odlazi. Trenutno u procesu rada imamo mnogo manje sestara nego što je potrebno, zato što je centralizovan postupak primanja novih radnika", ističe Ješićeva.
Medicinski tehničar Nikola Buzar iz Bele Crkve je već sa 19 godina odlučio da ode, jer osim prilike za stažiranja, nikakvih izgleda nije bilo za stalni posao. Kako nije imao mogućnosti ni da nastavi studije, pronašao je posao u gerontološkom centru blizu Salcburga, i tamo je već četiri godine.
"Dobro mi je, sviđa mi se posao, takođe odnos kolega prema meni je veoma dobar. Poštuju me, bili su dovoljno tolerantni i imali strpljenja sa mnom, iako u početku nisam dobro znao jezik. Već početna godina mi je bila veoma solidna i ona vremenom raste. Od toga mogu platiti stan, imam dovoljno za sve svakodnevne izdatke, za izlaske sa prijateljima", navodi Buzar.
Nikola Buzar kaže da je upravo u ovaj branši mnogo ljudi iz čitave bivše Jugoslavije.
"Ima ih iz Srbije, Hrvatske, Bosne, Slovenije... Komunikacija sa svima je dobra. Sviđa mi se ovde", dodaje on.
Daliborka Lonco iz Bajmoka radila je u subotičkom Gerontološkom centru 14 godina. Prošle godine odlučila je da potraži posao u Nemačkoj preko agencije, ali je u međuvremenu samostalno uspela da se zaposli, takođe u jednom domu za stare, kao viši fizioterapeut.
"Kod sadašnjeg poslodavca sam dobila stalni posao pre deset meseci. Radim u otvorenoj zaštiti pri gerontološkom centru kao viša medicinska sestra i fizioterapeut. Htela sam u profesiji nešto više, ali to ovde nisam mogla da ostvarim. U Nemačkoj se svaka diploma ili dokvalifikacija vrednuje i u skladu sa tim raste vam i plata. Osim ovoga radim i dodatni posao, jer imam dosta vremena, i samo od toga zaradim više nego što mi je bila plata u Srbiji. Mogu reći da ovde medicincki radnici zaista mogu lako naći posao, ali je ipak osnovni uslov znati jezik", navodi Daliborka Lonco.
Uskoro će joj se pridržiti i porodica, jer mnogi poslodavci kada ponude posao medicinskim radnicima obezbeđuju im i mogućnost da dovedu i svoje porodice. To je svakako još jedan razlog više da oni koji su nezadovoljni statusom i primanjima u našem zdravstvu spakuju kofere i potraže posao u Evropskoj uniji.