Bez obzira na krizu, u Srbiji se namirnice bacaju u velikim količinama. U kontejnerima se nađe približno 250.000 tona prehrambene robe godišnje, procenjuje Privredna komora Srbije. U ovu stavku ulaze ne samo domaćinstva već i velike institucije ali i privatni trgovinski objekti. U Novom Sadu već nekoliko godina uspešno se realizuje akcija „Otvorena kuhinja“, čiji je cilj da ukaže na neophodnost ekonomičnosti prilikom potrošnje hrane, ali i da pokažu da sa malom količinom novca može da se napravi raznovrsni ručak. Nedeljno jedan put se organizuje zajednički ručak volontera i zainteresovanih.
Na stolu je čorba od bundeve, bareni krompir sa povrćem, uz to integrlani hleb i pašteta od raznih semenki - ovako izgleda ovaj put ručak u novosadskom Omladinskom centru CK13.
Aktivistički poduhvat „Otvorena kuhinja“ nekoliko puta mesečno otvara mogućnost svima da uz vegetarijansku hranu razgovaraju sa svojim prijateljima ili da se upoznaju sa volonterima Omladinskog centra.
Cilj kuhinje je da oni kojima je potrebno dobiju jeftin obrok, te da se racionalnije koriste viškovi hrane, kroz povezivanje s pekarama i restoranima. Iako je ideja potekla iz Nemačke, ona je doživela neke izmene. Naime, kako se menjaju aktivisti u ovoj organizaciji tako se menja i “Otvorena kuhinja”, koja se održava od priloga, objašnjava aktivistkinja, Hana Kukučka.
“Otvorena kuhinja je smeštena u koncept otvorenog prostora, a nije tu samo da se konzumira hrana, nego da bi se napravila neka alternativa brzim, otuđenim obrocima. Baziramo hranu na sezonskoj ponudi. Želimo da pokažemo da nije potrebo izdvojiti mnogo novca da bi se dobro jelo. Za jednu večeru potrošimo u proseku dve, dve i po hiljade dinara, a nahranimo u proseku dvadeset – trideset ljudi”, objašnjava ona.
Mnogi posetioci često dolaze na zajedničke ručkove, kako oni kažu prijatna atmosfera i dobra hrana uvek donose i zanimljive razgovore sa prijateljima i sa volonterima.
Vaš browser nepodržava HTML5
Anketa
Kukučka kaže da je upravo jačanje osećaja zajedništa i solidarnosti glavna motivacija da se ovaj projekat i dalje realizuje. Ona dodaje da ova kuhinja nije humanitarni projekat, već aktivistička kuhinja.
„Ne postoji cena oborka, kuhinja nije restoran, znači nema posluživanja. Svi učestvujemo u njenom funkcionisanju. Gosti često peru suđe za sobom, pomažu na neki drugi način. Oni koji nemaju, ne moraju ostaviti novčani prilog, ali zato ta simbolična cena koju smo odredili može da se poveća ako neko tako želi. Cilj je da budemo solidarni“, rekla je ona.
