Posle deceniju i po Narodni muzej u Beogradu otvara svoja vrata. Nakon rekonstrukcije koja je probila sve rokove i obećanja zvaničnika iz različitih garnitura vlasti, pred posetiocima će se, uz stotine hiljada eksponata ponovo naći Renoarova "Kupačica", kao i slike Paje Jovanovića, Uroša Predića, Monea, Pikasa, Tuluz-Lotreka...
Kroz 400.000 predmeta koji čine stalnu postavku Narodnog muzeja, prvi su prošli upravo oni koji su rođeni iste godine kada je počela njegova rekonstrukcija.
„Meni se ovaj muzej baš mnogo svideo, posebno pošto znam da je on izuzetno dugo bio zatvoren. Ja od rođenja nisam imao priliku da vidim stalnu postavku“, rekao nam je Miloš, vukovac iz jedne novobeogradske osnovne škole, nakon što je sa grupom najboljih đaka, kao nagradu dobio priliku da oko dva sata obilazi eksponate stalne postavke Narodnog muzeja.
„Ne može istorija da se sabije u dva sata, tako da ću sigurno doći još jednom da obiđem ceo muzej. Prvi utisak je baš dobar“, utisak je ovog mladića.
Rekoinstrukcija započeta sada već veoma davne 2003. godine, bila je objašnjena potrebom da se „stvore adekvatni uslovi za smeštaj, zaštitu i prezentaciju pokretnih kulturnih dobara“, a stalna postavka povučena je zbog „katastrofalnih uslova, mikroklimatskih i bezbednosnih“, kako se navodi na sajtu Narodnog muzeja.
U muzeju su tokom 15 godina povremeno organizovane izložbe, ali je zvanično bio zatvoren, a stalna postavka sklonjena.
Od poslednje takve izložbe u zgradi na Trgu Republike, prošlo je više od tri godine.
Teodora, učenica osnovne škole u centru grada, kaže da je srećna što je imala priliku da po prvi put vidi stalnu postavku muzeja, što nije bilo moguće s obzirom da je rođena iste godine kada je zatvoren.
„Izložba je bila raznolika, imali smo prilike da vidimo, na primer što se tiče slikarstva, različite epohe, ponešto i od istorije, arheologije... Bilo je dosta interesantno to videti i objediniti različita znanja iz različitih oblasti“, rekla je Teodora.
Uz osnovce sa najboljim ocenama, muzej su pred otvaranje mogli da pogledaju i novinari. Da je interesovanje veliko, svedoči da je na spisku za akreditacije bilo preko 200 imena.
Izloženi eksponati su hronološki poređani od perioda dalekog paleolita pa sve do 20. veka. Na samom ulazu može da se vidi najstariji predmet - vilična kost ugrađena u silikonsku lobanju, stara između 300.000 i 500.000 godina.
Najstariji eksponat - vilična kost
Posetioci će ponovo moći da vide i dela domaćih velikana poput Paje Jovanovića, Uroša Predića, Nadežde Petrović, Save Šumanovića, ali i Renoarovu "Kupačicu", kao i dela Monea, Pikasa, Tuluz-Lotreka, ukazuje direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković.
„Raspolažemo bogatim fondom koji ide od arheoloških zbirki, preko našeg srednjovekovnog doba, 18., 19., 20. veka. I naša dragocena kolekcija strane umetnosti mislim da će zavredeti veliku pažnju javnosti“, rekla je Borić Brešković.
Beogradska mumija privremeno se nalazi u Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta i neće biti izložena na otvaranju, ali će ubrzo potom naći svoje mesto u stalnoj postavci Narodnog muzeja.
Miroslavljevo jevanđelje je tokom rekonstrukcije čuvano u Narodnoj biblioteci Srbije, a sada će i ono ponovo biti u Narodnom muzeju.
Sve to izloženo je na tri nivoa zgrade, koja je i sama spomenik kulture, a u kojoj su umetnici i kustosi dan uoči svečanog otvaranja užurbano završavali postavljaje eksponata i pločica sa opisima izloženih dela.
Među njima i slikarka Nataša Ilić sa grupom kolega, koja nam je rekla da „asistira kolegi koji je napravio postament za skulpturicu“.
Skulptura čije postolje umetnici pripremaju za otvaranje muzeja
„Ja ga toniram. To je dodatak, da bi skulptura stajala u svom prirodnom položaju. Sve će biti spremno, zato i žurimo“, rekla nam je Nataša Ilić.
Poslednjih deceniju i po se ipak nije žurilo. Za to vreme promenile su se mnoge vlasti i dato je mnogo obećanja, ali je muzej na glavnom gradskom trgu i dalje ostajao okovan skelama i od pogleda zaklonjen zaštitnom ogradom.
9. februara 2015. godine je čak i tadašnji ministar kulture, Ivan Tasovac, svečano aktivirao satove koji su odbrojavali vreme do završetka obnove Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu koji je zatvoren 2007. godine.
„Za mene ova dva sata koja smo danas pustili u rad, imaju daleko veću simboličku vrednost“, poručio je Tasovac nakon što je pokrenuo sat.
S obzirom da su satovi odbrojavali do 20. oktobra 2015. godine, pokazalo da se osim simboličke, drugu vrednost nisu ni imali. Muzej savremene umetnosti otvoren je tačno dve godine kasnije, 20. oktobra 2017. godine, a svečano otvaranje Narodnog muzeja tek sledi, dakle sa zakašnjenjem od dve i po godine.
Sam ministar Tasovac u međuvremeno je rekao da „prihvata grešku“ uz obrazloženje da „nažalost, mnoge stvari u ovoj zemlji kasne”.
Vaš browser nepodržava HTML5
Ima li muzeja u Beogradu?
Činjenicu da je 15 godina bilo potrebno da se muzej otvori, aktuelna predsednicavlade Srbije, Ana Brnabić, nazvala je "kulturnim genocidom".
Sa takvom ocenom saglasna je i kulturna javnost.
„Potpuno je neverovatno da smo mi odškolovali 15 generacija istoričara umetnosti, koji nikada nisu ušli u (Narodni) muzej“, rekla nam je Mia David, arhitekta i bivša direktorka Kulturnog centra Beograda.
To što muzej ponovo otvara vrata smatra veoma značajnim, a 15 godina koliko je proteklo od sklanjanja stalne postavke, nepotrebnim. „Taj muzej je zatvoren da bi bio proširen i rekonstruisan, a sada ga, 15 godina kasnije, otvaramo samo sa nekakvim kozmetičkim renoviranjem“, kaže Mia David.
Uz Narodni muzej, u Beogradu su duže od decenije bila zatvorena i vrata muzeja Savremene umetnosti.
Posetioci će ponovo moći da vide i dela domaćih velikana poput Paje Jovanovića, Uroša Predića, Nadežde Petrović, Save Šumanovića...
Vreme koje bi se moglo nazvati i periodom „prestonice zatvorenih muzeja“, sasvim sigurno će ostaviti posledice, upozorava Mia David.
„U velikoj meri je pomogao da mi danas budemo grad ili nacija ljudi koji uopšte nemaju svest o tome šta kultura zapravo znači. Mislim da ćemo te posledice osećati sigurno narednih pedesetak godina, jer sve generacije koje su stasavale ovih petnaestak godina su zapravo odrasle i formirale se bez ikakve potrebe za kulturnim sadržajima, pre svega kada govorimo o muzejima, znači za vizuelnom kulturom i zapravo nemaju odnos prema tome šta neko nasleđe znači – bez obzira da li govorimo o baštini ili o savremenom nasleđu“, kaže Mia David.
Prvi posetioci će Narodni muzej moći da posete od četvrtka u 23 časa, nakon svečanog otvaranja uz najavljeno prisustvo najviših državnih zvaničnika.
U petak i tokom vikenda, ulaz će biti besplatan, a potom će se Narodni muzej, posle 15 godina, vratiti svom uobičajenom radnom vremenu.