Aco Tomić, bivši načelnik Uprave za bezbednost Vojske Srbije i Crne Gore, tužio je za klevetu Bruna Vekarića, zamenika tužioca Srbije za ratne zločine. Tomić je već godinama jedan od glavnoosumnjičenih za skrivanje haškog optuženika Ratka Mladića i ova tužba posredno je vezana i za taj slučaj.
Suđenje po tužbi koju je general Aco Tomić protiv Bruna Vekarića podneo Prvom osnovnom sudu u Beogradu zbog izjave u emisiji beogradske televizije Studio B od pre godinu dana zakazano je za trinaesti decembar.
U tužbi se navodi da je Vekarić izrekao tvrdnje koje impliciraju da je Tomić "iskoristio svoje poznanstvo sa nekadašnjim srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom da bi izbegao krivično gonjenje u slučaju skrivanja haškog optuženika Ratka Mladića”
Aco Tomić rekao je za RSE da je “presavio tabak” zbog toga što su mu povređeni ugled i čast.
“Ja sam tužbom rekao šta sam imao, ali ne očekujem bog zna kakav epilog. Kada neko kaže nešto što nije tačno, šta bi čovek trebalo da uradi?! Ne da to što je izjavio nije istina, nego je čista izmišljotina. Jednostavno se radi o običnoj izmišljotini. Pravo da vam kažem, i ne znam šta je sve govorio u toj emisiji, ja ne slušam te gluposti uopšte. Ne gledam televiziju niti čitam novine. Drugi su mi rekli šta je bilo. Pa kada sam video, onda sam odlučio da podnesem tužbu. Eto, to je to”, kaže on.
Aco Tomić saslušan je u policiji početkom 2011. u pretkrivičnom postupku protiv petorice bivših vojnih oficira zbog skrivanja Ratka Mladića. Oni su 2006. bili pod istragom zbog sumnje da su Mladića krili u dva vojna objekta u Srbiji do 1. juna 2002, a da su mu sve do marta 2003. pružali logističku podršku.
Bošković: Napad je najbolja odbrana
Ante Bošković, advokat Bruna Vekarića, kaže da nema nikakvog pravnog razloga za tužbu Tomića, jer je Bruno Vekarić samo podsetio šta je svojevremeno govorio bivši načelnik vojne Službe bezbednosti.
“Aco Tomić javno je govorio da će se obratiti prijatelju Vojislavu Koštunici. I to su upravo reči koje je Bruno Vekarić citirao u toj televizijskoj emisiji. Ja smatram da se Tomić veoma uplašio pravosudnog postupka zbog skrivanja
Prema službenoj belešci Snežane Bogdanović, tadašnje šefice Drugog opštinskog tužilaštva, istraga protiv čelnika Vojske bila je obustavljena 27. oktobra 2006. po naredbi iz kabineta Zorana Stojkovića, ministra pravde u vladi Vojislava Koštunice. Zbog toga je taj predmet, za čiji epilog se veoma interesovao i Haški tribunal, preuzelo Tužilaštvo Srbije za ratne zločine ali tek u novembru 2010.
Ukoliko budu oglašeni krivim, osumnjičenima preti od jedne do osam godina zatvora.
Milan Antonijević, iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM), kaže da mu se čini da Aco Tomić pokušava da izbegne odgovornost, ali da država mora da bude odlučna u sprovođenju pravde.
“Do sada se pokazalo da je država sklona da primeni princip nekažnjivosti. I da nema sudskog epiloga za one za koje se sumnja, ili ima dokaza, da su bili upoznati sa kretanjem Ratka Mladića i verovatno mu na neki način pomagali. To je poražavajuće. Iz nekih iskustava postaje nam jasno da u Srbiji postoji krug ljudi koji su nedodirljivi, od kojih je deo vezan za vojne strukture. I zbog toga se nadam da će postojati sud koji je u mogućnosti da istraži sve činjenice i da na njima zasnuje presudu", istakao je Antonijević.
Ovo nije prvi put da Aco Tomić tuži zbog povezivanja njegovog imena sa skrivanjem Ratka Mladića, jer je u sličnom sporu 2008. sud naložio jednom nedeljniku da mu zbog naslova “Tomić ucenjuje Koštunicu” isplati 250.000 dinara na ime duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda.
Milan Antonijević zaključuje da će sve dok se sudski ne utvrdi ko je skrivao Ratka Mladića postojati prostor za razne manipulacije, i da i zbog toga tu priču što pre treba dovesti do kraja.
“Jedna ozbiljna država ne mora čak ni da ima političku volju da bi se sudilo onima za koje se sumnja da su učinili neka krivična dela. Već treba da postoji nezavisan sistem koji funkcioniše bez obzira na eventualno postojanje političke, apolitične ili bilo kakve druge volje”, kazao je on.
Ime generala Ace Tomića našlo se uz još 43 osobe i na prvoj optužnici za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića, ali je tužilaštvo 2004. odustalo od optužbi protiv njega. U pritvoru je proveo tri i po meseca nakon što je uhapšen u akciji „Sablja”, zbog čega mu je država kasnije isplatila odštetu od čak šest miliona dinara.
Suđenje po tužbi koju je general Aco Tomić protiv Bruna Vekarića podneo Prvom osnovnom sudu u Beogradu zbog izjave u emisiji beogradske televizije Studio B od pre godinu dana zakazano je za trinaesti decembar.
U tužbi se navodi da je Vekarić izrekao tvrdnje koje impliciraju da je Tomić "iskoristio svoje poznanstvo sa nekadašnjim srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom da bi izbegao krivično gonjenje u slučaju skrivanja haškog optuženika Ratka Mladića”
Aco Tomić rekao je za RSE da je “presavio tabak” zbog toga što su mu povređeni ugled i čast.
“Ja sam tužbom rekao šta sam imao, ali ne očekujem bog zna kakav epilog. Kada neko kaže nešto što nije tačno, šta bi čovek trebalo da uradi?! Ne da to što je izjavio nije istina, nego je čista izmišljotina. Jednostavno se radi o običnoj izmišljotini. Pravo da vam kažem, i ne znam šta je sve govorio u toj emisiji, ja ne slušam te gluposti uopšte. Ne gledam televiziju niti čitam novine. Drugi su mi rekli šta je bilo. Pa kada sam video, onda sam odlučio da podnesem tužbu. Eto, to je to”, kaže on.
Aco Tomić saslušan je u policiji početkom 2011. u pretkrivičnom postupku protiv petorice bivših vojnih oficira zbog skrivanja Ratka Mladića. Oni su 2006. bili pod istragom zbog sumnje da su Mladića krili u dva vojna objekta u Srbiji do 1. juna 2002, a da su mu sve do marta 2003. pružali logističku podršku.
Bošković: Napad je najbolja odbrana
Ante Bošković, advokat Bruna Vekarića, kaže da nema nikakvog pravnog razloga za tužbu Tomića, jer je Bruno Vekarić samo podsetio šta je svojevremeno govorio bivši načelnik vojne Službe bezbednosti.
“Aco Tomić javno je govorio da će se obratiti prijatelju Vojislavu Koštunici. I to su upravo reči koje je Bruno Vekarić citirao u toj televizijskoj emisiji. Ja smatram da se Tomić veoma uplašio pravosudnog postupka zbog skrivanja
Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine
Ratka Mladića. Obzirom da je zbog toga već bio privođen, sada verovatno ima neka saznanja da će istraga otići još dalje. Pa je smislio da tuži zamenika tužioca jer smatra da će tako odbraniti sebe. Koristi to kao sredstvo odbrane, poznato je da je napad najbolja odbrana”, ocenjuje Bošković.Prema službenoj belešci Snežane Bogdanović, tadašnje šefice Drugog opštinskog tužilaštva, istraga protiv čelnika Vojske bila je obustavljena 27. oktobra 2006. po naredbi iz kabineta Zorana Stojkovića, ministra pravde u vladi Vojislava Koštunice. Zbog toga je taj predmet, za čiji epilog se veoma interesovao i Haški tribunal, preuzelo Tužilaštvo Srbije za ratne zločine ali tek u novembru 2010.
Ukoliko budu oglašeni krivim, osumnjičenima preti od jedne do osam godina zatvora.
Milan Antonijević, iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM), kaže da mu se čini da Aco Tomić pokušava da izbegne odgovornost, ali da država mora da bude odlučna u sprovođenju pravde.
“Do sada se pokazalo da je država sklona da primeni princip nekažnjivosti. I da nema sudskog epiloga za one za koje se sumnja, ili ima dokaza, da su bili upoznati sa kretanjem Ratka Mladića i verovatno mu na neki način pomagali. To je poražavajuće. Iz nekih iskustava postaje nam jasno da u Srbiji postoji krug ljudi koji su nedodirljivi, od kojih je deo vezan za vojne strukture. I zbog toga se nadam da će postojati sud koji je u mogućnosti da istraži sve činjenice i da na njima zasnuje presudu", istakao je Antonijević.
Ovo nije prvi put da Aco Tomić tuži zbog povezivanja njegovog imena sa skrivanjem Ratka Mladića, jer je u sličnom sporu 2008. sud naložio jednom nedeljniku da mu zbog naslova “Tomić ucenjuje Koštunicu” isplati 250.000 dinara na ime duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda.
Milan Antonijević zaključuje da će sve dok se sudski ne utvrdi ko je skrivao Ratka Mladića postojati prostor za razne manipulacije, i da i zbog toga tu priču što pre treba dovesti do kraja.
“Jedna ozbiljna država ne mora čak ni da ima političku volju da bi se sudilo onima za koje se sumnja da su učinili neka krivična dela. Već treba da postoji nezavisan sistem koji funkcioniše bez obzira na eventualno postojanje političke, apolitične ili bilo kakve druge volje”, kazao je on.
Ime generala Ace Tomića našlo se uz još 43 osobe i na prvoj optužnici za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića, ali je tužilaštvo 2004. odustalo od optužbi protiv njega. U pritvoru je proveo tri i po meseca nakon što je uhapšen u akciji „Sablja”, zbog čega mu je država kasnije isplatila odštetu od čak šest miliona dinara.