Pooštrena retorika između Prištine i Beograda traje već danima. U vreme kada međunarodna zajednica poziva na međusobno razumevanje, saradnju i nastavak dijaloga, lideri dve zemlje upućuju jedan drugom poprilično teške reči.
Nedavno je kosovski premijer Hashim Thaçi izjavio da će biti na čelu bitke ukoliko predsednik Srbije, Tomislav Nikolić pokuša da uđe u rat sa Kosovom. Njegova izjava je usledila nakon što je Nikolić rekao da će „ukoliko bude potrebno, upotrebiti vojnu silu da zaštiti Kosovo“. Thaçi mu je još poručio da u slučaju da Srbija još jednom uđe u rat, od nje će ostati samo „Beogradski pašaluk“.
Poslednja Nikolićeva izjava data britanskom Guardianu govori o tome da “Srbi na Kosovu žive pod pretnjom genocida i da bi svaki pokušaj nametanja vlasti moglo da dovede do egzodusa Srba”. On je dodao da naoružanim albanskim snagama ne bi smetalo da to odmah učine. Thaçi je odbacio takve tvrdnje, dodajući da su Srbi koji žive južno od Ibra potpuno integrisani u lokalne samouprave i da učestvuju u svim državnim institucijama.
Za kosovske analitičare izjave predsednika Srbije govore o tome koliko on zapravo malo zna o situaciji na Kosovu.
U izjavi za RSE, analitičar Shenoll Muharremi navodi da su Nikolićeve izjave slične onima iz prošlosti i da nemaju nikakve veze sa realnošću.
“Iz izjava srpskih lidera jasno se može videti da oni još nemaju stabilnu i koherentnu politiku oko Kosova i često daju kontradiktorne izjave. Na primer, dok je Nikolić u Briselu obećao da će sarađivati sa EU oko Kosova kao i oko sprovođenja sporazuma i nastavka dijaloga, on sada govori o mogućem iseljenju Srba sa severa i o genocidu – što na Kosovu zvuči kao fantastika. Tačno se vidi da on ne poznaje Kosovo dobro, da nije svestan svih dostignuća poslednjih 13 godina i da živi u prošlosti”, kaže Muharremi.
Ozbiljno upozorenje
On poručuje da srbijanski predsednik i šef nove vlade, za dobrobit regiona i kosovskih Srba, treba da donose odluke koje će pomoći evropskoj budućnosti regionu.
“Sadašnji problemi se ne rešavaju razmišljanjima i politikama koje su ranije izazvale sukobe u regionu. Prema tome, potreban je nov pristup, regionalna saradnja i saradnja sa međunarodnim saveznicima kako bi se okončale političke agende i otvorio put ka ekonomskom razvoju regiona", rekao je Muharremi.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose navodi da postoji kontinuitet pooštrenih izjava Prištine i Beograda, te da je ova poslednja u Guardianu samo novi element u toj priči. On dodaje da ovakva retorika pre svega ima za cilj učvršćivanje njihovih sopstvenih pozicija pred nastavak dijaloga.
„Njegova (Nikolićeva) izjava sigurno može da se smatra nekim upozorenjem, nekom vrstom utvrđivanja pregovaračke pozicije, ali nikako pretnjom oružjem i nasiljem. I Priština u iščekivanju nastavka dijaloga i podizanja nivoa političkog dijaloga pokušava da učvrsti sopstvene polazne pozicije. Dakle ovu nervozu, ovu pojačanu retoriku bi tumačio time i naravno nasleđem prošlosti, obostranim nepoverenjima iz prošlosti“, rekao je Janjić za RSE.
U svakom slučaju, dodaje Janjić, međunarodna zajednica ovako nešto bi trebalo da shvati ozbiljnije nego što je do sada reagovala na ovakve izjave.
„Mislim da bi Cathrine Eshton pod hitno morala da reaguje u smislu početka one pripremne diplomatije, definisanja okvira dijaloga, jer bi ove izjave mogle na kraju da postanu sebi svrha. To onda stvara strahove i podstiče ljude na iseljavanje. Da budem precizan, ne mislim niti da Thaci ili Rexhepi preti nasiljem nad Srbima, niti da Nikolić izaziva ili poziva na masovno iseljavanje. Ali mislim da se sve to može shvatiti kao ozbiljno upozorenje, jer se radi o jednoj staroj političkoj taktici na Balkanu gde je najčešće ta taktika vodila prekidu dijaloga i nametanju jednostranog rešenja“, zaključuje Janjić.
Nedavno je kosovski premijer Hashim Thaçi izjavio da će biti na čelu bitke ukoliko predsednik Srbije, Tomislav Nikolić pokuša da uđe u rat sa Kosovom. Njegova izjava je usledila nakon što je Nikolić rekao da će „ukoliko bude potrebno, upotrebiti vojnu silu da zaštiti Kosovo“. Thaçi mu je još poručio da u slučaju da Srbija još jednom uđe u rat, od nje će ostati samo „Beogradski pašaluk“.
Poslednja Nikolićeva izjava data britanskom Guardianu govori o tome da “Srbi na Kosovu žive pod pretnjom genocida i da bi svaki pokušaj nametanja vlasti moglo da dovede do egzodusa Srba”. On je dodao da naoružanim albanskim snagama ne bi smetalo da to odmah učine. Thaçi je odbacio takve tvrdnje, dodajući da su Srbi koji žive južno od Ibra potpuno integrisani u lokalne samouprave i da učestvuju u svim državnim institucijama.
Za kosovske analitičare izjave predsednika Srbije govore o tome koliko on zapravo malo zna o situaciji na Kosovu.
U izjavi za RSE, analitičar Shenoll Muharremi navodi da su Nikolićeve izjave slične onima iz prošlosti i da nemaju nikakve veze sa realnošću.
“Iz izjava srpskih lidera jasno se može videti da oni još nemaju stabilnu i koherentnu politiku oko Kosova i često daju kontradiktorne izjave. Na primer, dok je Nikolić u Briselu obećao da će sarađivati sa EU oko Kosova kao i oko sprovođenja sporazuma i nastavka dijaloga, on sada govori o mogućem iseljenju Srba sa severa i o genocidu – što na Kosovu zvuči kao fantastika. Tačno se vidi da on ne poznaje Kosovo dobro, da nije svestan svih dostignuća poslednjih 13 godina i da živi u prošlosti”, kaže Muharremi.
Ozbiljno upozorenje
On poručuje da srbijanski predsednik i šef nove vlade, za dobrobit regiona i kosovskih Srba, treba da donose odluke koje će pomoći evropskoj budućnosti regionu.
“Sadašnji problemi se ne rešavaju razmišljanjima i politikama koje su ranije izazvale sukobe u regionu. Prema tome, potreban je nov pristup, regionalna saradnja i saradnja sa međunarodnim saveznicima kako bi se okončale političke agende i otvorio put ka ekonomskom razvoju regiona", rekao je Muharremi.
Dušan Janjić
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose navodi da postoji kontinuitet pooštrenih izjava Prištine i Beograda, te da je ova poslednja u Guardianu samo novi element u toj priči. On dodaje da ovakva retorika pre svega ima za cilj učvršćivanje njihovih sopstvenih pozicija pred nastavak dijaloga.
„Njegova (Nikolićeva) izjava sigurno može da se smatra nekim upozorenjem, nekom vrstom utvrđivanja pregovaračke pozicije, ali nikako pretnjom oružjem i nasiljem. I Priština u iščekivanju nastavka dijaloga i podizanja nivoa političkog dijaloga pokušava da učvrsti sopstvene polazne pozicije. Dakle ovu nervozu, ovu pojačanu retoriku bi tumačio time i naravno nasleđem prošlosti, obostranim nepoverenjima iz prošlosti“, rekao je Janjić za RSE.
U svakom slučaju, dodaje Janjić, međunarodna zajednica ovako nešto bi trebalo da shvati ozbiljnije nego što je do sada reagovala na ovakve izjave.
„Mislim da bi Cathrine Eshton pod hitno morala da reaguje u smislu početka one pripremne diplomatije, definisanja okvira dijaloga, jer bi ove izjave mogle na kraju da postanu sebi svrha. To onda stvara strahove i podstiče ljude na iseljavanje. Da budem precizan, ne mislim niti da Thaci ili Rexhepi preti nasiljem nad Srbima, niti da Nikolić izaziva ili poziva na masovno iseljavanje. Ali mislim da se sve to može shvatiti kao ozbiljno upozorenje, jer se radi o jednoj staroj političkoj taktici na Balkanu gde je najčešće ta taktika vodila prekidu dijaloga i nametanju jednostranog rešenja“, zaključuje Janjić.