Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da su mu četiri ministra spoljnih poslova Evropske unije rekli da Srbija ne može ući u Uniju bez formalnog priznanja nezavisnosti Kosova.
Srbija međutim, kaze Jeremic, neće promeniti kurs evropskih integracija ali ni dosadašnju politiku prema Kosovu. Što asocira da se neće odreći do sada omiljene floskule državnog establišmenta „I Kosovo i EU“.
Bez obzira na fijasko te politike 9. decembra, oličen u odlaganju odluke o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, šef srpske diplomatije Vuk Jeremić kaže da se
spoljna politika Srbije neće menjati i da ostaju ista četiri prioriteta: evropske integracije, teritorijalna celovitost, regionalna saradnja i ekonomska diplomatija.
„Na predstojećim izborima kandidovaćemo u spoljnopolitičkom smislu upravo ovo. Ne bih ulazio u to kakav je redosled tih prioriteta, zaista smatram da su
Kako međutim, pomiriti nešto što je uzajamno isključivo i za šta je više puta iz Brisela jasno nagovešteno da je neodrživ stav pokušao je ministar Jeremić plastično da objasni kroz jednu anegdotu.
„Jedan moj dobar prijatelj ministar spoljnih poslova jedne velike zemlje mi je rekao, oprostićete mi ovo je u neku ruku šala u neku ruku je čovek i ozbiljno mislio, anegdota je u svakom slučaju, on je rekao ako ne znaš da jašeš dva konja odjednom onda nemoj da radiš u cirkusu. Nije se to odnosilo na Kosovo i Evropu“, objasnio je Jeremić.
I dok je za prvog čoveka srpske diplomatije nemoralno menjati politiku nekoliko meseci pred izbore kontraargument takvom stavu je da li je moguće istom politikom ostvariti drugačiji rezultat od onoga koji je saopšten 9. decembra Srbiji da nije ispunila sve uslove za kandidaturu.
Tako nešto su i pitali ministra učesnici, predstavnici nevladinog sektora, na jednom okruglom stolu u Beogradu, Srbija i EU – Quo vadis.
„Gospodine ministre, rekli ste nastaviće se evropski proces a neće se menjati način. Od tačke A do tačke B, ako se ispred tačke B postavi zid, vi možete ispod zida, iznad zida, s leve ili desne strane ali menjate put ili menjate cilj. Ako nećemo menjati ni sredstvo ni cilj pa kako ćemo proći kroz taj zid“, upitao je šefa diplomatije Nenad Šebek iz Centra za demokratizaciju i pomirenje Jugoistočne Evrope.
„Nema nikakve sumnje, bilo bi nemoguće napraviti argument da ne postoji ovoga trenutka na putu ka ostvarenju tih ciljeva jedna očigledna prepreka koja se nalazi pred nama. Možete na razne načine tu prepreku pokušati da pređete. Jedan od njih je promena ciljeva ili sužavanje seta ciljeva, da eventulano od jednog pririteta odustanete. Kada je ova vlada u pitanju to se neće desiti“, odgovara Jeremić.
Priznanje realnosti
Profesor ekonomije Mihajlo Crnobrnja kaže međutim, da je najmanje bolan put do priznanja priznanje realnosti.
„Sve one koji tvrde da mi imamo suverenitet na Kosovu ja bih zapitao u čemu se ogleda taj suverenitet. Imamo li tamo jednog graničara, imamo li tamo jednog policajaca, jdnog sudiju, našu valutu, poštanski sistem, sve ono što čini jednu državu tamo ne funkcioniše sa izuzetkom severnog Kosova“, kaže Crnobrnja.
Nakon odluke Evropskog saveta najviši domaći zvaničnici počeli su da u fokus politike stavljaju neka druga pitanja poput ekonomije što je neke navelo i na utisak da se Srbija okreće od evropskih integracija kao svog ključnog prioriteta.
Međutim, Milica Delević, direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije koja je zadužena za tehnički deo posla tvrdi da ne vidi da se menja pravac kretanja.
„Mislim da je put koji podrazumeva nastavak reformi i nastavak političkih procesa koji vode ka rešavanju političkih problema jeste onaj put koji Srbiju čini uređenijom, stabilnijom, predvidivijom, a konačno je čini i kandidatom i omogućava joj dalji napredak za članstvo u EU. To možda jesu problemi koji se pominju u kontekstu sticanja statusa kandidata ali nisu se otvorili zbog toga što je Srbija krenula da ide ka EU, niti bi nestali ili prestala potreba da se rešavaju ako EU ne bi bilo“, objašnjava Delevićeva.
Upravo argumenti, poput onih da se ne treba odreći Kosova zarad EU, dolaze od stranaka koje se protive učlanjenju u EU. Profesor Crnobrnja kaže da Eu nioje cilj već sredstvo za modernizaciju društva.
„EU je samo atest da smo to položili. Drugim rečima izlazimo pred komisiju koja kaže da, gospodo uspeli ste i evo atesta postajete član kluba koji već ima te vrednosti. Nema bolje alternative od pridruživanja i uključivanja u EU sa čisto ekonomskog stanovišta“, kaže Crnobrnja.
Srbija međutim, kaze Jeremic, neće promeniti kurs evropskih integracija ali ni dosadašnju politiku prema Kosovu. Što asocira da se neće odreći do sada omiljene floskule državnog establišmenta „I Kosovo i EU“.
Bez obzira na fijasko te politike 9. decembra, oličen u odlaganju odluke o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, šef srpske diplomatije Vuk Jeremić kaže da se
spoljna politika Srbije neće menjati i da ostaju ista četiri prioriteta: evropske integracije, teritorijalna celovitost, regionalna saradnja i ekonomska diplomatija.
„Na predstojećim izborima kandidovaćemo u spoljnopolitičkom smislu upravo ovo. Ne bih ulazio u to kakav je redosled tih prioriteta, zaista smatram da su
Vuk Jeremić
svi podjednako važni. Oni se ne nalaze u potpunoj saglasnosti ali takav je život“, kaže Jeremić.Kako međutim, pomiriti nešto što je uzajamno isključivo i za šta je više puta iz Brisela jasno nagovešteno da je neodrživ stav pokušao je ministar Jeremić plastično da objasni kroz jednu anegdotu.
„Jedan moj dobar prijatelj ministar spoljnih poslova jedne velike zemlje mi je rekao, oprostićete mi ovo je u neku ruku šala u neku ruku je čovek i ozbiljno mislio, anegdota je u svakom slučaju, on je rekao ako ne znaš da jašeš dva konja odjednom onda nemoj da radiš u cirkusu. Nije se to odnosilo na Kosovo i Evropu“, objasnio je Jeremić.
I dok je za prvog čoveka srpske diplomatije nemoralno menjati politiku nekoliko meseci pred izbore kontraargument takvom stavu je da li je moguće istom politikom ostvariti drugačiji rezultat od onoga koji je saopšten 9. decembra Srbiji da nije ispunila sve uslove za kandidaturu.
Tako nešto su i pitali ministra učesnici, predstavnici nevladinog sektora, na jednom okruglom stolu u Beogradu, Srbija i EU – Quo vadis.
„Gospodine ministre, rekli ste nastaviće se evropski proces a neće se menjati način. Od tačke A do tačke B, ako se ispred tačke B postavi zid, vi možete ispod zida, iznad zida, s leve ili desne strane ali menjate put ili menjate cilj. Ako nećemo menjati ni sredstvo ni cilj pa kako ćemo proći kroz taj zid“, upitao je šefa diplomatije Nenad Šebek iz Centra za demokratizaciju i pomirenje Jugoistočne Evrope.
„Nema nikakve sumnje, bilo bi nemoguće napraviti argument da ne postoji ovoga trenutka na putu ka ostvarenju tih ciljeva jedna očigledna prepreka koja se nalazi pred nama. Možete na razne načine tu prepreku pokušati da pređete. Jedan od njih je promena ciljeva ili sužavanje seta ciljeva, da eventulano od jednog pririteta odustanete. Kada je ova vlada u pitanju to se neće desiti“, odgovara Jeremić.
Priznanje realnosti
Profesor ekonomije Mihajlo Crnobrnja kaže međutim, da je najmanje bolan put do priznanja priznanje realnosti.
„Sve one koji tvrde da mi imamo suverenitet na Kosovu ja bih zapitao u čemu se ogleda taj suverenitet. Imamo li tamo jednog graničara, imamo li tamo jednog policajaca, jdnog sudiju, našu valutu, poštanski sistem, sve ono što čini jednu državu tamo ne funkcioniše sa izuzetkom severnog Kosova“, kaže Crnobrnja.
Nakon odluke Evropskog saveta najviši domaći zvaničnici počeli su da u fokus politike stavljaju neka druga pitanja poput ekonomije što je neke navelo i na utisak da se Srbija okreće od evropskih integracija kao svog ključnog prioriteta.
Međutim, Milica Delević, direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije koja je zadužena za tehnički deo posla tvrdi da ne vidi da se menja pravac kretanja.
„Mislim da je put koji podrazumeva nastavak reformi i nastavak političkih procesa koji vode ka rešavanju političkih problema jeste onaj put koji Srbiju čini uređenijom, stabilnijom, predvidivijom, a konačno je čini i kandidatom i omogućava joj dalji napredak za članstvo u EU. To možda jesu problemi koji se pominju u kontekstu sticanja statusa kandidata ali nisu se otvorili zbog toga što je Srbija krenula da ide ka EU, niti bi nestali ili prestala potreba da se rešavaju ako EU ne bi bilo“, objašnjava Delevićeva.
Upravo argumenti, poput onih da se ne treba odreći Kosova zarad EU, dolaze od stranaka koje se protive učlanjenju u EU. Profesor Crnobrnja kaže da Eu nioje cilj već sredstvo za modernizaciju društva.
„EU je samo atest da smo to položili. Drugim rečima izlazimo pred komisiju koja kaže da, gospodo uspeli ste i evo atesta postajete član kluba koji već ima te vrednosti. Nema bolje alternative od pridruživanja i uključivanja u EU sa čisto ekonomskog stanovišta“, kaže Crnobrnja.