'Nikad nisam dobio pravu priliku da radim i da se osećam ko čovek.' Ovako je Vladimir Ziriković iz Beograda počeo svoju priču. Bio je jedan od tri studenta sa invaliditetom na beogradskom univerzitetu koji su diplomirali 1992. godine.
Iste godine su Ujedinjene nacije ustanovile Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Ni trideset godina kasnije u Srbiji, Vladimir kao diplomirani veterinar nije dobio priliku da radi u struci.
Na diskriminaciju osoba sa invaliditetom ukazuju izveštaji domaćih i međunarodnih institucija – od nepristupačnog javnog prevoza i ustanova, preko nejednakih šansi za obrazovanje, zapošljavanje i lečenje.
Slušajte i pratite ZIP
►Spotify ►Apple Podcast ►Google Podcast ►Podcast.rs
Vaš browser nepodržava HTML5
'U ovoj zemlji ima ljudskosti, ali nema ravnopravnosti'
Kako savladati arhitektonske prepreke, a kako stereotipe i predrasude – o tome za podkast Zaviri ispod površine ZIP govore Branko Jokić, Vladimir Ziriković, Nikola Đurđević i Ljupka Mihajlovska.
'Život mi je ugrožen'
Branko Jokić je profesor književnosti i osnivač udruženja Fenkis. Ima mišićnu distrofiju i zbog toga je u invalidskim kolicima. Svakog dana njegovu rutinu, kao što je odlazak u prodavnicu, apoteku, kafić remeti pitanje: da li mogu sa kolicima uđem tamo?
U mnogim slučajevima odgovor je ne.
"Naše kretanje invalidskim kolicima kroz grad je prava avantura. Kad izađete iz kuće, molite boga da taj dan prođe kako treba. Ja kad se krećem kolovozom, jer nema trotoara, život mi je ugrožen," kaže Branko za ZIP.
Samo prošle godine Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Srbije podneto je 16 pritužbi zbog diskriminacije osoba sa invaliditetom koje nisu mogle da pristupe javnim objektima ili uslugama.
"Ne možemo da funkcionišemo kao svi normalni ljudi. Vi širom Srbije imate gradove i sela gde roditelji ne mogu da izvedu decu u kolicima napolje, jer nije pristupačno", kaže Branko. On također dodaje da ne želi da proslavlja "Dan osoba sa invaliditetom u državi Srbiji, gde je naš položaj strašno loš."
'Ima ljudskosti, ali nema ravnopravnosti'
Samo 62 firme u 26 gradova i opština u Srbiji zapošljavaju osobe sa invaliditetom, iako država izdvaja preko pet miliona evra godišnje, kojima dotira njihove zarade.
Te je podatke izneo ministar rada Nikola Selaković. Na Međunarodni dan osoba sa invaliditetom bio je u Leskovcu na jugu Srbije, gde, kako je rekao, više od 500 osoba sa invaliditetom čeka posao na birou – zaposleno je tek njih petoro u jednoj lokalnoj firmi.
Vladimir Ziriković je 1992. godine diplomirao veterinu na beogradskom univerzitetu.
Za poslednjih trideset godina, Vladimir nikada nije dobio priliku da radi kao veterinar.
"Te '92 godine na beogradskom univerzitetu su diplomirale tri osobe sa invaliditetom. Ja sam jedan od te trojice. U ovoj zemlji ima ljudskosti, ali nema ravnopravnosti. Nikad nisam dobio pravu priliku da radim i da se osećam ko čovek", kaže Vladimir za ZIP.
Zvanični izveštaji ukazuju i na još jednu lošu praksu u Srbiji – lišavanje poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom široko je rasprostranjeno, što je u suprotnosti sa međunarodnim konvencijama.
"Osoba lišena poslovne sposobnosti ne može da donosi odluke u svoje ime, nema pravo glasa, nema mogućnost da bira gde želi da živi i sa kim, ne može da raspolaže svojom imovinom, sklopi brak, odluči o rađanju" – na ovo ukazuje Poverenica za zaštitu ravnopravnosti u svom izveštaju za 2021. godinu.
'Neka, nemoj da se mučiš'
Nikola Đurđević
Nikola Đurđević ima 34 godine. Završio je višu školu u Beogradu, kao ekonomista. Dve godine je bio u potrazi za poslom. Danas radi onlajn za jednu beogradsku firmu. U slobodno vreme je trener košarkaša u kolicima u klubu "Mega Despot".
"Imam problem sa gornjim ekstremitetima, sa rukama. Ne mogu da savijam ruke u laktu, ali mogu sve da radim na računaru, da pišem, da koristim predmete, papire.
"Možda je nekim ljudima kada me vide izgledalo da ja to ne mogu. I onda dođem na razgovor za posao, pa me pitaju 'je'l možeš da radiš na računaru'. Ja kažem - naravno. Vidim da su nekako skeptični i ja ponudim da im demonstriram to, a oni mi kažu 'neka, nemoj da se mučiš'. Pa čekajte, što ste me zvali onda na razgovor za posao, a govorite da ću da se mučim," priča nam Nikola.
A kad se radni dan završi, Nikola odlazi na treninge u svom naselju – Zemun Polju.
Nikola i prijatelji, u nedostatku novca za regionalno takmičenje, okrenuli su se treninzima da ponove što bolji plasman u domaćem prvenstvu, a Nikoli su, priča nam, podjednako važni i prijateljski mečevi i promocija košarke u kolicima širom Srbije.
A u ZIP-u saznajte kako se prevazilaze prepreke i šta kažu naši sagovornici: kako i gdje može biti bolje?
O serijalu 'Zaviri ispod površine'
Svakodnevnica u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori. Sa kakvim se izazovima suočavamo? Šta ove sedmice pokušavamo bolje da razumijemo?
Svakog ponedeljka autori iz Sarajeva, Podgorice i Beograda donose novu epizodu podcasta ZIP - Zaviri ispod površine. O čemu to razmišljaju ove sedmice? Šta o tome kažu stručnjaci, a šta kažete vi?
Sve epizode možete potražiti ovdje. Preuzimite podcast na vaš uređaj i slušajte po svom tempu. Sa vama smo i kroz naše radijske emisije svakog vikenda.
Detaljnije upute kako slušati ovaj i naše druge podcaste potražite ovdje.