Fond za humanitarno pravo (FHP) saopštio je, povodom presude Višeg suda u Nišu u predmetu “Kobre” osmorici bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, da je predmet bio obeležen nelogičnostima i ozbiljnim pravnim nedostacima, koji proizilaze iz pogrešne kvalifikacije dela i odluke da se optuženima sudi u odsustvu.
Viši sud u Nišu izrekao je 17. februara 2016. godine presudu kojom su Šićer Maljoku, Džafer Gaši, Demuš Gacaferi, Dem Maljoku, Argon Isufi, Anton Čuni, Alija Rabit i Rustem Beriša, oglašeni krivim zbog krivičnog dela terorizma i osudio ih na kazne zatvora u trajanju od po 15 godina.
“Izmenjenom optužnicom iz oktobra 2015. godine, osmorici optuženih se stavlja na teret krivično delo terorizma iz člana 125 Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije. Oni se terete da su, kao pripadnici terorističke grupe „Kobre“ koja je delovala u okviru OVK, u septembru 1998. godine na jugoslovensko-albanskoj granici postavili nagazne mine i iz zasede napali pripadnike Vojske Jugoslavije (VJ), kojom prilikom je šest pripadnika VJ poginulo a šest ranjeno”, saopštio je FHP.
Milica Kostić iz Fonda za humanitarno pravo kaže za RSE da ako se ima u vidu da je u septembru 1998. godine nesumnjivo na Kosovu već postojao oružani sukob što je, podseća, stav i Haškog tribunala i domaćeg tužilaštva, da se ovaj događaj desio tokom oružanog sukoba, da je reč o napadu pripadnika jedne strane u oružanom sukobu na pripadnike druge strane u tom sukobu da je onda to kontekst ratnog prava, odnosno međunardonog humanitarnog prava.
„Pa ako je učinjeno neko delo koje nije u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom to jedino može biti ratni zločin, to ne može da bude krivično delo terorizma“, kaže Milica Kostić. „To je prvi problem i to povlači važne posledice, a to je ukoliko je to zaista trebalo da se goni onda je nadležnost za taj slučaj trebalo da pripadne Tužilaštvu za ratne zločine a ne tužilaštvu opšte nadležnosti što je u ovom slučaju tužilaštvo u Nišu“.
FHP podseća da je u ovom predmetu prvu optužnicu podiglo vojno tužilaštvo 1999. godine, da bi nakon prelaska vojnih predmeta u nadležnost tužilaštava i sudova opšte nadležnosti, Viši sud u Kosovskoj Mitrovici optužene oglasio krivim i osudio ih na kazne zatvora u trajanju od po 15 godina. Protiv ove presude žalbu je izjavio samo branilac optuženih. U žalbenom postupku presuda je ukinuta i predmet je vraćen na ponovno suđenje prešavši u nadležnost Višeg suda u Nišu. Optuženi nisu dostupni organima gonjenja Republike Srbije, pa im se sudilo u odsustvu na osnovu Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), koji ovakav proces dopušta ako su optuženi u bekstvu ili nedostupni državnim organima, ali „samo kada postoje naročito opravdani razlozi”, navodi FHP.
Premijer Kosova, Isa Mustafa, izjavio je na sednici vlade da ni jedan srpski sud nema ovlašćenja da donosi presude za građane Kosova.
„U ime vlade reagujemo protiv sudske farse u kojoj su kažnjena osmorica pripadnika Brigade 138 OVK. Bivši rukovodioci ove brigade, sada poslanici u Skupštini Kosova, Anton Ćuni i Rustem Beriša, kao i šestorica njihovih saboraca, kažnjeni su u odsustvu od strane jednog suda u Nišu“, rekao je Mustafa, dodajući da su borci OVK-a vodili oslobodilački rat, poštujući ratne zakone.
U Fondu za humanitarno pravo navode da se najveći pravni nedostatak ovog predmeta tiče pravne kvalifikacije dela koje se optuženima stavlja na teret.
Optuženi se terete za napad na pripadnike druge strane u sukobu, što načelno predstavlja legalan akt u oružanom sukobu, kaže se u saopštenju FHP-a, i konstatuje da se optuženima sudilo za ratni zločin, da bi mogli biti i oslobođeni odgovornosti. “Sa druge strane, mora se imati u vidu da nije svaka vrsta napada na pripadnike druge strane u sukobu dozvoljena, ali je takav zaključak u ovom predmetu trebalo da donese Tužilaštvo za ratne zločine, kao jedino kompetentno nacionalno tužilaštvo, te da, shodno tome, nastavi gonjenje ili od njega odustane”, navodi se u saopštenju.
„Veoma su male šanse da je delo koje je opisano u optužnici zaista zabranjeno u ratu, da je ratni zločin. Mi ne znamo sve detalje tog slučaja, ukoliko su te nagazne mine potencijalno ugrožavale civile i slično, onda možemo da govorimo o nekom nedozvoljenom aktu, ali to su neki detalji koje u ovom trenutku ne znamo. Ono što vidimo iz optužnice jeste da vrlo verovatno to delo nije kažnjivo“, kaže Milica Kostić.
Ona dalje navodi da čak i ako dela opisana u optužnici predstavljaju ratni zločin, FHP smatra da u ovom slučaju nisu postojali naročito opravdani razlozi u skladu sa ZKP-om za suđenje u odsustvu od strane bilo kog tužilaštva Republike Srbije naglašavajući da je izbegavanje suđenja u odsustvu za ratne i druge zločine prema međunarodnom pravu danas standard.
„Kada zanemarimo sve probleme koje sam već navela ovaj slučaj je trebalo da bude procesuiran na Kosovu pred postojećim pravosudnim institucijama ako su oni dostupni tim organima. I na kraju treba da imamo u vidu da će vrlo verovatno ove godine biti osnovan specijalni sud za zločine počinjene tokom rata na Kosovu i da je Srbije već najavila da će sarađivati sa tim sudom. Znači, ako je već najavljena saradnja, ako imamo međunarodno pravo koje kaže da je poželjno ipak da se procesuiraju ljudi tamo gde su dostupni da bi mogli da prisustvuju svojim suđenjima i da se izbegavaju politička suđenja, naš stav je da je suđenje osmorici pripadnika OVK trebalo prepustiti pravosudnim institucijama na Kosovu, odnosno budućem specijalnom sudu”, zaključuje Milica Kostić.