Već decenijama žene za 8. mart dobijaju poklone i uživaju u nekoj vrsti naglašene pažnje, ali možda upravo to i pokazuje da žene ne uživaju ista prava kao i muškarci.
Istraživanja pokazuju da je stanje u Srbiji lošije u odnosu na mnoge zapadne zemlje i da su žene diskriminisanije mnogo više nego što se to na prvi pogled čini.
Staša Zajović iz Žena u crnom, kaže za RSE da se žene u Srbiji nalaze u užasnom položaju i da predstavljaju najveće gubitnice kako prethodnih ratova i militarizma, tako i sadašnje nekontrolisane privatizacije:
“Žene rade na najslabije plaćenim radnim mestima i u najsiromašnijim privrednim granama, a najteže pogođene kategorije žena su samohrane majke, Romkinje, žene sa sela, žene srednjih godina, dakle, one žene koje nikako ne mogu da pronađu posao nakon četrdesete godine života i ne mogu da se zaposle bez obzira na obrazovni nivo. To sve onemogućava žene da učestvuju u javnom životu i donošenju odluka i to pokazuje da je ova elita potpuno udaljena od stvarnosti običnih ljudi, a pogotovu od užasne i okrutne stvarnosti u kojoj žive žene u ovoj zemlji”.
Vesna Stanojević, koordinator Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici, kaže za RSE da je diskriminacija ponekad najvidljivija upravo prilikom njihovog zapošljavanja:
“Mi danas imamo žene koju su potpuno isto obrazovane kao muškarci, a možda čak i obrazovanije, pa su, na žalost, uvek u nekom drugom planu. Sa druge strane, moram da kažem ono što mnogi sakrivaju, da su žene diskriminisane i zbog trudnoće. Time što rađaju njima se otežava zapošljavanje i onda dolazimo do toga da žena ne može da ostvari pravo na platu, da je prilikom zapošljavanja pitaju da li ima nameru da se udaje, da li ima decu i slične svari, a to sve govori o jednoj velikoj diskriminaciji kada je zapošljavenje u pitanju”.
Istraživanje sajta za zapošljavanje Infostud o primanjima žena u Srbiji, pokazalo da one zarađuju 8,5 odsto manje nego muškarci.
Promene ne mogu preko noći
Ali, isto istraživanje je pokazalo da postoje poslovi u kojima su žene bolje plaćene od muškaraca. To je pre svega u marketingu, finansijskoj administraciji, odnosno knjigovodstvu gde su žene, ne samo većina, već imaju i bolje plate.
Većina Beograđanki sa kojima smo razgovarali smatraju da građanke Srbije, ipak, žive u neravnopravnom položaju u odnosu na muškarce:
“Mnogo se očekuje od žene danas. Da bude zaposlena, da bude dobra domaćica, supruga, majka. Na njoj ima dosta zadataka i smatram da je muškarcima dosta lakše”.
“Ne mislim da su diskriminisane. Približno su jednaki, zapravo, oniliko koliko ih je priroda odvojila”.
“Žene i muškarci nisu jednaki, kao što nikada neće ni biti”.
Sa druge strane, predstavnici vlasti slažu se u tome da postoji nejednakost polova, ali i ističu da su sada stvorni uslovi da se ta pojava, znatno ublaži.
Natalija Mićunović, direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost ministarstva rada i socijalne politike, kaže za RSE, da su tokom prošle godine doneti Zakon i nacionalna strategija o ravnopravnosti polova. Ona ističe da vlada ima jasnu nameru da položaj žena što pre popravi:
“Sada imamo osnov, imamo instistucije kao što je Uprava za rodnu ravnopravnost, tako da sada možemo da se usaglašavamo sa evropskim standardima zbog standarda, a ne samo zbog eventualnog ulaska u Evropu”.
Ali, predstavnice civilnog društva smatraju da se promene u pogledu ravnopravnosti ne događaju ni brzo ni lako. Nataša Jovanović iz Autonomnog ženskog centra za RSE kaže:
“To su promene koje se jako sporo dešavaju. Postoje pokušaji na tom institucionalnom i strukturnom nivou, ali to jako sporo ide. To ne može preko noći da se desi”.
Istraživanja pokazuju da je stanje u Srbiji lošije u odnosu na mnoge zapadne zemlje i da su žene diskriminisanije mnogo više nego što se to na prvi pogled čini.
Staša Zajović iz Žena u crnom, kaže za RSE da se žene u Srbiji nalaze u užasnom položaju i da predstavljaju najveće gubitnice kako prethodnih ratova i militarizma, tako i sadašnje nekontrolisane privatizacije:
“Žene rade na najslabije plaćenim radnim mestima i u najsiromašnijim privrednim granama, a najteže pogođene kategorije žena su samohrane majke, Romkinje, žene sa sela, žene srednjih godina, dakle, one žene koje nikako ne mogu da pronađu posao nakon četrdesete godine života i ne mogu da se zaposle bez obzira na obrazovni nivo. To sve onemogućava žene da učestvuju u javnom životu i donošenju odluka i to pokazuje da je ova elita potpuno udaljena od stvarnosti običnih ljudi, a pogotovu od užasne i okrutne stvarnosti u kojoj žive žene u ovoj zemlji”.
Vesna Stanojević, koordinator Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici, kaže za RSE da je diskriminacija ponekad najvidljivija upravo prilikom njihovog zapošljavanja:
“Mi danas imamo žene koju su potpuno isto obrazovane kao muškarci, a možda čak i obrazovanije, pa su, na žalost, uvek u nekom drugom planu. Sa druge strane, moram da kažem ono što mnogi sakrivaju, da su žene diskriminisane i zbog trudnoće. Time što rađaju njima se otežava zapošljavanje i onda dolazimo do toga da žena ne može da ostvari pravo na platu, da je prilikom zapošljavanja pitaju da li ima nameru da se udaje, da li ima decu i slične svari, a to sve govori o jednoj velikoj diskriminaciji kada je zapošljavenje u pitanju”.
Istraživanje sajta za zapošljavanje Infostud o primanjima žena u Srbiji, pokazalo da one zarađuju 8,5 odsto manje nego muškarci.
Promene ne mogu preko noći
Ali, isto istraživanje je pokazalo da postoje poslovi u kojima su žene bolje plaćene od muškaraca. To je pre svega u marketingu, finansijskoj administraciji, odnosno knjigovodstvu gde su žene, ne samo većina, već imaju i bolje plate.
Većina Beograđanki sa kojima smo razgovarali smatraju da građanke Srbije, ipak, žive u neravnopravnom položaju u odnosu na muškarce:
“Mnogo se očekuje od žene danas. Da bude zaposlena, da bude dobra domaćica, supruga, majka. Na njoj ima dosta zadataka i smatram da je muškarcima dosta lakše”.
“Ne mislim da su diskriminisane. Približno su jednaki, zapravo, oniliko koliko ih je priroda odvojila”.
“Žene i muškarci nisu jednaki, kao što nikada neće ni biti”.
Sa druge strane, predstavnici vlasti slažu se u tome da postoji nejednakost polova, ali i ističu da su sada stvorni uslovi da se ta pojava, znatno ublaži.
Natalija Mićunović, direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost ministarstva rada i socijalne politike, kaže za RSE, da su tokom prošle godine doneti Zakon i nacionalna strategija o ravnopravnosti polova. Ona ističe da vlada ima jasnu nameru da položaj žena što pre popravi:
“Sada imamo osnov, imamo instistucije kao što je Uprava za rodnu ravnopravnost, tako da sada možemo da se usaglašavamo sa evropskim standardima zbog standarda, a ne samo zbog eventualnog ulaska u Evropu”.
Ali, predstavnice civilnog društva smatraju da se promene u pogledu ravnopravnosti ne događaju ni brzo ni lako. Nataša Jovanović iz Autonomnog ženskog centra za RSE kaže:
“To su promene koje se jako sporo dešavaju. Postoje pokušaji na tom institucionalnom i strukturnom nivou, ali to jako sporo ide. To ne može preko noći da se desi”.