Deveti decembar ostaće zabilježen kao datum kada je 27 evropskih lidera svojim potpisima na sporazum sa Hrvatskom potvrdilo: ta zemlja će 1. jula 2013. godine postati 28. evropska članica, a do tada će biti pomno posmatrana u provođenju reformi i nastavku prilagođavanja evropskim standardima.
Poruka je to cijelom Zapadnom Balkanu - rečeno je tada - da Unija drži obećanje o evropskoj budućnosti regiona.
Sličnu poruku nosi i odluka da se sa Crnom Gorom, ukoliko se nastave reforme, posebno one na polju vladavine prava, juna naredne godine započnu završni pregovori o prijemu.
Iz bh. ugla - nije prijatan osjećaj gledati kako vozovi odlaze, dok vi
bespomoćno stojite na peronu, priznaje naš ambasador pri EU, Osman Topčagić.
„Bosna i Hercegovina očigledno kasni sada u ovom procesu. Ostaje, praktično, jedina država u regiji koja nije podnijela aplikaciju za članstvo u Evropskoj uniji, tako da se ta razlika između Bosne i Hercegovine i drugih država u regiji u procesu pridruživanja Evropskoj uniji povećava kako vrijeme ističe. Ali, istovremeno se povećava i razlika u odnosu na samu Evropsku uniju, jer – kako je rečeno – Evropska unija je pokretna meta. Danas su usvojene značajne odluke koje će dalje unaprijediti i razviti mehanizme, pravila i zakonodavstvo EU, tako da sve kompleksnije i teže postaje ispunjavati te uslove zato što ih je više, što su teži, ali i zbog načina na koji se prati ispunjavanje tih uslova – što je uostalom i rečeno u strategiji daljnjeg proširenja koju su ministri nedavno usvojili“, naglasio je on.
Na pitanje kako mu izgleda, nakon ovih odluka koje je Evropa o sebi usvajala, da li će ta Evropa u vrijeme kada BiH bude njoj ozbiljno pristupala biti stvarno interesantna adresa za ovu zemlju, Topčagić odgovara:
"Teško je danas prognozirati kako će Evropa izgledati za nekoliko godina, u svakom slučaju to nije jedna ili dvije nego više godina. Zaista se Evropa razvija i prilagođava situaciji koja postoji danas. Međutim, Evropska unija i članstvo u EU, mislim da nedvojbeno ostaju prioritet i interes Bosne i Hercegovine. Nema boljeg mehanizma i nema boljeg ambijenta za ostvarivanje i pojedinačnih prava a i prava države u cjelini nego što je to ambijent koji pruža Evropska unija. Biti za tim stolom gdje se donose odluke, gdje se odlučuje, zaista treba da bude naš dugoročni cilj.“
Više dokaza dobre volje u dijalogu sa Prištinom
Kada je riječ o Srbiji, stav evropskih lidera da se donošenje odluke o kandidatskom statusu te zemlje odgodi do proljeća objašnjen željom da se vidi više dokaza dobre volje Beograda u dijalogu sa Prištinom, pokušao je da ublaži evropski komesar za proširenje, Štefan Füle.
“Mnogo toga pozitivnog se desilo posljednjih sedmica - dijalog,
Čovjek za vezu zvaničnog Beograda, potpredsjednik Vlade Srbije, zadužen za evropske integracije, Božidar Đelić, u odluci samita vidio je nametanje novih uslova i jasnu nepravdu - zato je na kraju samita izjavio:
„Imajući u vidu da Srbija danas nije dobila status kandidata, ja podnosim ostavku na mesto potpredsednika Vlade. O tome sam već obavestio pismom predsednika Vlade, gospodina Cvetkovića, i predsednika Republike, Borisa Tadića. Poštovani građani, evropski put Srbije je pun izazova i, vidimo često, nepravde. Međutim, mi kao nacija, ne smemo da odustanemo od našeg strateškog cilja – punopravnog članstva u Evropskoj uniji. Ne po svaku cenu, ali taj strateški cilj ne sme biti doveden u pitanje današnjom odlukom Evropskog saveta.“
Ne treba previše mudrosti da se shvati da će sada, kada je zapadnobalkansko društvo pred evropskim vratima napustila Hrvatska, biti teoretski lakše, a praktično, mnogo teže. Bogatiji smo za još jedan primjer da se težak trud ipak isplati, te i da najduži put ima svoj kraj, ali i gorku činjenicu da ući u Evropsku uniju nikada nije bilo teže, posebno onima koji nisu skloni dugim putovanjima.
Program Na vratima Evrope - svake nedjelje od 15 sati možete slušati u našem radijskom programu. Sadržaji iz ovog programa nalaze se i na našoj internet stranici.
(Autor programa: Gordana Sandić-Hadžihasanović)
Poruka je to cijelom Zapadnom Balkanu - rečeno je tada - da Unija drži obećanje o evropskoj budućnosti regiona.
Sličnu poruku nosi i odluka da se sa Crnom Gorom, ukoliko se nastave reforme, posebno one na polju vladavine prava, juna naredne godine započnu završni pregovori o prijemu.
Iz bh. ugla - nije prijatan osjećaj gledati kako vozovi odlaze, dok vi
bespomoćno stojite na peronu, priznaje naš ambasador pri EU, Osman Topčagić.
„Bosna i Hercegovina očigledno kasni sada u ovom procesu. Ostaje, praktično, jedina država u regiji koja nije podnijela aplikaciju za članstvo u Evropskoj uniji, tako da se ta razlika između Bosne i Hercegovine i drugih država u regiji u procesu pridruživanja Evropskoj uniji povećava kako vrijeme ističe. Ali, istovremeno se povećava i razlika u odnosu na samu Evropsku uniju, jer – kako je rečeno – Evropska unija je pokretna meta. Danas su usvojene značajne odluke koje će dalje unaprijediti i razviti mehanizme, pravila i zakonodavstvo EU, tako da sve kompleksnije i teže postaje ispunjavati te uslove zato što ih je više, što su teži, ali i zbog načina na koji se prati ispunjavanje tih uslova – što je uostalom i rečeno u strategiji daljnjeg proširenja koju su ministri nedavno usvojili“, naglasio je on.
Na pitanje kako mu izgleda, nakon ovih odluka koje je Evropa o sebi usvajala, da li će ta Evropa u vrijeme kada BiH bude njoj ozbiljno pristupala biti stvarno interesantna adresa za ovu zemlju, Topčagić odgovara:
"Teško je danas prognozirati kako će Evropa izgledati za nekoliko godina, u svakom slučaju to nije jedna ili dvije nego više godina. Zaista se Evropa razvija i prilagođava situaciji koja postoji danas. Međutim, Evropska unija i članstvo u EU, mislim da nedvojbeno ostaju prioritet i interes Bosne i Hercegovine. Nema boljeg mehanizma i nema boljeg ambijenta za ostvarivanje i pojedinačnih prava a i prava države u cjelini nego što je to ambijent koji pruža Evropska unija. Biti za tim stolom gdje se donose odluke, gdje se odlučuje, zaista treba da bude naš dugoročni cilj.“
Više dokaza dobre volje u dijalogu sa Prištinom
Kada je riječ o Srbiji, stav evropskih lidera da se donošenje odluke o kandidatskom statusu te zemlje odgodi do proljeća objašnjen željom da se vidi više dokaza dobre volje Beograda u dijalogu sa Prištinom, pokušao je da ublaži evropski komesar za proširenje, Štefan Füle.
“Mnogo toga pozitivnog se desilo posljednjih sedmica - dijalog,
Stefan Fuele u posjeti Beogradu - ilustracija
implementacija već postignutog, uklanjanje nekih barikada. Na nesreću, nije bilo dovoljno vremena da vlasti u Srbiji ubijede sve evropske članice da je riječ o nepovratnom čvrstom procesu. Šteta je da smo izgubili to vrijeme“, ocijenio je on.Čovjek za vezu zvaničnog Beograda, potpredsjednik Vlade Srbije, zadužen za evropske integracije, Božidar Đelić, u odluci samita vidio je nametanje novih uslova i jasnu nepravdu - zato je na kraju samita izjavio:
„Imajući u vidu da Srbija danas nije dobila status kandidata, ja podnosim ostavku na mesto potpredsednika Vlade. O tome sam već obavestio pismom predsednika Vlade, gospodina Cvetkovića, i predsednika Republike, Borisa Tadića. Poštovani građani, evropski put Srbije je pun izazova i, vidimo često, nepravde. Međutim, mi kao nacija, ne smemo da odustanemo od našeg strateškog cilja – punopravnog članstva u Evropskoj uniji. Ne po svaku cenu, ali taj strateški cilj ne sme biti doveden u pitanje današnjom odlukom Evropskog saveta.“
Ne treba previše mudrosti da se shvati da će sada, kada je zapadnobalkansko društvo pred evropskim vratima napustila Hrvatska, biti teoretski lakše, a praktično, mnogo teže. Bogatiji smo za još jedan primjer da se težak trud ipak isplati, te i da najduži put ima svoj kraj, ali i gorku činjenicu da ući u Evropsku uniju nikada nije bilo teže, posebno onima koji nisu skloni dugim putovanjima.
Na vratima Evrope
Program Na vratima Evrope - svake nedjelje od 15 sati možete slušati u našem radijskom programu. Sadržaji iz ovog programa nalaze se i na našoj internet stranici.
(Autor programa: Gordana Sandić-Hadžihasanović)