„Evropski narodi nisu naročito srećni zbog primanja imigranata. Razumem to kao društvenu pojavu, ali kao etička osoba to ne razumem niti odobravam“, rekao je u ponedeljak turski nobelovac Orhan Pamuk tokom razgovora sa medijima u Beogradu, gde na poziv svog izdavača boravi u dvodnevnoj poseti.
Šezdesetčetvorogodišnji pisac, autor više od deset romana prevedenih između ostalih i na srpski jezik, održao je u dupke punoj dvorani SANU predavanje na temu „Ispisivanje mog sveta“. Govorio je o svojoj poetici, uzorima, a dotakao se i odnosa književnosti i politike.
Orhan Pamuk je snažan kritičar autoritarizma turske vlasti. Jedan je od retkih intelektualaca u toj zemlji koji je javno govorio da je u Turskoj ubijeno milion Jermena i 30.000 Kurda, što je i dalje u toj zemlji tabu tema.
Zbog toga je bio izložen medijskim napadima u Turskoj, a protiv njega je pokrenut krivični postupak zbog vređanja Republike, ali je proces prekinut nakon međunarodnih reakcija.
Nakon svega, Pamuk kaže da je ostao privržen liberlanim idejama, koje su, kako dodaje, jako važne za svako društvo.
„Razvijam te ideje ne zato da bih pobedio na izborima, već zato što mi one zvuče istinito. Kao književnik ja verujem u njih, stalo mi je do njih. Čak iako ponekad ljudi ne glasaju za njih“, kazao je Pamuk.
Moralna obaveza pisca je da vidi svet kroz oči drugih, koji nisu kao on: Pamuk
U razgovoru sa beogradskim medijima, Pamuk se osvrnuo i na i dalje aktuelnu migrantsku krizu. On ne krije razočaranje zbog ponašanja Evrope i podseća da je u avgustu 2015. u Turskoj bilo dva miliona imigranata, dok su mediji u Velikoj Britaniji razmatrali da li da prime 2.000 ili 2.500 ljudi.
„Izuzetno poštujem Angelu Merkel zato što je rekla da će Nemačka primiti milion izbeglica. Bio bih srećniji da nije izgubila glasove zbog toga. Nažalost, evropske nacije nisu naročito srećne zbog primanja imigranata. Razumem to kao društvenu pojavu, ali kao etička osoba to ne razumem niti odobravam“, istakao je nobelovac.
Za autora romana „Sneg“ i „Crna knjiga“, pisanje je politički čin, ali ne u smislu bavljenja dnevnom politikom.
„Moralna obaveza pisca je da vidi svet kroz oči drugih, koji nisu kao on. U tom smislu, umetnost romana je politička. Kada je Ivo Andrić napisao ’Na Drini ćupriju’, on nam se sviđa jer takođe želi da vidi svet iz vizure muslimana“, rekao je Pamuk.
U govoru pred do poslednjeg sedišta punom salom Srpske akademije nauka i umetnosti, Pamuk je u formi svojevrsnog mini eseja odgovorio na, kako je rekao, pitanje koje mu već 40 godina ljudi najčešće postavljaju – zašto pišeš?
„Pišem jer imam unutrašnju potrebu da pišem. Pišem jer ne mogu da radim normalne poslove kao ostali ljudi. Pišem jer želim da čitam knjige kakve i sam pišem. Pišem jer sam ljut na sve. Pišem jer nikad nisam uspeo da budem srećan. Pišem da bih bio srećan“, rekao je.
Pamuk otkriva da trenutno radi na svom trećem istorijskom romanu. O detaljima nije govorio, ali objašnjava da istorijske romane ne piše da bi rasvetljavao nacionalnu istoriju. Zanima ga nešto drugo.
„Zanima me slikovni deo. Za mene je istorija izvor romantičnih slika, misterioznih slika, mračnih strana ljudskog duha, koje želim da otkrijem u prošlosti“, kaže Pamuk.
Otkako je 1970-ih počeo da piše, Orhan Pamuk je za svoj rad dobio brojna književna priznanja, a Nobelov komitet nagradio ga je 2006. godine.
U Srbiji se Pamukova dela prevode već godinama unazad, a njegov roman „Zovem se crveno“ je svojevremeno bila među najčitanijim knjigama u ovdašnjkim knjižarama.