Iako je pobedila u većini opština i gradova, političkom cunamiju Srpske napredne stranke i njenog lidera Aleksandra Vučića, odolelo je nekoliko lokalnih samouprava koje su naprednjaci želeli da preuzmu.
Opoziciona vlast u odnosu na republičku opstala je u Novom Beogradu, Bosilegradu, Pirotu, Paraćinu, Svilajncu, Čajetini i još nekim opštinama, a građani u njima nisu podlegli predizbornom presingu vladajućih partija i medijskom linču njihovih lidera.
Jedna od lokalnih samouprava, koje su uspele da odole naletu liste okupljene oko Srpske napredne stranke predvođene Aleksandrom Vučićem, je opština Paraćin u kojoj je Saša Paunović, po treći put za redom izabran za predsednika, predvodeći listu Demokratske stranke, Nove stranke, Liberalno-demokratske partije i Zajedno za Srbiju.
On za Radio Slobodna Evropa kaže da je njegov tim ponovo dobio poverenje građana zahvaljujući odgovornom odnosu prema svom gradu u prethodnim mandatima, mada kako naglašava, to nije bilo lako u uslovima medijske blokade opozicionih opština i danonoćne propaganda Vučićeve liste.
“Prvo moram reći da je bilo jako teško baš zbog medija na državnom nivou, koji su imali veoma veliki procenat zastupljenosti SNS i kampanje koju je ta stranka vodila ovde na lokalu. Tako se praktično nije videlo ko su njihovi lokalni kandidati, pa ovi izbori bar u Paraćinu, nisu bili izbori između kandidata liste na kojoj sam bio ja i kandidata liste SNS. Uprkos činjenici da je nosilac te liste bio Aleksanadar Vučić, dobar deo građana je uspeo da prepozna da su na njiihovoj listi neki lokalni kadrovi, a ne lider SNS i tako smo uspeli da dobijemo većinu glasova građana”, kaže Paunović.
I u opštini Čajetina, četvrti mandat za redom osvojio jedosadašnji predsednik Milan Stamatović.
Stamatović, koji je ovoga puta predvodio listu Srpske narodne partije, Demokratske stranke Srbije i Partije ujedinjenih penzionera Srbije, kaže za naš program da je formula uspešnog vođenja lokane samouprave iskren i pošten odnos prema biračima, doslednost i principijelnost, a pre svega posvećenost radu za dobrobit svojih građana, koja mora biti vidljiva na konkretnim rezultatima.
“Oni to vide i najbolje osećaju po infrastrukturi i po budžetu opštine koji je od kada smo mi na čelu uvećan sto puta. Kada smo prvi put došli na vlast, iznosio je 200.000 evra, a danas je budžet Opštine Čajetina 20 miliona evra. Znači jedna mala opština sa 15.000 stanovnika zaradi i napravi budžet kao jedna mnogo veća susedna opština Užice, koja ima 85.000 stanovnika, a približan budžet. Povećali smo pomoć svim ugroženim kategorijama stanovništva, starim i nemoćnim licima, povećali podsticaje poljoprivredi, stipendirai školovanje mladih kadrova, a pored svih tih lokalnih tema na kojima smo radili, morali smo i da štitimo i državnu imovinu od nemara i nebrige državnih funkcionera”, naglašava Stamatović.
Zoran Stojiljković
Sociolog Zoran Stojiljković smatra da su za odbranu političke nezavisnosti u lokalnim samoupravama neophodni transparentan rad bez korupcije i kadrovi koji svakodnevno komuniciraju sa svojim sugrađanima.
On za Radio Slobodna Evropa kaže da uz te preduslove, lokalni političari sa dobrim rejtingom i biografijom, mogu da prevaziđu sve prednosti koje u startu imaju vladajuće stranke na izborima.
“Jednostavno, ovi rezultati govore da i pored takozvanog političkog cunamija i korišćenja svih prednosti koje ima vladajuća stranka ili koalicija, imajući u vidu i prednost u medijima, resursima, novcu koji postoji i želji da se dobiju i lokalna i pokrajinska vlast, ukoliko imate utemeljene jake ličnosti u svoju strukturu, ukoliko imate ljude koji imaju integritet i podršku svoje sredine, ljude sa imenom i prezimenom, čistom biografijom i prethodnim dobrim rezultatima, onda su mogući ovakvi fenomeni da u takozvanoj političkoj provinciji opstanu opozicione vlasti”, kaže Stojiljković.
Njegove navode potvrđuje i naš sagovornik iz Čajetine, koji se, prema sopstvenim rečima, nikada nije krio iza imena lidera ili stranke, već je u prvi plan isticao svoje ime i prezime upravo zbog toga što je svojim sugrađanima “uvek smeo da pogleda u oči”.
“Ja sam svaki put izlazio na izbore kao Milan Stamatović i nisam se krio iza političkih lidera. U manjim sredinama mnogo slabije prolazi politički marketing, već morate svakodnevno da radite i da se stalno dokazujete”, kaže Stamatović.
Njegov kolega iz Paraćina smatra da je veoma važno da političari ispunjavaju predizborna obećanja, a ne da im ona služe samo za ostvarivanje političkih ciljeva i obezbeđivanja privilegija, “što uz par časnih izuzetaka predstavlja pravilo u domaćoj političkoj areni”.
“Mi se trudimo da ispunimo obećanja koja dajemo ljudima. Dakle, ukoliko u izbornoj kampanji kažemo da ćemo u naredne četiri godine uraditi određene vodovode, kanalizacione kolektore, ulice i puteve u gradu i u selima, mi to zaista i učinimo kada dobijemo poverenje građana. Tako građani u celom ovom haosu srpske političke scene prepoznaju da postoje neki lokalni političari koji drže reč i ne ispaljuju lepa predizborna obećanja, već govore o rešavanju konkretnih problema”, naglašava Paunović.
To po Stojiljkoviću znači da bi birač, u lokalnim samoupravama trebalo da glasa isključivo za kandidate od ugleda, koji su pokazali autoritet i samostalnost u odnosu na partije u okviru kojih deluju i što opstaju na poverenju svojih sugrađana koji to nepogrešivo mogu da prepoznaju.
“To znači da ljudi glasaju za kandidate čiju biografiju znaju i znaju da se taj kandidat nije našao na listi samo voljom i milošću određene političke centrale, dag a građani znaju i procenjuju njegovu kvalifikovanost, lični i politički integritet i autoritet. U suprotnom, ovaj dominantni sistem koji imamo, u kome vlasti padaju kao kule od karata, zasniva se na partijskim miljenicima proizvedenim u krugu dvojke, koji svojom biografijom i kredibilnošću ne zaslužuje da se nađe na funkciji, nego nekom vrstom stranačkog ili koalicionog dogovora i koji svojom političkom biografijo pokazuje da mu nije preterano stalo do te sredine, nego je doživljava kao jednu od stanica usvojoj političkoj karijeri. Ko je odgovoran prema poverenom poslu, uspešno komunicira sa građanima i podleže javnom interesu, taj ima šanse da uradi ovo što su pomenuti gradonačelnici uradili”, zaključuje Stojiljković.