Lokalne samouprave u kojima Srpska napredna stranka nije na vlasti skoro da se na prste mogu prebrojati. Njihovi čelnici kažu da su za razvoj i pomoć države uglavnom presudni projekti koje nude, ali i da bi saradnja na projektima ključnim za lokalne sredine, poput velikih infrastrukturnih radova, mogla biti mnogo bolja.
Ima i primera direktnih optužbi na račun republičke vlade za opstrukciju i diskriminaciju opština u kojima nije na vlasti Srpska napredna stranka.
Kako izgleda kada je lokalna vlast u opoziciji u odnosu na republičku?
"Sve dok jedan grad ima jasan plan kako želi da izgleda i u kom pravcu želi da se razvija i ako građani učestvuju u donošenju odluka na najneposredniji mogući način onda čak ni Srpska napredna stranka u svoj silini ne može to da zaustavi“, kaže gradonačelnik Šabca Nebojša Zelenović, lider stranke "Zajedno za Srbiju".
"Dokaz za to je i činjenica da je najveća investicija u Srbiji u 2016. godini došla u Šabac od svih gradova u kojima inače Srpska napredna stranka jeste na vlasti. Dakle, najveća investicija došla je u jedini grad gde oni nisu na vlasti“, navodi Zelenović govoreći o investiciji japanske kompanije Yazaki od 25 miliona eura koja predviđa otvaranje fabrike za izradu elektronskih komponenti za automobile i kamione, koja će zaposliti 1.700 radnika.
Najveća investicija došla u jedini grad gde SNS nije na vlasti: Nebojša Zelenović
A upravo je Šapčanima premijer i lider Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić poručivao tokom prošlogodišnje izborne kampanje za lokalne i vanredne parlamentarne izbore da im nema napretka bez Srpske napredne stranke.
"Jedan, jedini glas da imaju više, ne brinite, ti ljudi će naći načina i da pronađu dovoljno razloga da Srbiju vrate u prošlost“, govorio je Vučić na mitingu naprednjaka u Šapcu u martu prošle godine.
Od dolaska na vlast na republičkom nivou 2012. godine naprednjacima su trn u oku bili gradovi i opštine koje je još držala opozicija, poput Beograda i Novog Sada, pa čak i pojedinih beogradskih opština kao što je Vračar.
Danas se lokalne samouprave u kojima Srpska napredna stranka ili njihovi koalicioni partneri nisu na vlasti skoro na prste mogu prebrojati. Da li onda imaju ravnopravan tretman kod republičkih organa? Iskustva ovih lokalnih samouprava su različita.
Čini se da je najveća opozicija republičkoj vladi na lokalu predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović iako je njegova Srpska narodna partija bila na zajedničkoj listi sa Srpskom naprednom strankom na prošlogodišnjim vanrednim parlamentarnim izborima.
Čelnik čajetinske opštine, kome je ovo četvrti mandat, uveliko kritikuje republičku vlast a poslednji povod je namera opštinskih vlasti da izgradi Gold gondolu Zlatibor, koja bi trebalo u dužini od devet kilometara da poveže centar Zlatibora i ski centar Tornik.
Imovinsko pravni odnosi osnovni problem u komunikaciji lokalne vlasti u Čajetini sa republičkom vlašću: Milan Stamatović
On tvrdi da građevinska dozvola za gondolu nije dobijena jer republička vlast vrši opstrukciju i diskriminaciju čajetinske opštine zato što tamo nisu na vlasti naprednjaci. Gondola inače nije prvi slučaj varničenja između čelnika opštine Čajetina i predstavnika republičke vlade, tačnije ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović.
"Ja se nadam da smo preležali te dečije bolesti i da će neki ljudi koji su odgovorni u ovoj državi shvatiti da prave ogromnu štetu jednoj maloj lokalnoj samoupravi koja se upustila u ovaj ogromni posao“, poručio je Stamatović.
"Čajetina je nabavila unapred kompletnu opremu za gondolu. Ona sada negde stoji ili će stajati što nije dobro, a da pre toga nije rešila ni jedno jedino pitanje koje se tiče dozvola“, uzvratila je ministarka uz tvrdnju da država i ministarstvo nikada neće kočiti bilo koji infrastrukturni projekat, te da je ministarstvo opštini Čajetina i preduzeću koje bi trebalo da gradi gondolu izdalo lokacijske uslove za ovaj projekat.
Predsednik opštine Čajetina navodi da "građevinsku dozvolu ne može da dobije dok ministarstvo ne reši problem vlasništva nad delom zemljišta iznad kog treba da prođe trasa buduće gondole".
Kao osnovni problem lokalne vlasti u Čajetini u komunikaciji sa republičkom vlašću Stamatović navodi imovinsko pravne odnose, nerešene statuse privatizovanog zemljišta poljoprivrednih kombinata i društvenih preduzeća. Država, kaže on, nije razdvojila društveni od državnog kapitala.
"Problem sa imovinom imamo na izradi postrojenja za preradu otpadnih voda za Zlatibor, imamo problem sa izdavanjem građevinske dozvole za izgradnju nove autobuske stanice, koja se isto nalazi na spornom zemljištu za koje država neće jasno da kaže da li su poklonili privatnim licima kombinate“, kaže Stamatović.
On navodi da sve druge probleme lako rešavaju a da jedino ne mogu da nađu zajednički jezik sa državnim institucijama koje, kako kaže, "očigledno nemaju hrabrosti ili imaju obavezu da odrade neki prljav posao zarad privatnih lica na štetu svih građana i države.“
Iskustva Šapca su, kako nam kaže gradonačelnik, da u najčešćem broju slučajeva dobijaju ono što traže jer imaju projekte, ali napominje da bi saradnja na ključnim projektima za grad mogla da bude bolja.
"Kada imate projekte onda ne mogu da vam kažu `ne`, pa smo tako povukli preko 170 miliona za modernizaciju škola, zatim smo učestvovali u raznim projektima koji su vezani za kulturu, ali mislimo da bi saradnja na onim projektima, koji su ključni i najvažniji za grad, mogla da bude daleko bolja iz prostog razloga što velike infrastrukturne stvari koje su bitne za razvoj grada može da uradi jedino država“, kaže Zelenović navodeći da misli na auto-put, izgradnju nasipa na reci Savi, čišćenje plovnog puta.
Pošto država nije imala sluha za te zahteve, kaže dalje Zelenović, tražili su privatne partnere.
"Pa smo ih i našli. Upravo za izgradnju dela auto-puta od Rume do Šapca, koji nas povezuje sa Koridorom 10 i koji je najvažnija stvar za razvoj grada, našli smo kanadsku kompaniju koja je spremna da putem koncesije, dakle bez ulaganja ijednog dinara države, izgradi taj deo auto-puta. Međutim, takvi projekti i slični stoje na stolu kod ministarke građevine (Zorane Mihajlović) i mi već više od godinu dana nemamo nikakav odgovor na to“, rekao je gradonačelnik Šapca.
Paraćin u korektnoj komunikaciji
U Paraćinu na čijem je čelu član Demokratske stranke Saša Paunović kažu da proteklih godina nisu imali veće probleme u odnosu na one koje su imali kada je na republičkom nivou bila neka druga vlada kojoj su bili opozicija.
"Naša saradnja sa republičkim organima nije zasnovana na političkim, partijskim vezama već na direktnoj saradnji sa službenicima u različitim državnim službama i ministarstvima te smo tako i u mogućnosti da kroz kvalitetnu pripremu uvek obezbedimo dovoljno podrške za projekte koji su neophodni“, kaže Paunović.
"Naravno uvek tako biva da ona vlast koja je trenutno u republici favorizuje neke od opština koje imaju istu vlast na lokalu", dodaje Paunović, ali napominje da je reč samo o nekim opštinama jer nema dovoljno resursa u državi da bi centralna vlada jednako pomagala sve opštine u kojima je ta ista stranka na vlasti.
„Zaista postoje favorizovane lokalne samouprave. Lako se može ustanoviti i koje su. Uzmete Službeni glasnik i gledate ko je dobio više para iz tekuće budžetske rezerve Republike. Opet kažem, to uglavnom čak i nisu uvek opštine u kojima je na vlasti stranka koja vodi republičku vladu, ali to često budu opštine u kojima je na vlasti neka stranka od koje zavisi republička vlada, kao recimo, manjinski partneri i slično“, objašnjava Paunović.
Ako se govori o pritiscima, kaže dalje Paunović, oni se obično iniciraju sa lokalnog nivoa od predstavnika stranke koja je na vlasti u republici a nije u konkretnoj opštini.
"Postoji izreka koja kaže `najteže je kad su tvoji na vlasti suda, samo ne tamo gde ti treba da budeš na vlasti` pa tako politička stranka koja je u opoziciji u nekoj lokalnoj samoupravi pokušava da inicira pritiske i utiče na rad lokalne samouprave ili na pojedine odbornike da promene stranu”, navodi Paunović.
Naprednjaci pokušavaju da stvore utisak da samo oni predstavljaju budućnost, a da bi drugi vratili zemlju u prošlost, kako to ponavlja i ovih dana premijer Aleksandar Vučić uoči predsedničkih izbora i mogućih vanrednih parlamentarnih.
Međutim, nelegalno rušenje objekata u jednom kvartu, koje su pod okriljem noći izveli ljudi pod fantomkama a policija se oglušila na pozive građana za pomoć, dogodilo se upravo u gradu u kojem je na vlasti Srpska napredna stranka. U Beogradu.