Piše: Dejsi Sindelar, priredio: Miloš Teodorović
Ovo su izbori koji će odrediti političku budućnost Gruzije. Ali za mnoge, upravo će na njima birači tražiti kaznu, osvetu, za odgovorne za zlostavljanja u zatvorima, o čemu su objavljeni, u najmanju ruku, uznemirujući snimci. Još uvek je aktuelno pitanje kakvu je ulogu u tom nečuvenom skandalu, zbog kog su intervenisale i Ujedinjene nacije tražeći istragu, igrala Vlada. U ponedeljak se u Gruziji održavaju opšti izbori.
Sa pomešanim osećanjem razočaranja i straha gađani izlaze na izbore. Stanovnik Lagodekija za RSE kaže: “Skandal zlostavljanja u zatvorima potpuno mi je promenio mišljenje. Ranije sam mislio drugačije da glasam, ali sada vise ne. I veoma sam tužan zbog toga”.
“Najvažnije da se stvore uslovi da izbori prođu mirno”, napomenuo je student, dok jedna stanovnica Tbilisija smatra: “Niko ne zaslužuje glas. Niti jedna stranka”.
Teško da se može i zamisliti da se upravo ovde 2004. godine dogodila Revoulcija Ruža kada je mladi i dinamični Mihail Sakašvili preuzeo vlasti, te usmereo Gruziju u pravcu Zapada. Posle jedne decenije njegov režim izgbio je sjaj koji je imao na globalnom nivou u to vreme.
Vrhunac tog pada bilo je otkrivanje snimaka zlostavljanja u zatvorima, što je bacilo senku na proklamovana nastojanja režima da demokratizuje zemlju. Zbog toga ove izbore mnogi doživljavaju kao vrstu referenduma, za i protiv Sakašvilija.
Dan pred izbore obratio se naciji nadahnutim govorom u kome navodi da će se državna himna 1. oktobra čuti jače nego ikada pre i to u ime slavljenja slobode.
“Pred vama je veoma važan i suštinski izbor: u kakvoj zemlji želite živite. I iznad svega, da li želimo da imamo svoju zemlju”, kazao je Sakašvili.
Teško je poverovati da bi ovaj govor mogao anulirati štetu nastalu nakon objavljivanja snimaka. Pogotovo nakon što je skandal doveo do masovnih protesta u Tbilisiju, smenjivanja ministra unutrašnjih poslova i upravnika državnih zatvora. Usledile su duboke podele u zemlji, a pred izbor 150 poslanika Američki nacionalni demokratski institute izneo je istraživanje koje pokazuje da skoro polovina Gruzijaca ni ne želi da glasa.
Urednica u nedeljniku “Liberali” Sorena Šaverdšvili procenjuje da mnogi “neutralni” Gruziciji posle objavljivanja snimaka svoj glas shvataju pre svega kao protest:
“Ni jedna od jedinica sistema nije učinila ništa kako bi sprečila visok nivo zlostavljanja zatvorenika, kršenja njihovih prava i silovanja. Ljudi su već bili kritični prema Vladi, a sada će tek onaj ko je naklonjen opoziciji bez razmišljanja da joj da glas. Ali podvlačim da će biti mnogo glasova ljudi koje su nezainteresovani za politiku. Njihva sramota, bes, prerašće u glas. I to neće biti provladini glasovi”.
Sakašvili i njegov Ujedinjeni nacionalni pokret nadao se većini glasova. Takav uspeh cementirao bi njegov imidž uspešnog reformatora pred napuštanje predsedničke funkcije sledeće godine. Takođe bi partiji obezbedilo i premijersko mesto. S obzirom na njegovu popularnost u poslednjih osam godina, ranije bi to išlo lako. Ali sada će biti drugačije.
No i te uspehe, skandal iz zatvora doveo je pod znak pitanja. Vladajuća opcija suočena je sa protivnikom u koaliciji šest partija okupljenih oko milionera i novajlije u političkim vodama Bidžina Ivanišvilija. Vrednost njegove imovine procenjuje se na 6,5 milijardi dolara. Poseduje rusko i francusko državljanstvo, a poslednjih 10 godina živi u Gruziji. Svoj uspeh ovako objašnjava:
“Sada shvatam da sam odrastao u siromaštvu, moje selo je bilo veoma siromašno. U svom detinjstvu to nisam tako video. Od kada sam naučio da hodam, svuda sam išao pešice i nikada se nisam osećao siromašnim. Ali važnije od svega odrastao sam slobodno i voleo sam svoje detinjstvo”.
Od prošle godine Ivanišvili predvodi koaliciju “Gruzijski san”. U nju je privukao neke od poznatih imena ovdašnje politike poput bivšeg ambasadora u UN Alasnia, opozicionog veterana Usupašvilija, ili bivšeg Sakašvilijevog šefa diplomatije Japaridžu.
Ekspert Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir Tomas de Val navodi da je rast “Gruzijskog sna”, dobrim delom i posledica dugog Sakašvilijevog opstanka na vlaasti.
“Ako ste na vlasti osam ili 10 godina, pomalo gubite kontakt sa društvom. Dakle, nekada smo gledalali Sakašvilija kao modernog političara koji je zaista želeo da ponovo izgradi Gruziju, a danas on vlada na skoro boljševički način, često u inat građanima nego što pokušava sa njima da se dogovori”.
No, iako su joj šanse znatno uvećena, jedan od autora knjige “Puške u avgustu 2008: Ruski rati u Gruziji” Svant Kornel iznosi sumnju da vodeća opoziciona grupacija koja objedinjuje prozapadnjake i nacionaliste, može opstati dugo posle izbora:
“Na jednoj strani Ivanišvili je doprineo nivelisanju političkog terena u Gruziji. Nažalost, on to nije postigao snagom svojih ideja, nego snagom svoga novca. Ne vidim da on donosi bilo šta suštinski novo u gruzijsku politiku. Zaista je samo novac ono što njegovu koaliciju drži na okupu”.
Očekivano, skandal sa zlostavljanjem, uticao je na pad popularnosti Sakašvilija, o čemu govore i istraživanja. Zbog toga se već sada pitaju šta će biti prvi postizborni potez 44 godine starog predsednika. Ukoliko osvoji većinu neki već procenjuju da će, poput kolege iz susedstva Vladimira Putina, postepeno izvršiti tranziciju i preći sa predsedničkog na premijerski nivo. Drugi pak govore o podeli vlasti između aktuelne opozicije i Sakašvilijevih. Svi se slažu da dani turbulencija za Gruziju, državu opterećenu unutrašnjim problemima i spoljnim pritiscima, tek dolaze.
Ovo su izbori koji će odrediti političku budućnost Gruzije. Ali za mnoge, upravo će na njima birači tražiti kaznu, osvetu, za odgovorne za zlostavljanja u zatvorima, o čemu su objavljeni, u najmanju ruku, uznemirujući snimci. Još uvek je aktuelno pitanje kakvu je ulogu u tom nečuvenom skandalu, zbog kog su intervenisale i Ujedinjene nacije tražeći istragu, igrala Vlada. U ponedeljak se u Gruziji održavaju opšti izbori.
Sa pomešanim osećanjem razočaranja i straha gađani izlaze na izbore. Stanovnik Lagodekija za RSE kaže: “Skandal zlostavljanja u zatvorima potpuno mi je promenio mišljenje. Ranije sam mislio drugačije da glasam, ali sada vise ne. I veoma sam tužan zbog toga”.
“Najvažnije da se stvore uslovi da izbori prođu mirno”, napomenuo je student, dok jedna stanovnica Tbilisija smatra: “Niko ne zaslužuje glas. Niti jedna stranka”.
Teško da se može i zamisliti da se upravo ovde 2004. godine dogodila Revoulcija Ruža kada je mladi i dinamični Mihail Sakašvili preuzeo vlasti, te usmereo Gruziju u pravcu Zapada. Posle jedne decenije njegov režim izgbio je sjaj koji je imao na globalnom nivou u to vreme.
Vrhunac tog pada bilo je otkrivanje snimaka zlostavljanja u zatvorima, što je bacilo senku na proklamovana nastojanja režima da demokratizuje zemlju. Zbog toga ove izbore mnogi doživljavaju kao vrstu referenduma, za i protiv Sakašvilija.
Dan pred izbore obratio se naciji nadahnutim govorom u kome navodi da će se državna himna 1. oktobra čuti jače nego ikada pre i to u ime slavljenja slobode.
“Pred vama je veoma važan i suštinski izbor: u kakvoj zemlji želite živite. I iznad svega, da li želimo da imamo svoju zemlju”, kazao je Sakašvili.
Teško je poverovati da bi ovaj govor mogao anulirati štetu nastalu nakon objavljivanja snimaka. Pogotovo nakon što je skandal doveo do masovnih protesta u Tbilisiju, smenjivanja ministra unutrašnjih poslova i upravnika državnih zatvora. Usledile su duboke podele u zemlji, a pred izbor 150 poslanika Američki nacionalni demokratski institute izneo je istraživanje koje pokazuje da skoro polovina Gruzijaca ni ne želi da glasa.
Urednica u nedeljniku “Liberali” Sorena Šaverdšvili procenjuje da mnogi “neutralni” Gruziciji posle objavljivanja snimaka svoj glas shvataju pre svega kao protest:
“Ni jedna od jedinica sistema nije učinila ništa kako bi sprečila visok nivo zlostavljanja zatvorenika, kršenja njihovih prava i silovanja. Ljudi su već bili kritični prema Vladi, a sada će tek onaj ko je naklonjen opoziciji bez razmišljanja da joj da glas. Ali podvlačim da će biti mnogo glasova ljudi koje su nezainteresovani za politiku. Njihva sramota, bes, prerašće u glas. I to neće biti provladini glasovi”.
Sakašvili i njegov Ujedinjeni nacionalni pokret nadao se većini glasova. Takav uspeh cementirao bi njegov imidž uspešnog reformatora pred napuštanje predsedničke funkcije sledeće godine. Takođe bi partiji obezbedilo i premijersko mesto. S obzirom na njegovu popularnost u poslednjih osam godina, ranije bi to išlo lako. Ali sada će biti drugačije.
Glasanje
Na ruku im preterano ne ide ni učinak skoro pa decenijske vladavine. Život za 4,4 miliona Gruzijaca je minimalno poboljšan. Smanjena je stopa uličnog kriminal, dok privreda beleži rast od 10 odsto. Država je skinula postsovjetsko breme i ušla u demokratsku tranziciju, po zapadnom uzoru. Režim je pregurao antivladajuće proteste iz 2007. godine, separaciju Abhazije i Južne Osetije, kao i najteži udarac, kataklizmični rat sa Rusijom.No i te uspehe, skandal iz zatvora doveo je pod znak pitanja. Vladajuća opcija suočena je sa protivnikom u koaliciji šest partija okupljenih oko milionera i novajlije u političkim vodama Bidžina Ivanišvilija. Vrednost njegove imovine procenjuje se na 6,5 milijardi dolara. Poseduje rusko i francusko državljanstvo, a poslednjih 10 godina živi u Gruziji. Svoj uspeh ovako objašnjava:
“Sada shvatam da sam odrastao u siromaštvu, moje selo je bilo veoma siromašno. U svom detinjstvu to nisam tako video. Od kada sam naučio da hodam, svuda sam išao pešice i nikada se nisam osećao siromašnim. Ali važnije od svega odrastao sam slobodno i voleo sam svoje detinjstvo”.
Od prošle godine Ivanišvili predvodi koaliciju “Gruzijski san”. U nju je privukao neke od poznatih imena ovdašnje politike poput bivšeg ambasadora u UN Alasnia, opozicionog veterana Usupašvilija, ili bivšeg Sakašvilijevog šefa diplomatije Japaridžu.
Ekspert Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir Tomas de Val navodi da je rast “Gruzijskog sna”, dobrim delom i posledica dugog Sakašvilijevog opstanka na vlaasti.
“Ako ste na vlasti osam ili 10 godina, pomalo gubite kontakt sa društvom. Dakle, nekada smo gledalali Sakašvilija kao modernog političara koji je zaista želeo da ponovo izgradi Gruziju, a danas on vlada na skoro boljševički način, često u inat građanima nego što pokušava sa njima da se dogovori”.
No, iako su joj šanse znatno uvećena, jedan od autora knjige “Puške u avgustu 2008: Ruski rati u Gruziji” Svant Kornel iznosi sumnju da vodeća opoziciona grupacija koja objedinjuje prozapadnjake i nacionaliste, može opstati dugo posle izbora:
“Na jednoj strani Ivanišvili je doprineo nivelisanju političkog terena u Gruziji. Nažalost, on to nije postigao snagom svojih ideja, nego snagom svoga novca. Ne vidim da on donosi bilo šta suštinski novo u gruzijsku politiku. Zaista je samo novac ono što njegovu koaliciju drži na okupu”.
Očekivano, skandal sa zlostavljanjem, uticao je na pad popularnosti Sakašvilija, o čemu govore i istraživanja. Zbog toga se već sada pitaju šta će biti prvi postizborni potez 44 godine starog predsednika. Ukoliko osvoji većinu neki već procenjuju da će, poput kolege iz susedstva Vladimira Putina, postepeno izvršiti tranziciju i preći sa predsedničkog na premijerski nivo. Drugi pak govore o podeli vlasti između aktuelne opozicije i Sakašvilijevih. Svi se slažu da dani turbulencija za Gruziju, državu opterećenu unutrašnjim problemima i spoljnim pritiscima, tek dolaze.